Rodžer Federer: Ponovo kontrolišem mečeve

Sada na US open, turnir na kojem je pet puta slavio, dolazi kao jedan od najvećih favorita za titulu. Federer je na konferenciji za medije govorio o faktorima koji su doveli do sjajnih rezultata, o tome kako se sada drugačije oseća na terenu, ali i o ulozi dece u njegovom novom usponu.

Pre pedesetak nedelja kada si sedeo ovde, bilo je to posle teškog poraza od Đokovića, a usledila je neverovatna godina. Da li je nešto što si naučio u tom meču zaslužno za tvoju sjajnu godinu ili bi to pripisao nekim drugim faktorima?

“Mislim da nije samo taj meč doveo do toga da se vratim na prvo mesto na ATP listi. Bilo je mnogo žrtvovanja i pre tog meča, setite se da sam imao i težak poraz na Vimbldonu, to me je takođe prodrmalo. A kada sam ponovo izgubio nakon što sam imao prednost od 2-0 u setovima, napravio sam pauzu posle Dejvis kupa. Tada sam procenio situaciju i odlučivao šta dalje treba da radim. Bilo je dobro početi povratak titulom u rodnom Bazelu, a ostatak znate. Iza mene su sjajnih 12 meseci. Nisam bio povređen, što je takođe bitno. Uvek sam verovao da, ako se nek stvari poklope, mogu ponovo da budem blizu broja jedan, ali nisam mogao da planiram Novakovu seriju od 40+ pobeda ili Rafu koji je umalo osvojio četiri GS turnira u nizu. I drugi momci su imali udela u svemu, nije sve do mene. To su trenuci kada morate da budete strpljivi i da nastavite vredno da radite”.

Misliš li da te je to što si dobio decu i što si oženjen učinilo boljim teniserom?

“Pa sigurno nisam lošiji, vratio sam se na prvo mesto. Mislim da sam osvojio drugi turnir koji sam igrao posle rođenja dece; osvojio sam i prvi turnir posle 30. rođendana, kada su ljudi već mislili da sam star. Nije bilo lako naravno, putovanja sa bliznakinjama, bio je to težak proces. Nije da smo sada prošli kroz to, ali definitivno postaje lakše kada imaju tri godine. Srećan sam što sam uspeo sve lepo da ukomponujem jer sam bio malo zabrinut zbog treninga kada sam čuo da Mirka nosi blizance. Brinuo sam i zbog rasporeda turnira, da više nikada neće biti isto, ali moja supruga mi je mnogo pomogla, mnogo se žrtvovala za porodicu. Ne mogu da joj budem dovoljno zahvalan”.

Koliko sada na US open dolaziš u drugačijem raspoloženju nego prošle godine?

“Mislim da sam se i prošle godine osećao dobro, ali verovatno sam osećao da mečevi nisu potpuno pod mojom kontrolom. Sada osećam da igram dobro i da mogu da diktiram ko će da pobedi ili izgubi. Moj protivnik moraće da pruži posebnu partiju da bi me pobedio. Tako se osećam u ovom trenutku, ali opet, možda u ponedeljak izgubim u prvom kolu. Uvek moraš da paziš šta govoriš i kako posle igraš, ići ću korak po korak, u to nema sumnje. Nikada više neću potceniti nijednog rivala. Radio sam to kada sam bio tinejdžer, ali to vreme je davno prošlo. Srećan sam kako igram i već sam ispunio ciljeve – titula na Vimbldonu, medalja na OI i povratak na prvo mesto. Bilo je neverovatno, ali želim i ovde da odigram dobro”.

Jesi li ikada sumnjao da ponovo možeš da postigneš ovo što si učinio u prethodnom period?

“Sumnjao? Ne. Možeš da veruješ manje ili više, ali sumnjao nisam nikada. Znao sam da sam blizu. Znao sam da su ljudi i mediji ponekad stvarali sliku kao da sam daleko od vrha, ali ako se pogledaju moji rezultati u bilo kom intervalu, videćete da sam uvek tu negde. Nekada nisam imao sreće, nekada je protivnik bio predobar, nekada ni ja nisam bio na potrebnom nivou, tako da su neki lošiji rezultati posledica kombinacije mnogo stvari. Ali ja nikada nisam odustajao. Mentalno sam uvek bio spreman da putujem, da radim i to se na kraju isplatilo. Zato sam izuzetno srećan. Sada ljudi misle da mogu da osvojim svaki GS turnir i ako sada ne osvojim US open, više neću osvojiti nijedan najveći turnir ikada. Uvek ista priča. Pobeda na Vimbldonu pokazala je ono što sam ja oduvek znao – ako igram dobro, mogu da osvajam GS turnire”.