DV: Trijumf u Parizu-ostvarenje sna

"Na stratu sezone, čak ni najhrabriji navijači Partizana nisu verovali da možemo da se plasiramo na fajnal for. Međutim, kada je takmičenje počelo mi smo na svakoj utakmici tražili najbolji način da pobedimo naše protivnike. Jednostavno, davali smo sve od sebe."

"Mi nikada nismo pomislili da je neko bolji od nas. Išli smo meč po meč i na kraju smo stigli i do Pariza", rekao je Duško Vujošević.

Trener Partizana rekao je da je početak sezone bio posebno težak, pošto je ekipa kasno kompletirana.

"Ekipa je kompletirana tek posle turneje po SAD, kada su nam se pridružili strani igrači. Nakon toga, iz dana u dan smo gradili pravu atmosferu, koja je i donela ove rezultate. Pobede su nam dale hrabrost, samopouzdanje i dodatnu motivaciju. Ovo je dobar tim, koji je napravio brojna iznenađenja na putu do fajnal fora. Posle eliminacije Makabija, bili smo presrećni, ali je ta euforija kratko trajala, pošto smo morali da se okrenemo novim izazovima", ocenio je trener Partizana.

Zvanično najbolji trener Evrope u prošloj sezoni priznao je da je tek posle prve četvrtfinalne utakmce protiv Makabija shavatio da da njegov tim ima realne šanse da se plasira na F4.

"Posle prvog meča u Tel Avivu shvatio sam da imamo velike šanse da odemo na fajnal for. Međutim, nije bilo lako savladati Makabi tri puta u osam dana. To nikome ne bi blo lako", zaključio je Vujošević.

EPA

Pariz će biti drugo pojavljivanje Vujoševića na fajnal foru pošto je on vodio 'crno-bele' i na njihovom premijernom nastupu 1988. godine. Zanimljivo je da je tada za grčki Aris igrao legendarni Panajotis Janakis, koji sada sa klupe vodi Olimpijakos.

"Te godine smo bili žrtve promene sistema takmičenja. Do tada se igrao samo finale između dva prvoplasirana tima, a onda je 1988. godine uveden fajnal for. Bili smo prvi na tabeli, ali smo onda u polufinalu igrali sa Makabijem, koji je bio četvrti. Na kraju smo u borbi za treće mesto savladali Aris, za koji je tada igrao Janakis", dodao je strateg 'crno-belih'.

Što se tiče polufinala i duela sa Olimpijakosom, Vujosević nema problema da Grcima prepusti ulogu favorita.

"Ima još dosta vremena do te utakmkice, ali recimo da su oni na papiru favoriti. Međutim, ta utakmica će biti odigrana nautralnom terenu i mislim da svi učesnici završnog turnira imaju po 25 odsto šansi da trijumfuju. Sa druge strane eventualni trijumf Partizana za mene bi značio ostvarenje životnog sna", priznao je Vujošević.

Trofejni stručnjak je istakao da je jedina tajna uspeha Partizana veliki rad, koji na kraju mora da donese rezultat, a da rezultati ne zavise od toga da li za klub igraju stranci ili domaći igrači.

EPA

"Svako od nas je rođen u nekoj zemlji i mi na to ne možemo da utičemo. Slučajnost je da se Jan Veseli rodio u Češkoj, Bo Mekejleb u SAD, a Aleks Marić u Australiji. Naša filozofija je da su u Partizanu svi domaći igrači. Mi ne pravimo razliku između domaćih i stranaca, za nas su svi oni košarkaši Partizana. Svi imaju ista prava i iste obaveze. Njihov zajednički cilj je da na terenu sprovedu u delo ono što smo se dogovorili na treningu i u svlačionici. Od njih se traži da pruže svoj maksimum i da budu tim, a navijači to znaju da cene", objasnio je Vujošević.

"Ipak, postoji tajna našeg uspeha...Mi uvek imamo veliku želju da pobedimo. Naporno treniramo i trudimo se da iz dana u dan sve više napredujemo. Mislim da radimo više od drugih ekipa. Za mene je to možda čak i važnije od onoga što radimo na utakmicama", dodao je on.

Trener Partizana uvek je isticao da je velika podrška navijača jedan od ključnih faktora svih uspeha, ali ne prihvata teoriju da njegov tim pobeđuje samo u Beogradu.

"Nikako se ne bih složio da smo ekipa koja uspehe zasniva samo na pobedama kod kuće, Uostalom, zar nismo savladali Unikahu u Malagi, Panatnaikos u Atini i Makabi u Tel Avivu i tako stigli na fajnal for. Činjenica je da svi timovi bolje igraju kod kuće, ali mi imamo srce za pobedu u gostima", rekao je Vujošević.

Na kraju, trener Partizana je istakao da je veoma ponosan na svoje igrače zbog svega što su uradili u ovoj sezoni.

"Ponosan sam na njih ne samo zbog onoga što rade na terenu, već pre svega zato što su izvanredni ljudi. Žive i rade kao jedan i to me čini veoma srećnim", zaključio je Duško Vujošević.