Saznajte sve o hiporehabilitaciji

Nema tačnog datuma ni mesta koje je bilo zabeleženo kao početak pomaganja osobama sa invaliditetom uz pomoć konja, no dokazi upućuju da je čovek pojahao konja pre otprilike 6000 godina. Grčki i rimski napisi upućuju da je jahanje bilo preporučivano kao metoda oporavka za ranjenike iza bitaka.

Pre stotinak godina Engleska je prepoznala jahanje za onesposobljene kao koristan oblik terapije i ponudila terapijsko jahanje ranjenim vojnicima u Oxford bolnici tokom prvog svetskog rata. Do 1950. Britanski fizioterapeuti su istraživali mogućnost jahanja kao terapije za sve oblike invalidnosti. Britansko udruženje terapijskog jahanja, The British Riding for the Disabled Association (RDA), osnovana je 1969. uz pomoć kraljevske porodice.

U modernim vremenima, krajem 50 i početkom 60-ih godina prošlog veka organizovano je jahanje za osobe sa invaliditetom,a ovaj vid rehabilitacije je paralelno počeo da se razvija u Engleskoj, Nemačkoj i skandinavskim zemljama. Sredinom 70-ih nekoliko evropskih zemalja je organizovalo prvi međunarodni kongres o hiporehabilitaciji, a 1980. u Briselu je osnovana međunarodna organizacija Federation Riding for Disabled International, odnosno Medunarodni savez za jahanje za osobe za invaliditetom, danas okuplja 51 zemlju članicu.

Osobe sa invaliditetom mogu da se uključe u različite oblike hiporehabilitacije zavisno od svojih sposobnosti, indikacija koje odredđuju stručni timovi,i tako je postala grana fizikalne medicine u svrhu poboljšanja života onih koji odbijaju da dopuste bolesti i invalidnosti da ih ograniči.

Hipoterapija

Označava prvenstveno fizioterapiju uz pomoć konja, tj.delovanje na fizički aspekt osobe sa invaliditetom. Realizuju je fizioterapeuti koji imaju posebnu dodatnu edukaciju iz hipoterapije, a preduslov su joj položene metode u okviru akademskih studija Bobath, Vojta, PNF i naravno znanje o jahanju i konjima. Uz ove struke, hipoterapijom mogu da se bave i radni terapeuti i defektolozi koji takođe uz pomoć konja postižu ciljeve u skladu sa svojom strukom.

Osnova terapijskog efekta hipoterapije ali i svih ostalih oblika jahanja je trodimenzionalno kretanje konjskih leđa u frekvenciji od 90 do 110 koraka u minuti (što je jednako ritmu ljudskog hoda) koje se pri pravilnom položaju jahača prenosi od karliice na telo, i posredno na celo telo. Karlica jahača imitira pokrete hodanja kod osobe koja hoda Pri tome se jahač nalazi u tzv. inhibitornom, neutralnom položaju koji minimalizira spazme u mišićima, ima široku bazu oslonca na sedište i bedra koji facilitira (olakšava) sedenje, i vrši adukciju (širenje) bedara, koja je važna kod pacijenata koji su stalno u kolicima.Neki pacijenti prvi put samostalno sede upravo na konju.

Indikacije za hipoterapiju su sledeće dijagnoze: cerebralna paraliza, multipla skleroza,posledice cerebrovaskularnog inzulta,posledice traumatske povrede mozga,reumatoidni artritis,spina bifida,mišićna distrofija,amputacije,rani razvojni poremećaji.

Kontraindikacije za hipoterapiju su:iskrivljenja kičme veća od 30%,nestabilnost kičme,artroze i luksacije kukova,teža osteoporoza i patološki lomovi kostiju, hemofilija,otvorene rane (dekubitusi) ,nekontrolisani epileptički napadi, cerebrovaskularne smetnje zbog aneurizme ili angioma,medikamentozna terapija koja utiče na koagulaciju krvi,alergija na konjsku dlaku Tretman je individualan, terapeut sedi ili iza jahača (što se naziva sujahanje i može ga takođe provoditi samo fizioterapeut u vrlo kontrolisanoj, sigurnoj okolini uz pomoć troje pomagača) ili hoda pored jahača. Kontrolu nad konjem ima vodič konja, najčešće instruktor jahanja koji konja vodi na dugim dizginima hodajući iza konja ili hodajući pored konja. Najčešće postoji i pratioc sa strane. Konj se kreće gotovo isključivo u hodu.

Ciljevi su isključivo terapijski, i to fizioterapijski: poboljšanje ravnoteže,poboljšanje tonusa mišića (smanjenje spazama odnosno pojačanje tonusa hipotoničnih mišića),povećanje obima pokreta povećanje snage mišića i izdržljivosti, održanje funkcije mišića.

Terapijsko jahanje

Terapijsko jahanje je proces učenja jahanja koje kontroliše instruktor terapijskog jahanja . Rad može da se obavlja individualno, ali češće u grupi. U saradnji s fizioterapeutom planiraju se ciljevi programa i vrednuje postignuto. Terapijski ciljevi se postavljaju individualno za svaku osobu shodno poznavanju njenih/njegovih mogućnosti i ograničenja.

A terapijski ciljevi su:kognitivni,fizički,emocionalni,socijalni,edukativni i bihevioralni. Korist od terapijskog jahanja imaju osobe s različitim oblicima fizičkih, mentalnih i/ili emocionalnih oštećenja

Primenjuje se kod različitih vrsta dijagnoza ili teškoća u razvoju kao što su:
• cerebralna paraliza
• spina bifida
• mišićna distrofija
• autizam
• mentalna retardacija
• Downov sindrom
• hiperaktivnost
• epilepsija koja je pod medikamentoznom kontrolom
• smetnje govora
• čitanja i pisanja
• oštećenje vida
• oštećenje sluha
• emocionalne smetnje
• poremećaji u ponašanju
• pedagoška zapuštenost
• zlostavljanje i niz drugih.

Zajedničko jahanje, sujahanje, koristi se kad osoba ne može da se prilagodi kretnjama konja, ima poremećaj ravnoteže i/ili nema kontrolu glave. U ovom slučaju instruktor ili fizioterapeut sede iza jahača, podržavaju ga i kontrolišu ravnotežu. Kako bi se postigao željeni cilj neophodno je učestvovanje pratioca i vodiča.

Kontraindikacije za terapijsko jahanje

• Ako jahanje izaziva pogoršanje stanja jahača ili se javlja bol pri jahanju
• Osnova terapijskog jahanja je povezivanje čoveka i konja, ako je ova interakcija štetna za jednu ili drugu stranu
• Kod kontraktura zglobova koje sprečavaju siguran položaj na konju
• Atlantoaksijalana nestabilnost vrata
• Subluksacije i iščašenje kukova
• Osteoporoza srednja do jake
• Fuzija i fiksacija kičme dok kosti ne srastu i ako nema dovoljno pokreta
• Iskrivljenost kičme preko 30%
• Hidrocefalus kod nošenja šanta ako je nemoguće korišćenje kacige prilikom jahanja
• Epilepsija koja nije pod kontrolom
• Spina bifida: ako je onemogućeno sedenje ili se javlja velika lordoza ili kofoza
• Povreda kičme, iznad T-6
• Alergija na konjsku dlaku, prašinu i slično
• Amputacija ako je deo karlice amputiran

Efekti terapijskog jahanja

Fizikalni efekti
• Razvoj ravnoteže i osećaja za simetriju
• jačanje mišića
• poboljšanje koordinacije, brži refleksi i bolje motoričko planiranje
• rastezanje ukočenih mišića
• popuštanje grčeva (spazama)
• povećana pokretljivost zglobova
• smanjenje abnormalnih pokreta
• poboljšana respiracija i cirkulacija
• poboljšan apetit i varenje
• taktilna percepcija

Psihološki efekti
• Opšte dobro osećanje
• poboljšano samopouzdanje
• povećano interesovanje za spoljni svet
• povećano interesovanje za sopstveni život
• poboljšane sposobnosti preuzimanja rizika
• razvoj strpljenja
• emocionalna kontrola i samodisciplina
• osećaj normalnosti
• povećanje kontrole

Socijalni efekti
• prijateljstvo
• razvoj poštovanja i ljubavi prema životinjama
• povećanje iskustva
• zabava

Edukativni efekti
• Motorno planiranje
• Poboljšljnje koordinacije oko-ruka
• vidna/prostorna percepcija
• Diferencijacija

Sportsko-rekreativno jahanje za osobe sa invaliditetom

Ovaj oblik terapijskog jahanja je najzastupljeniji i namenjen širokoj lepezi jahača. Ono predstavlja baš jahanje samo po sebi, ali kako je namenjeno osobama sa invaliditetom, sadrži neminovno i terapijski efekat, iako mu to nije prvenstveni cilj, već je cilj integracija osobe sa invaliditetom u aktivnost kojom se bave zdravi, tj učenje veštine jahanja. Provode ga instruktori/treneri/učitelji jahanja koji su prošli dodatnu edukaciju o osobama sa invaliditetom i nazivaju se instruktorima terapijskog jahanja.

Krajnji domet je postizanje veštine jahanja koja jahaču omogućuje učestvovanje prvo na nacionalnim, a kasnije i na međunarodnim takmičenjima i Paraolimpijadi u dresurnom jahanju za osobe sa invaliditetom, a potencijalno i na takmičenjima za zdrave jahače. Osim takmičenja u dresurnom jahanju.

Tretman je najčešće grupni, gde svaki jahač jaše svog konja uz pomoć jednog ili više volontera. Čas jahanja sadrži vežbe, igre i učenje veštine jahanja. Ako jahač ima takmičarske ambicije i mogućnosti, čas je puno više posvećen veštini jahanja i individualan je, i postaje pravi trening. Kako bi se postiglo što više pozitivnih efekata, treba u rad uključiti fizioterapeuta, psihologa, defektologa,pedagoga i sve ostale struke koji svojim angažmanom mogu da pomognu kao prvo jahaču, ali i afirmaciji programa kao takvog.

Psihoterapija uz pomoć konja

Najnovija metoda pomoći ljudima uz pomoć konja, se direktno nadovezuje na mnoga istraživanja o ulozi životinja u životu ljudi. Za razliku od terapijskog jahanja u svim njegovim oblicima, koje po nekim klasifikacijama spada u «terapiju pokretom», uz npr.igru, i zasniva se na pokretu koji ljudsko telo dobija na bazi konjskog pokreta, u psihoterapiji uz pomoć konja čovek ne mora nikada da sedne na konja. Suština je u povezanosti sa životinjom koja nema kritičan ni procenjujući stav prema klijentu, iskreno pokazuje svoje emocije, kako pozitivne tako i negativne i snažno reaguje na naše skrivene emocije i motive, služeći gotovo kao ogledalo naše nesigurnosti i straha. Konj je prijatelj bez granica, ponekad jedini u koga dete ili osoba ima poverenje. U literaturi je naveden primer dečaka sa teškoćama u ponašanju kog ni jedan od rastavljenih roditelja nije hteo, koji je izgubio jedinu podršku u životu smrću strica, ali je uz pomoć povezanosti sa «svojom» kobilom i njenim ždrebetom, za koje je preuzeo odgovornost i brigu, uspeo da odraste u osobu koja normalno funkcioniše. Ili, slučaj kada je osoblje sprečilo samoubistvo šizofrenog pacijenta dovodeći mu «njegovog» konja na most sa kog je nameravao da skoči. Psihoterapijom uz pomoć konja mogu da se bave stručnjaci psihoterapeuti i psihijatri, psiholozi, defektolozi, socijalni radnici naravno, sa dodatnom edukacijom u ovom specificnom području.

Indikacije:
• depresivnost
• anoreksija
• fobije
• zavisnost
• delinkvencija
• poremećaji pažnje
• poremećaji u ponašanju
• manjak samopouzdanja
• hiperaktivnost
• psihijatriska stanja koja odredi lekar-psihijatar
• porodično savetovanje

Kontraindikacije:
• nemogućnost kontrole ponašanja klijenta (npr. agresivnost)
• psihijatriska stanja koje odredi lekar-psihijatar

Tretman je većinom individualni. Neke od ustanova za decu i mlade sa poremećajima u ponašanju (popravni domovi)ili ustanove socijalne zaštite za smeštaj mentalno retardiranih ili osoba sa invaliditetom imaju štale u kojima mladi rade kao deo svoje radne terapije. U tretman je uključena sva briga oko konja, hranjenje i čišćenje, dok samo jahanje može biti uključeno ali ne mora. U drugim slučajevima klijenti posmatraju socijalne interakcije među konjima i bivaju uključeni u učenje «konjskog jezika», osvešćujući svoje lične postupke i učeći nove modele ponašanja i nove modele nošenja sa ličnim emocionalnim problemima. Potiče se samokontrola i veštine samopromocije (asertivnost), kao i samopoštovanje i realistična procena ličnih sposobnosti.

Program''Hiporehabilitacija''akreditovan je 2008.godine od strane Republičkog Zavoda za socijalnu zaštitu odnosno Ministarstva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije i namenjen je edukaciji stručnjaka u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite u Republici.Nakon završene obuke( 100 sati)stručnjaci dobijaju zvanje voditelj programa hiporehabilitacije i mogu da se uključe u timove.

Autori programa su: Dobrila Jovanović dipl.defektolog i psihoterapeut - edukator i Višnja Andrić istruktor terapijskog jahanja i trener konjičkog sporta

Programi hiporehabilitacije u konjičkim klubovima , udruženjima i institucijama moraju da zadovolje neophodne uslove : stručni kadar, konje, opremu i prostor gde se program održava (fizički i materijali preduslovi). Udruženje/klub/institucija mora da ispunjava sledeće uslove :

• sigurnost jahača
• stručni kadar za sprovođenje stručnih programa i delatnosti
• opšte uslove o fizičkim i materijalnim uslovima za održavanje programa hiporehabilitacije
• opšte uslove o zdravlju konja
• opšte usloveo evidenciji korisnika njihovih usluga