Insajder: Večiti ne plaćaju struju, vodu, porez...

Istovremeno, država rešava finansijke probleme Crvene zvezde i Partizana na razne načine – od opraštanja dugova do traženja sponzora.

Situacija je takva godinama unazad, zato što su klubovi svačiji i ničiji. Da su u privatnom vlasništvu morali bi da posluju kao i svaka privatna firma i da budu podložni raznim kontrolama.

Privatizacija, međutim, nije moguća jer to sprečavaju različite interesne grupe.

Dok se desetine miliona evra u fudbalu provlače kroz legalne ili manje legalne tokove, ovi klubovi praktično preživljavaju jer im svaka vlast obezbeđuje čak da posluju i kada su u blokadi mesecima.

Boris Tadić, 27. maj 2011:

"Dozvolite mi da se zahvalim kompanijama Gasprom, NIS-u, Telekomu i ostalima što sponzorisanjem klubova pomažu sport".

Aleksandar Vučić, 10. avgust 2016:

"Ja prvo ne mislim da Zvezda i Partizan mogu da nađu sponzora, ne mogu da nađu sponzore. Oni ne mogu da nađu sponzore, oni uzimaju od države, a da vam iskreno kažem, mi kao država plaćamo reket. Dajemo pare, ne znam na osnovu čega ih dajemo".

Sve vlasti već decenijama ova dva fudbalska kluba tretiraju kao institucije od nacionalnog značaja. Njima je za razliku od svih građana ove države dozvoljeno da ne plaćaju struju, da ne plaćaju vodu, da pregovaraju o svojim poreskim obavezama koje se mere milionima evra, da krše zakone i posluju tako da nikome ni za šta ne odgovaraju.

PRVENSTVO U PREVARI 5. DEO

Milionski transferi i prodaja igrača, kao i imovinsko stanje članova uprava u potpunoj su nesrazmerni sa finansijskim kolapsom koji je čak i na prvi pogled vidljiv iz njihovih finansijkih izveštaja. U te izveštaje imaju uvid i sve nadležne institucije.

Kada bi dva najveća fudbalska kluba u Srbiji, Crvena zvezda i Partizan, rasprodali svu svoju imovinu – Marakanu i trening centar Teleoptik, bar prema vrednostima koje su prikazali u finansijskim izveštajima – ne bi mogli da vrate dugove koje su napravili nekontolisanim poslovanjem. Dva najveća srpska kluba danas su na ivici bankrota.

Završno sa 31. decembrom 2015. prema finansijskim izveštajima Crvena zvezda i Partizan zajedno imaju dug od čak 82 miliona evra. Istovremeno, te iste godine oba kluba prikazala su dobit.

Zvezda je prikazala da je ostvarila dobit od 121 milion dinara ili 995 hilada evra. Partizan je 2015. prikazao je dobit od 72,8 miliona dinara ili oko 600 hiljada evra.

Ovo, međutim, ne znači da klubovi i pored iskazane dobiti za tu godinu, nisu na ivici bankrota.

Ovako iskazana dobit u finansijski izveštajima zapravo znači da klubovi nisu veći deo sredstava usmerili na vraćanje raznih dugova koje imaju već godinama.

Tatijana Rakas, bivša finansijska direktorka Partizana: Pa pođite od svog domaćinstva. Ako na kraju ove godine dugujete meni million dinara i zarađujete 500 hiljada i sledeće godine zarađujete 10 miliona i opet mi dugujete te iste pare, pa gde ste vi?

Prema finansijskom izveštaju iz 2015. godine kada je prikazana i dobit, Zvezda i njena zavisna preduzeća duguju 64,7 miliona evra, a Partizan i njegova zavisna preduzeća 17, 3 miliona evra državi, javnim preduzećima, bankama... Do ovih iznosa se dolazi kada se saberu dugoročne, kratkoročne i odložene poreske obaveze koje su klubovi prikazali u finansijskom izveštaju.

Mirko Poledica, predstavnik FIFPro: Svuda u svetu fudbal je profitabilan i donosi profit jedino u Srbiji i još u nekim zemljama Istocne Evrope fudbal je samo trošak, ono što je najbolnije za sve nas je činjenica da je to trošak građana, poreskih obveznika.

Kako klubovi posluju u toku jedne godine može se videti na osnovu njihovih finansijskih izveštaja. Ove izveštaje proveravaju i nezavisne revizorske kuće. Reviziju finansijskih izveštaja Partizana radi revozorska kuća Dilojt, dok finansijsku situaciju većine ostalih klubova, pa i Crvene Zvezde radi revizorska kuca BDO. Revizija izveštaja dostavlja se FSS.

Goran Milanović, potpredsednik FSS: Uglavnom zbog nasleđenog načina funkcionisanja klubovi u veoma teškoj situaciji posluju. Nonstop su u nekim blokadama, nonstop su u nekim gubicima i nonstop, mnogo firmi u Srbiji beleži gubitak na kraju po završnom računu, jer je realno takva situacija.Što se tiče fudbalskih klubova ne postoje osnovni elementi za pravljenje para.

Dugovi dva najveća kluba iz godine u godinu se uvećavaju, a mogućnost da se stanje popravi, po svemu sudeći, nije realna. Nakon godina u kojima nisu postignuti uspesi u evropskim klupskim takmičenjima, dugove bi jedino mogli da vrate prodajom stadiona, ali ni to ne bi bilo dovoljno.

Finansijska direktorka Partizana od sredine 2015. do februara 2016. bila je Tatijana Rakas. U klub je došla kada je Uprava koja je počela sa radom 2015. pozvala kako bi im pomogla da refinansiraju dugove i srede finansijske knjige, ali je otkaz dobila uz obrazloženje da je njeno radno mesto ukinuto, da Partizanu ne treba finansijski direktor. Ona kaže da je u klubu zatekla tešku finansijsku situaciju.

Tatijana Rakas: Ja vam kažem da finansijska politika kluba katastrofalna. Katastrofalna. Ona i ne postoji. Ona ne postoji u klubu. I zabrinjavajuće je da ljudi koji rukovode klubom misle i da ne treba da postoji. Nemamo novca, pa onda nešto krpimo, dovijamo se. To su najstrašnije kuknjave u ovim državnim firmama da nam oproste, da nam zaborave, da nam reprogramiraju. To je sve bespotrebno i sve je to ponižavajuće za klub jer se stvari popravljaju od početka.

Prema istraživanju Insajdera oba najveća kluba već godinama vode politiku po kojoj struja, voda i komunalni troškovi nisu nešto što oni moraju da plate. Dok se svim građanima struja isključuje za dug od 10 hiljada dinara, finansijski izveštaji Crvene Zvezde pokazuju da zaključno sa 31. decembrom 2015. FK Crvena zvezda za potrošnju električne energije duguje više od milion evra.

Naime, kako sami navode prema EPS Snabdevanju imaju dug od 500 hiljada evra, dok je dug preme EPS Distribuciji, koja je struju naplaćivala do sredine 2013. oko 515 hiljada evra. Dug prema Distribuciji od kraja 2014. do kraja 2015. povećao za 70 hiljada dinara. Prema EPS Snabdevanju koji sada naplaćuje struju za isti period dug se povećao za čak 250 hiljada evra.

Branko Kovačević koji je predsednik Nadzornog odbora EPS istovremeno je u Upravnom odboru FK Crvena zvezda.

Branko Kovačević: Pa Zvezda je sad reprogramirala, reprogram je bio duga, radi se o milionima evra možda milion i po evra, ali se reprogramiralo i vraća se. Ne može da se vrati odjedanput, jer bi onda morali da odu u stečaj, ali sada plaćaju nove račune, a stare su reprogramirali, pa vraćaju dug. Ali duguju mnogo.

Insajder: Kako je moguće da im nikad nije isečena struja?

Kovačević: Pa, na razne veze, trikove, pošto se ceni da je to važno, na neki način strateški, pa i jeste, to su neke nacionalne institucije – i Zvezda i Partizan.

Insajder: Da, ali ono što jeste stvarno nepošteno negde, evo ja da nisam plaćala struju, meni bi EPS došao brzom brzinom i isključio struju.

Kovačević: Tako je. Građanima na deset hiljada ide, isključuje se, tako je, fizička lica se isključuju, a pravna ne, slažem se to nije pravedno. Bili su neki rokovi kada su pozivani oni da se dobrovoljno jave, ali mnogi su smatrali da je to kao i uvek šala, tako da nisu shvatali ozbiljno. E, sad kad su shvatili da će biti isključeni, sad su počeli da sarađuju i sad je počelo da se vraća.

Crvena zvezda prema finansijskom izveštaju samo za potrošnju vode duguje čak 190 hiljada evra. Sa druge strane, Partizan je reprogramirao dugove prema EPS i drugim javnim komunalnim preduzećima, dug je desetostruko manji. Partizan u svom finansijkom izveštaju navodi da su reprogramirali dugove u iznosu od 118 hiljada evra. U postupku reprograma učestvovala je Tatijana Rakas.

Tatijana Rakas: Dugovi za struju i vodu su se prosto nagomilavali, oni su godinama neplaćani ili su plaćani simbolično.

Insajder: Kako je to moguće, moramo da plaćamo struju, moramo da plaćamo vodu.

Rakas: Pa znate kako, ovaj sport je opšte dobro. Mislim da je država uvek imala jednu blagonaklonost prema sportu uopšte, možda čak i prema fudbalu posebno. Uvek su tu bila obećanja platićemo, pa onda znate kad pogledate kad se vratite unazad i gledate, recimo platimo jednu ratu, onda nas oni ne isključe, onda malo zaborave na nas, onda kad se sete mi ponovo platimo po jednu ratu, desetinu rate itd...

Dva najveća fudbalska kluba osim dugogodišnjeg neplaćanja struje i vode, bili su rekorderi po poreskim dugovima godinama unazad.

Na poslednjem spisku dužnika koji objavljuje Poreska uprava nisu se pojavili ni Zvezda ni Partizan, ali to znači da su postigli sporazum o reprogramu dugova. Na spisku iz decembra 2014. godine, Zvezda je bila na 19. mestu sa dugom od oko 3,8 miliona evra, dok je od Parizana Poreska potraživala nešto više od 1,5 miliona evra.

Screenshot Insajder

Insajder je tokom višemesečnog istraživanja uputio nekoliko dopisa Poreskoj upravi, sa više pitanja u vezi sa problemima naplate dugova kada su porezi u pitanju, kao i sa pitanjem postojanja kontrole. Poreska uprava sve vreme nije odgovarala na pitanja, niti nam omogućila razgovor sa bilo kojim predstavnikom ove državne institucije. Poreskoj upravi tražili smo između ostalog da nam dostavi podatke o tome koliko klubovi ukupno duguju na ime poreza i kada su i pod kojim uslovima ušli u reprograme poreskih dugova. Samo na ovo pitanje dobili smo odgovor – da je to tajni podatak.

Ivan Ćurković, počasni predsednik Partizana: Pa znate šta, te finansijske dubioze koje su klubovi napravili, ovi veliki prvi poriču, jedan deo od toga što nisu plaćali državi porez. I to se zna zbog čega i šta je to – koja su to sredstva koja je bilo potrebno dati državi u vidu poreza.

Prema objavljenim finansijskim izveštajima za 2015. Crvena zvezda navodi da njene odložene poreske obaveze iznose 3,6 miliona evra. Fudbalski klub Partizan u izveštaju prikazuje da duguje 2,3 miliona evra i naglašava da je u postupku reprograma. Međutim, ovi bi dugovi morali biti veći za desetine miliona evra, jer fudbalski klubovi nisu obračunavali PDV na prodaju igrača u inostranstvu, na šta su po zakonu bili obavezni. Svi građani Srbije svakodnevno plaćaju ovaj porez, sve firme obavezne su da ga obračunavaju i plaćaju. Ni Partizan ni Zvezda, kao ni ostali klubovi nisu obračunavali niti plaćali PDV.

Đerđ Pap, poreski konusultant, bivši pomoćnik direktora Poreske uprave: Ako vi smatrate da za određeni deo vašeg prihoda niste dužni da obračunate PDV, vi ga nećete obračunati PDV prijavom. Da li će neko nekada doći u kontrolu toga, naravno da nije moguće da se po svakoj PDV prijavi izađe u kontrolu, tako da u suštini može zauvek da PDV ne bude plaćen ako neko ne dođe da iskontroliše i kaže: 'Vi ste tu pogrešili i niste obračunali PDV ili ste više odbili nego što je trebalo.

Svi fudbalski klubovi, međutim, ujedine se kada dođe do za njih najvažnijeg pitanja, da treba da plate porez. Klubovi su više puta isticali da za njih ovaj porez ne važi, iako je Ministarsvo finansija još 2008. izdalo mišljenje da su klubovi na transfere dužni da plate PDV.

Đerđ Pap: Izričito piše: 'Transfer igrača u inostranstvo na neodređeno vreme, pa i na određeno vreme podleže plaćanju PDV'. Da. Lično ja, kao neko ko se bavi porezima više godina, mislim da jeste. Da je apsolutno ministarstvo u pravu – tu PDV treba da se obračuna.

Pošto klubovi godinama nisu obračunavali PDV na prodaju ugrača u inostranstvo, 2013. Poreska uprava je saopštila da na ime neplaćenog poreza na PDV klubovi duguju ogromna sredstva. Za osam godina, od 2005. do 2013. prema računici Poreske uprave, Partizan je bio dužan 17,8 miliona evra, Crvena zvezda nešto više od osam miliona, OFK Beograd sedam miliona, a Vojvodina 1,7 milion evra.

Nakon ovoga dolazi do sukoba velikih razmera između klubova i države. Fudbalski savez Srbije šalje pismo na adrese sva 53 nacionalna saveza Evrope, da bi se kako su naveli članice UEFA upoznale s problemima s kojima se sreću srpski klubovi. Obrazloženje FSS bilo je da se nigde u Evropi ne plaća PDV za prodaju igrača, pa pitaju zašto bi Srbija bila presedan.

Tada se u poreskoj upravi na čijem je čelu tada bio Ivan Simič održava sastanak prestavnika Poreske, predstavnika FSS, Zajednice klubova Superlige, Crvene zvezde, Partizana, Vojvodine, Borca i Čukaričkog.

Rezultat ovakvih pregovora je novo Mišljenje Ministarstva finansija koje je prema istraživanju Insajdera u suprotnosti za Zakonom o PDV. U novom tumačenju zakona koje daje ministarstvo navodi se da se ustupanje igrača smatra prometom usluge iz oblasti sporta, što je podrazumevalo oslobađanje klubova od PDV u slučaju prodaja igrača inostranim klubovima. Na ovaj način klubovi se izuzimaju iz Zakona.

Insader: Kada gledamo to doneto mišljenje – oko PDV koje se procenjuje da nije doneto u skladu sa zakonom – onda se čini da nismo svi jednaki pred zakonom?

Đerđ Pap: Pa ako ostane na tome, ispada da nismo… Mada, s obzirom to kakva je visina uopšte i problematika o kojoj pričamo, nije svejedno kada neko ne plati te silne milione ili ne plati 2 hiljade dinara… Činjenica je da zakon ne bi trebalo da pravi razliku između toga. Ali, iznad svega je politika.

Stanje u kojem klubovi nisu brinuli za svoju poresku obavezu trajalo do marta ove godine kada se dešava preokret, pa Ministarstvo finansija donosi novo mišljenje, a to je da je domaći sportski klub dužan da obracuna PDV na prodaju igrača u inostranstvo. U ovom Mišljenju navedeno je da se prethodno mišljenje stavlja van snage, što znači da Poreska uprava retroaktivo treba da naplati sve dugove.

Insajder: Nijedan klub nije obračunavao PDV od 2005. godine?

Tatijana Rakas: Ne. Ja mislim da ne. Mislim, nisam trenutno u klubu, ali prisećam se faktura kako se izgledale. Jer ti transferi uopšte nisu zanemarivi. To je ogroman novac. Znate, ne verujem da bi to bilo zanemareno da je potrebno da se to plati.

Zbog svega što se godinama dešava Insajder je poslao dopis Ministarstvu finansija sa pitanjem kakve su obaveze klubova kada je plaćanje PDV u pitanju. Odgovor ministarstva je vrlo jasan, a to je da PDV mora da se obračuna.

"Prema odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost, transfer igrača oporezuje se prema mestu u kojem sportski klub – pružalac usluge obavlja svoju delatnost. S tim u vezi, kada dođe do transfera igrača iz domaćeg u strani sportski klub, ta usluga oporezuje se po opštoj stopi PDV od 20%", navodi se u odgovoru Ministarstva Insajderu.

Prema saznanjima Insajdera u poslednjih nekoliko meseci održano je nekoliko sastanaka između predstavnika države i predstavnika fudbalskih klubova koji ponovo pokušavaju da izbegnu obavezu koju su dužni da plate po zakonu i traže specijalan tretman.

Insajder: Ali se nama u svemu ovome čini da neko onda ima moć, da postoji određena moć nekih grupa da na taj način utiču na politiku i ministarstva i poreske uprave?

Đerđ Pap: Moguće. Moguće. Bila je jedna interesenatna situacija. To je negde period 2003. ili 2004. kada je jedan od klubova izašao sa saopštenjem da je, otprilike, da su u prostorije kluba došli nezvani gosti. Mislili su tu na inspektore Poreske uprave, pa onda Poreska uprava mora reaguje i da kaže da to nisu ni gosti, a ni nezvani, nego su to ljudi koji vrše kontrolu rada, zakonitosti i poslovanja. I što je interesantno niko nije na to reagovao. Valjda je tada shvaćeno da je to ipak jedno baš neukusno saopštenje da su državni organi nezvani gosti.

U finansijskom izveštaju Crvene zvezde navodi se podatak koji govori o tome koliko poreska kontrola klubova ima efekta. Naime, prema podacima koje su sami izneli, 2012. u klub je ušla finansijska inspekcija sa ciljem da proveri finansijsko poslovanje kluba. Kako navode u izvestaju za 2014. nisu dobili nikakvo rešenje u vezi sa ovom inspekcijom.

Osim poreza na dodanu vrednost prilikom prodaje igrača, klubovi su dužni da plaćaju porez na dobit. U svetu fudbal je veliki biznis, klubovi ostvaruju ogromnu dobit od učešća u takmičenjima kao što su Liga šampiona ili Liga Evrope, od ulaznica, sponzora, TV prava. Kod nas ovih prihoda nema, a klubovi žive praktično samo od prodaje igrača.

Ivan Ćurković : Znate, problem materijalne egzistencije klubova je dosta veliki. Nema gledalaca, nema sponzora, država ne može da… Nema lokalne samouprave koja… Tu se daje pomalo, nesto se traži. Budžeti klubova srpskih, te Premijer lige, prve lige su relativno mali. Tu se znaju Zvezda i Partizan koji opet imaju određenu finansijsku dubiozu.

Kako pokazuju poslednji finansijski izveštaji godišnji budzeti dva najveća kluba, odnosno rashodi koji imaju u toku jedne godine su u proseku 10 miliona evra za sve troškove koje prave. Istovremeno, oni bi trebalo da iz godišnjeg poslovanja zarade više novca, kako bi prikazali dobit koja je oporeziva po zakonu.

Prema istraživanju Insajdera, uprkos činjenici da su se dešavali višemilionski transferi, oni su u poslenjih pet godina najčešće prikazivali da su napravili gubitke tako da nije bilo dobitka koji bi mogao biti oporezovan.

Posle pet godina uzastopnog prikazivanja minusa na kraju godine, prosle godine Zvezda je prikazala ostvarenu dobit od oko million evra. Partizan je za razliku od Zvezde, u poslednjih pet godina prikazao gubitak tokom poslovanja 2012. i 2014. godine. Prošle godine Partizan je ostvario dobit od oko 600 hiljada evra.

Međutim, bez obzira na prikazanu dobit, oba kluba su već godinama u dugovima prema bankama, državi i drugim poveriocima

Do 2015. prema finansijskim izveštajima poslovanje FK Crvena zvezda izgledalo je ovako:

Crvena zvezda 2010. godinu je završila sa gubitkom od 8,2 miliona evra, 2011. su ponovili isti rezultat, 2012. minus je iznosio čak 11, 3 miliona evra. Krajem 2012. na čelo kluba je vraćen Dragan Dzajić, klub preuzela uprava čiji su potpredsednici bili Nebojša Čović i Slaviša Kokeza. Ove promene najavljene su na noćnoj konferenciji za štampu koju je držao sadašnji premijer Alekandar Vučić. Nova uprava je donekle uspela da uspori finansijski kolaps – 2013. pa je gubitak iznosio 2,2 miliona, ali se posrtanje nastavilo već 2014, kada je zabeleženi minus bio 7,8 miliona evra.

Branko Kovačević: Zvezda je imala mnogoproblema da preživi, Zvezda je nekada imala iznuđene poteze da vrati neke dugove, Zvezda ima poverioce, ona duguje klubovima, duguje igračima, duguje bankama, 50 miliona evra je bio strašan dug. Bolje da smo možda otišli u stečaj pa da krene ko ovi Škoti, Seltik ili Rendžers.

Screenshot Insajder

Zbog poslovnog rezultata iz poslednjih godina, Crvena zvezda ne samo da nije imala dobit, već je gotovo ceo stadion ‘Rajko Mitić’ stavljan pod hipoteku za kredite koje klub i dalje nije isplatio. Na stadion, čija je procenjena vrednost 21 miliona, stavljeno je hipoteka u vrednosti kredita od 18 miliona evra. Na kraju, 2015. ovaj dug iznosi 14,6 miliona evra. Neki od ovih kredita datiraju još iz 2007. godine.

2007. godine od Marfin banke uzet je kredit od 132 hiljade evra. Stavljana je hipoteka na stadion.

2008. Kiparska banka Marfin Popular Bank Public dala je Zvezdi kredit u iznosu od 4.5 miliona evra. Sredstvo obezbeđenja, između ostalog je hipoteka na Stadionu.

2009. Nova Agrobanka u stečaju odbrila je zvezdi kredit od 1,5 miliona evra. Stavljena je hipoteka na stadionu.

2010. Zvezda je uzela kredit od Nove agrobanke od oko 620 hiljada evra, uz hipoteku na stadion.

2011. Nova Agrobanka a.d.u stečaju, odobrila je Zvezdi 2.9 miliona evra. Sredstvo obezbeđenja je i hipoteka na nekretninama u vlasništvu kluba.

2012. Poštanska štedionica odobrila je kredit od 2.5 miliona evra, koji sa kamatom iznosi 3,2 miliona. Sredstvo obezbeđenja je, između ostalog, stadion.

Insajder: Šta radi Upravni odbor?

Branko Kovačević : Pa, bavi se nekim ..... Pitanjima kluba, bavimo se preživljavanjem, živimo od danas do sutra, krpimo sirotinju, mi smo siromašan klub, jako je zvučno ime. Imamo rezultate koji su respektabilni i dan danas, to je danas nezamislivo da iz jedne ovako siomašne zemlje budete prvak sveta, prvak Evrope. Nažalost, mi smo rasporadali ceo tim tada, dobili neke pare, ali su bile ekonomske sakcije i te pare su, kako vi kažete, isisane. Verovatno je otišlo nan eke lične interese.

Insajder: Otišlo u sivu zonu?

Branko Kovačević: Posle se zaduživali i tako, ja mislim da smo mi verovatno, pa jedno, pa preko možda preko 100 miliona evra izarčili.

Kako je prikazano u trećoj epizodi Insajdera, brojni igrači koji su imali milionsku vrednost odlazili su iz kluba kao slobodni. Čak 25 igrača 2014. napustilo je klub bez obeštećenja. Prema istraživanju Insajdera, ako jedan klub pusti igrača da ode sa slobodnim papirima, to bi mogao da bude dogovor koji će zapravo značiti i zaradu za pojedince u upravama.

Mehanizam zloupotreba kada je u pitanju odlazak igrača sa slobodnim papirima otkriven je do detalja u serijalu Insajdera – Pravila igre, 2008. godine. Tada su objavljeni dokazi o tome da je više od deset igrača Obilića krajem devetesetih i dvehiljaditih otišlo u inostranstvo, bez ikakvog obeštećenja prikazanog u knjigama kluba. Dok su formalno igrači odlazili kao slobodni, čelnici Obilića su u inostranstvu naplatili svaki evro njihove vrednosti. Još 2011.godine podignuta je optužnica protiv Svetlane Raznatović, koja je po sporazumu sa tužilaštvom, priznala da je počinila krivično delo.

Međutim, danas se ne ispituje da li iza odlaska igrača sa slobodnim papirima postoji neki dogovor. Istovremeno, ovo je potencijalno velika šteta za klub, ali i za budžet države, u iznosu za porez koji bi klub morao da plati na tako ostvaren profit.

Za razliku od Crvene zvezde, Partizan nije puštao veliki broj igrača da odu bez obeštećenja do 2015. kad je na čelo uprave došao Zoran Popović, a ista politika nastavila se i nakon sto je otišao krajem te iste godine. Kada je Partizan u pitanju, od 2008. do 2014. napravljeno je nekoliko višemilionskih transfera. Klub je 2010. učestvovao u Ligi Šampiona, a četiri puta je od 2008. učestvovao u grupnoj fazi Lige Evrope.

Dragan Đurić, predsednik FK Partizan 2008-2014: Ako imate titulu imate i novac, plus dobijete od prodaje igrača ili od ulaska u Ligu Evrope. Kada smo ušli u Ligu šampiona najmanje smo prodavali igrača posle. Mi smo posle kupovali igrače. Partizan je zahvaljujuci našem timu. koji smo mi osnovali, ušao u Ligu evrope i dobio 9 miliona. To je velika stvar.

Dragan Đurić je punih šest godina rukovodio fudbalskim klubom Paritizan, a ovo su zapravo godine u kojima je od 10 najvećih transfera FK Partizan svih vremena, izvršeno čak šest.

U julu 2008. iz Partizana u Fiorentinu otišao je Stefan Jovetić za iznos od 8 miliona evra.

U januaru 2009. iz Partizana u Mančester junajted otišao je Zoran Tošić za iznos od 7 miliona evra.

U januaru 2010. iz Partizana u Fiorentinu otišao je Adem Ljajić za 6,8 miliona evra.

U julu 2011. iz Parizana u Mančester siti otišao je Stefan Savić za iznos od 7 miliona evra.

U julu 2013. iz Partizana u Benfiku otišao je Lazar Marković za 7 miliona evra.

U avgustu 2013. iz Partizana u Anderleht otisao je Aleksandar Mitrović za 5 miliona evra.

Finansijki izveštaji kluba od 2010. do 2015. u koje je Insajder imao uvid ne pokazuju velike dobiti kluba, bez obzira na ove transfere i učešće u evropskim takmičenjima.

Partizan je 2010. i 2011. prikazivao male dobiti, praktično tek što su bili u plusu, 2010. zaradili su 323 hiljade evra, a 2011. 302 hiljade evra. Drastičan minus klub pravi 2012. kada je najmanje igrača otišlo iz kluba i beleži gubitak od 6,7 miliona. Posle uspešne 2013. godine kada je prikazana dobit od 3,4 miliona, 2014. klub pravi gubitak od 3,2 miliona evra.

Dragan Đurić : O kom minusu pričate. To nije tačno.

Insajder: Ovo Vam ja govorim sad o bilansu uspeha, minus 6,7 miliona evra. Šta se desilo te godine?

Dragan Đurić : Pa ne. Ne znam to stvarno. Ja se ne sećam. Znate šta, tu postoji mogućnost da se recimo proda igrač u decembru i taj prihod se ne knjiži u januaru, i ispadne to recimo u decembru je trebalo da se plati 5 miliona i klubovi plate baš zbog bilansa, plate u januaru i faktički ti umesto tih 5 ili 6 miliona recimo. Moguće, baš kod Savića, da je to bilo i ne knjiži se... Evo Marković – to je takav slučaj bio. Nije uplaćen i mislim da je to za vreme Markovića bilo. I nije uplaćeno u toj godini nego u drugoj godini, i ta druga godina visi za tih 5,6 miliona.

Insajder: Ali, na primer, ove godine kada igrate Ligu šampiona, (2010) – tu je dobit 323.000. Nekako je malo

Dragan Đurić : Znate šta ste imali 2009, a vi zaboravljate da smo mi imali 2008, 18 miliona u minusu bili i da smo mi to smanjivali sa tim prodajama igrača i domaćinskim poslovanjem došli smo do plusa od 323.000. To je krvav rad bio.

U decembru 2015. na čelo kluba dolazi nova uprava. Predsednik kluba postao je Zoran Popović, njegovi potpredsednici postali su Milorad Vučelić, Vojislav Nedić i Ljubiša Tumbaković. Oni tada saopštavaju da su zatekli klub u ogromnom minusu. Dragan Đurić kaže da je ta računica napravljena bez obračuna svih sredstava koji su u klub ušli nakon njegovog odlaska

Dragan Đurić : Nijednog momenta nisu, u tim njihovim izveštajima, napisali da su dobili 30. decembra , dakle posle 4 dana dobili su 450.000 od UEFA. Za vreme našeg igranja u Evropi. 450.000. Dakle između prvog i 20. dobili su 4.000.000 evra. Dakle, imate TV prava 1.980.000 Arena (1.980.000), imate tehnički sponzor Adidas (290.000), imate Mitrovića 20% od dalje prodaje i to im je leglo. Neki milion i nesto pre mesec dana je leglo. Imate Markovića milion i po. To su sve naši ugovori. Imate Nastašića (400.000) od te dalje prodaje. Imate malih sponzora (600.000) i kad se sad to sve sabere dobije se 11.440.000. Dakle, Partizan nije u minusu nego tu negde u plusu 200-300 fudbala.

Nova uprava nakon Đurića nasledila je manje dugove, ali je nasledila i ugovor o prodaji prava na igrača Andriju Živkovića unapred, zbog cega je Partizan danas u minusu samo zbog tog ugovora 2,5 miliona evra. Naime, 50 odsto ekonomskih prava prodato je unapred za 1,2 miliona evra fudbalskom klubu Apolon u vreme Đurićeve uprave. Ugovorom iz 2014. klub se obavezao da će, u slučaju da u klub stigne ponuda za otkup igrača, platiti 50 posto vrednosti ponuđenog transfera čak iako do transfera ne dođe. Klub sada duguje 2, 5 miliona evra kiparskom klubu jer je u klub došla ponuda od 5 miliona ali transfer nije prihvaćen.

Screenshot Insajder

Inače obe uprave i Crvene zvezde i Partizana su u situacijama besparice pravile TPO ugovore.

Branko Kovačević : Došao đavo po svoje. Morali ste da platite nešto i to vam je bila konstrukcija to su iznuđeni potezi. To je ako prosto kad neko je na ivici bankrot, a i kad mi preživljavamo mi živimo od danas do sutra i čim neko vidi da Zvezda dobije neku kintu, svi poverioci se jave i svi hoće da naplate nešto svoje.

Koliko je situacija u Crvenoj zvezdi, ali i Partizanu bila loša, pokazuje stanje njihovih računa koji su često bili u blokadi. Na sajtu Narodne banke moguće je pratiti stanje blokada u poslednjih 3 godine.

Račun FK Partizan u poslednjih tri godine bio je blokiran ukupno 266 dana. Blokade računa obično kratko traju, a najduži period bio je u prelaznom periodu između dve uprave, od oktobra 2014. do februara 2015, od ukupno 135 dana.

U poslednjih tri godine račun FK Crvena zvezda bio je u blokadi čak 866 dana. To znači da je račun bio aktivan samo 230 dana. Tromesečne blokade nisu neobične za Crvenu zvezdu. Ove godine bili su tri meseca u blokadi, od marta do jula. Takođe su bili u blokadi od septembra pošle godine do januara ove godine. Rekordan period koji su proveli sa blokiranim računima bio je od 13. decembra 2013. do 4. maja 2015, punih 507 dana. To znači da je klub celu 2014. imao blokiran račun.

Poslovanje fudbalskih klubova dok su pod blokadom ni jednoj državnoj instituciji očigledno nije bilo sumnjivo. Prema zvanično dostupnim informacijama, nikada do danas nije ispitano kako klubovi dok su u blokadi isplaćuju troškove organizacije utakmica, kako isplaćuju novac iznajmljenim agencijama za obezbeđenje, kako plaća odlaske na utakmice, pripreme u inostranstvu, smeštaj fudbalera na putovanjima, praktično kako isplaćuje brojne troškove koje fudbalski klub neminovno ima.

Prema istraživanju Insajdera pokazalo se da klubovi u blokadi funkcionišu preko ćerki firmi.

Uplate i isplate mogu da se vrše preko ćerki firmi. U tom slučaju, sponzori uplaćuju na račun ćerke firme umesto na račun kluba, a isplate poput troškova za premije igračima, putovanja i takmičenja, takođe se vrše sa računa ćerke firme. Na ovaj način firme u blokadi obično izbegavaju plaćanje obaveza prema državi i ostalim povericima.

I Zvezda i Partizan imaju najmanje po tri ćerke firme.

Zvezda:
Red Star Company – FK Zvezda vlasnik 100%
Zvezda Forever – FK Zvezda vlasnik 80%, KK Crvena Zvezda 20%
Fondacija FK Zvezda – FK Zvezda vlasnik 100%

Partizan:
Parti trade d.о.о, Beograd- 100%
Partizan Travel d.о.о, Beograd - 100% и
ITV Multimedija d.о.о, Beograd – 100%.

Početkom 2015. Patrizan je osnovao novu ćerku firmu u kojoj ima stopostotno vlasništvo, firmu Agencija Partizan.

Insajder: Da li možete da nam objasnite čemu ćerke firme?

Tatijana Rakas: Hm, ne mogu, potpuno mi je nejasno. Znate za mene je to enigma ostala, zašto vidite zašto neko otvara ćerku firmu, pa recimo odgovor može da bude strah od blokade – da li će me blokirati Poreska uprava, dobavljači. ko god... I oonda imam neki tamo račun preko koga mogu nešto da radim, što je nedozvoljeno.

Insajder: Što je protivzakonito

Tatijana Rakas: Naravno, jer vi tim činjenjem dovodite u novu štetu onoga kome ste dužni. Koji vas je blokirao bez obzira ko je to.

Insajder: A najčešće na prvom mestu država.

Tatijana Rakas: A najčešće je na prvom mestu uvek Poreska uprava, naravno.

Prema istraživanju Insajdera ovo je protivzakonito poslovanje, a mišljenje o tome dobili smo i od Ministarstva finansija:

"….U praksi su, u skladu sa našim posrednim saznanjima, prisutni slučajevi stvaranja fiktivnog obligacionog odnosa između povezanih pravnih lica, upravo u situacijama kada su računi jednog od tih lica blokirani radi izvršenja prinudne naplate. Osim što se ovakvim postupanjem (pojedini) poverioci u prinudnoj naplati dovode u neravnopravan položaj, isto predstavlja postupanje koje je ne samo suprotno propisima o platnom prometu, već i drugim propisima, od kojih posebno izdvajamo poreske propise".

Kako su dva najveća kluba primala donacije i sponzorstva, koje im je obezbedila država, postavlja se pitanje da li su i brojna javna preduzeća kršila zakone i pristajala da novac uplaćuju preko ćerki firmi.

Dragan Đurić: Uvek država misli o klubovima. Nemojte misliti da klubovi nemaju ljudi koji vode državu. I danas dan razmišljaju i pomažu klubovima, i Partizanu i Zvezdi i Vojvodini. U svakom klubu igra i ta lokalne samouprava, i sama država. Pa znate ko je sponzor Crvenoj zvezdi, za razliku od Partizana. To je briga države za klubom. To su velika nacionalna dela. Fudbalski klubovi su nešto što vredi i što predstavlja tu istu državu u Evropi.

Tatijana Rakas: Stalno tražite neku pomoć države itd, a u međuvremenu vam se odliva novac negde gde niste u prilici to da radite. Znate, vi ako odlučite kao direktor, menadžer, kao finansijski direktor, ako donesemo odluku da platim menadžeru, ne znam 50% para od transfera, onda ne treba da tražim državi da, državnom preduzeću da mi oprosti, da mi nešto prolongira , da mi nešto...

Insajder: Ili da predstavnici države dovedu sponzora.

Tatijana Rakas: Jeste, jeste, ili da pritiskam da bude neko od javnih predeuzeća sponzor itd...

Državna preduzeća su poslednjih godina nešto opreznija kada je reč o sponzorisanju fudbalskih klubova. Do zaokreta je došlo 2010. kada je Elektroprivreda Srbije sponzorisala Partizan, zbog čega se povela velika diskusija u javnosti. Ipak, klubovi i dalje u velikoj meri zavise od sredstava svih građana preko javnih i državnih preduzeća, ali i od političara koji dovode najveće sponzore.

U finansijskim izveštajima od 2011. do kraja prošle godine, Zvezda navodi neke od najvećih sponzora. Prema ovim dokumentima najveći sponzor Zvezde poslednjih godina je ruski energetski gigant Gasprom, sa kojim je država Srbija manjinski suvlasnik u Naftnoj indsutriji Srbije. Od jula 2010. Zvezda ima Ugovor po kojem Gasprom godišnje uplaćuje 4 miliona evra.

Osim toga, Zvezdu sponzoriše i državni Telekom Srbija sa oko 500 hiljada evra.

Među većim sponzorima Zvezde sa oko 9,5 miliona dinara bila je i FAM iz Kruševca, državno preduzeće u restrukturiranju od 2011. godine. Među većim sponzorima 2013. je bio i JAT sa 11 miliona dinara, a iste godine manjinski udeo od 49 posto u JAT-u država je prodala arapskim investitorima sa ciljem finansijske stabilizacije i razvoja nacionalnog avioprevoznika.

Fudbalski klub Partizan nije objavljivao spisak sponzora u finansijskim izveštajima pre 2014. već samo ukupne iznose. Prema izveštajima za poslednje dve godine, odnosno 2014. i 2015. deluje da Partizan ima manje donacija državnih preduzeća i pomoći države u pronalaženju sponzora od Crvene zvezde.

Telekom je jedino državno preduzeće koje se navodi na spisku najvećih sponzora u 2015, počelo je da daje novac klubu nakon što je krajem 2014. došla nova uprava na celu sa Zoranom Popovićem u klub.

Screenshot Insajder

Da bismo proverili da li je sve kao što piše u izveštajima, redakcija Insajdera je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama tražila spisak svih donacija i sponzorstava najvećih javnih preduzeća u Srbiji. Ispostavilo se da među sponzorima ima i onih koji se ne vide u izveštaju. Prema dokumentaciji koju smo dobili, državno preduzeće Aerodrom Beograd je takođe izdvajalo za fudbalski klub Crvena Zvezda, iako se to ne navodi u finansijskom izveštaju.

Prošle godine Aerodrom je, kako se navodi u odgovoru, Crvenu zvezdu sponzorisao sa nešto više od 150 hiljada dinara, 2013. sa 186 hiljada, a godinu pre toga sa više od 800 hiljada dinara.

Informacije o sponzorstvima i donacijama nismo dobili od preduzeća Elektroprivreda Srbije, gde nam je rečeno da oni finansiraju samo saveze, ali ni od Javnog preduzeća Srbijagas.

Insajder: Imamo i situaciju da klubovi očekuju od recimo premijera da ima nađe sponzora.

Nenad Borovčanin: To je izraz njihove nesposobnosti. To je odraz njihove nesposobnosti i onda je pitanje pravo. Sa druge strane. ako jedna uprava ima petnaestak ljudi, a onda se oslanja na državu ili na premijera da obezbede finansiranje, i onda tih 15 ljudi koji nikakav doprinos nemaju, počnite samo od toga da idu i besplatno putuju, da se ugrađuju u mnoge transfere preko svojih prijatelja menadžera, koriste to da bi zaradili novac... Onda je to jedna velika obmana sa njihove strane, a sa druge strane i odraz njihove nesposobnosti.

Dok država godinama praktično dajući novac samo podstiče neodgovorno poslovanje iza kojeg mogu stajati brojne zlopotrebe, jedini pokušaj da se klubovi finasnisjki disciplinuju dešava se kroz programe UEFA, o takozvanom licenciranju klubova i fer pleju. Naime, klubovi koji igraju takmičenja UEFA moraju da dobiju licencu da bi se takmičili. Ovaj pravilnik je veomastrog, pa se od klubova traži da nemaju dugove prema igračima, zaposlenima, prema državi.

Kazne UEFA za neodgovorno ponašanje prema dugovima su veoma stroge. Kako to funkcioniše najbolje se videlo 2014. kada je za Crvenu zvezdu jedna od slamki spasa moglo je biti učešće u kvalifikacijama za Ligu šampiona i učestvovanje u nekom od elitnih takmičenja koje organizuje UEFA. Zbog finansijske dubioze UEFA je, međutim, kaznila Zvezdu i junu 2014. donela odluku da klub izbaci iz evropskih takmičenja u sezoni 2014/2015, zbog nepoštovanja pravila i finansijskih fer plej propisa.

Kako se ispostavilo FSS prethodno je pokušao da izigra pravila i Zvezdi izdao licencu, zbog čega je UEFA najavila istragu i protiv saveza.

Mirko Poledica: FSS je znao da Crvena zvezda u tom momentu ne može da ispuni uslove da igra u Evropi, ali su oni izabrali između mira u kući i finansijske kazne izabrali su plaćanje finansijske kazne. Jer mi živimo u društvu u kome sam ubeđen da je Fudbalski savez doneo odluku pošto je Fudbalski savet nosilac licence, oni su ti koji nose licencu, a pose kroz UEFA to se potvrđuje, ja sam ubeđen da je Fudlaski savez te godine Crvenoj zvezdi izdao licencu jer bi tog dana ispred Fudbalskog saveza bilo 10.000 huligana koji bi došli i zapalili celu zgradu. I to je zapravo taj problem u kakvom mi društvu živimo, gde morate da platite mir u kući, umesto da postupate u skladu sa pravilnikom, a potpuno jasno je bilo svima da Zvezda te godine ne ispunjava uslove zbog dugova koje su imali u prethodnom periodu.

Insajder: Fudbalski savez je tada dao Zvezdi licencu po cenu toga da dobije kaznu od UEFA?

Goran Milanović: Pa nije FS dao licencu po cenu da dobije kaznu od UEFA. To je ovako grubo posmatrano. Pa naravno da će Fudbalski savez to uraditi. Zato kažem. Nije FS dao licencu, iako i rizikovao jer zna kolika je veličina Crvena zvezda.

Insajder: Pa u isto vreme znate kakvo je finansijsko stanje?

Goran Milanović: Šta Crvena zvezda znači za ovaj narod. Nije van ovog naroda i ove zemlje.

Insajder: Dobro, ali morate da primenjujete licenciranje i morate da vodite finansijsku kontrolu.

Goran Milanović: A sa druge strane moramo da vodimo licenciranje i onda FS ima problem, i onda Savez pokušava da izađe iz tog problema, ali ne želi da ošteti svoj klub. Pokušao je Fudbalski savez Srbije u tom slučaju, znajući realno stanje Fudbalskog kluba Crvena zvezda i to u prvom redu finansijsko stanje, i znajući genezu tog stanja, i znajući da teško to može tako brzo da reši, da ne doprinese i da ne nanese štetu svom klubu, i zato je pokušao da izda i zato je izadao licencu.

Sve se desilo iako je dve godine ranije UEFA kaznila i Partizan i Zvezdu sa ukupno 80 hiljada evra i upozorila ih da moraju vraćati dugove i poštovati finansijski fer plej. Tada se državni vrh ustao u zaštitu klubova, pa tadašnjem predsedniku UEFA Mišelu Platiniju pisma upućuju tada još aktuelni predsednik države Boris Tadić i potpredsednik Vlade Ivica Dačić.

"....Srbija će pokušati da u narednom periodu bude organizator većeg broja evropskih sportskih takmičenja i da je za razvoj planova važno da naši najbolji fudbalski klubovi igraju evropska takmičenja, da se razvijaju i da postanu stabilni. Zato vas molim za razumevanje za njihove trenutne finansijske teškoće i uveravam vas da ćemo sve učiniti da im pomognemo da ih reše", napisao je Tadić.

"Isključenje srpskih klubova iz evropskih takmičenja imalo veoma teške efekte na razvoj sporta u Srbiji. Srpski fudbal daleko je od idealnog, ali siguran sam da Srbiji malo nedostaje da postane zemlja u kojoj se sport razvija na pravi način, a Vlada će učiniti sve da pomogne Partizanu i Crvenoj zvezdi", naveo je Dačić.

Dva najveća kluba, kao što ste videli ne plaćaju struju, ne plaćaju poreze. Njihova poslovanja koja se odnose na prodaju igrača niko ni ne kontroliše. Istovremeno, svaka vlast obezbeđuje sponzore Zvezdi i Partizanu

Premijer Srbije Aleksandar Vučić više puta je izjavio da je privatizacija klubova jedino rešenje, ali i da je to teško izvodljivo. Zašto je to tako, ko sedi u upravama klubova, kakav je uticaj raznih interesnih grupa da se u fudbalu ništa ne promeni i da li u Srbiji postoji politička volja da se kriminal iskoreni, videćete u narednoj emisiji.

Nastaviće se...