NBA 2007/08: Zapad - Srednji Zapad

DENVER – bi ove sezone želeo da uradi više nego u prethodnoj ( mada se u vezi toga “ponešto” pitaju i San Antonio, Dallas, Phoenix, Utah itd…), a njihova nadanja i želje se zasnivaju na kvalitetima dvojice All star igrača, Allan Iversona i Carmeloa Anthonyja, sa kojima sve počinje i završava se. Posto je potpuno jasno da mogu da funkcionisu zajedno, Nuggetsi imaju luxuz koji retko ko drugi u ligi ima – dva spoljna igrača kojima ne trebaju “opsluživači”, koji poen mogu da naprave sa istom izglednošćui i na početku i na kraju poseda.

U igri koju George Karl forsira sa ovom ekipom, pozicija playmakera nije neophodnost, naročito kada je lopta u rukama pomenutih igrača. Čak i formacijskim jedinicama, Atkinsu i Wilksu, poentiranje nije strano, naprotiv.

Sledeća prednost ove ekipe nad vecinom ostalih u Ligi je linija Anthony, Kleiza, Smith, Diawara, u kojoj svaki od pomenutih može da igra na pozicijama 2, 3 I 4, u zavisnosti od protivnika i ritma utakmice, može da odgovori raznim zadacima u napadu, a naročito odbrani, što otvara širok dijapazon defanzivnih rešenja.

Centarska linija Camby, Martin, Nene, Najera je takođe specifična, jer po potrebi mogu igrati odbranu i na 4 i na 5, predstavljaju verovatnu najbolju grupu “korektora u reketu”, stalna su napast prilikom skoka u napadu, i svakog od njih možete oceniti kao dobrog radnika na terenu. Njihov dodatni kvalitet je što za lidere tima priznaju svoje “spoljne kolege”.

MINNESOTA – je na početku sledećeg perioda , koji se za sada naziva “post Garnett era”. Koliko će vremena biti potrebno da sadasnjošt i budućnost Wolvesa postanu “vlasništvo” nekoga drugog, teško je pitanje i mislim da će se na to pitanje odgovor čekati nekoliko sezona.

Sadašnji sastav Minesote ima nekoliko igrača koji bi mogli biti sledeće “lice” organizacije. Dobijen velikom razmenom sa Bostonom, Jefferson se po prvi put našao u sredini koja na njega računa kao lidera i najkorisnijeg pojedinca ( iako izvanrednog učinka i sa njima, jasno je da je “tata” Celticsa bio Paul Pierce ). Ostaje da se vidi do kog nivoa Jefferson može – Garnettova je senka velika.

Rashad McCants je u Wolvese došao kao pobednik NCAA, vrlo talentovan, ali i nesvakidašnji igrač. Posle perioda prilagođavanja, dobre partije u poslednjoj trećini sezone su nagoveštavale odličnu drugu godinu. No, teška povreda i dug oporavak su svakako usporile razvoj ovog mladića, a polemike o njegovom kvalitetu su ponovo započele.

Organizacijom igre u ovoj sezoni će se baviti, pre svih, Telfair i Jarić. Nekadašnje njujorško čudo od deteta do sada nije uslo u tajne takmičarske košarke, dok se Jarić u svojoj trećoj sezoni u Minesoti ponovo vraća na poziciju na kojoj najradije igra ( već sam pisao o lutanjima kroz koje se prošlo u prethodnoj sezoni ), i na kojoj, uz određene adaptacije, moze da maximizira svoje kvaliteta i talenat.

Novi trener Wittman dosta očekuje i od krilnih igrača Walkera i Gomesa, kao i spoljnih Bucknera i novajlije Brewera.

Centarska linija, uz pomenutog Jeffersona, ima konstantu u iskusnom Ratliffu, koji se vratio posle povrede, a na Craig Smithu je da nastavi sa napredkom ostvarenim u prošloj sezoni.

Ekipa Wolvesa je mlada i u procesu obnavljanja, ove će joj sezone nedostajati i talentovani Randy Foye, o Garnettu i da ne pišem.

PORTLAND - je bio dovoljno srećan da na prošlogodišnjem draftu ima pravo izbora sve svih ostalih, i njihov je odabir bio Greg Oden, centar Ohio State, igrač oko koga se gradi tim. S tom idejom, a u skladu sa započetim podmlađivanjem i obnavljanjem sastava, menadžment Blazersa, uz blagoslov trenera Mc Millana, se odrekao usluga Zacha Randolpha. Pravac je određen, a to je stavljanje sudbine i uspeha ( i neuspeha) tima u ruke tandema Oden-Brandon Roy ( njihov prošlogodišnji draft izbor, i rookie godine ).

Iznenađenje je došlo u vidu Odenove povrede koja će ga ove sezone udaljiti od parketa, što je ponovo pokrenulo priče o “prokletstvu” prvog pika Blazersa ( ima li potrebe da se podsećamo 1984. godine i odabira Bowiea umesto Jordana i posledica te odluke…). No, i pored toga, tim iz Oregona ima vrlo kvalitetnu i homogenu ekipu, mladu i atletski taletovanu.

Stil igre će biti promenjen i prilagođen činjenici da nema realne pretnje za protivnika, kada je u pitanju igra u blizini koša. Težište napada će biti na spoljnoj liniji, gde čak 4 igrača mogu da igraju sa tzv. Viškom driblinga, i da uspešno kreiraju povoljne situacije za saigrače i za sebe. Roy, Jack, Blake i Rodriguez su dobar mix playeva i combo-bekova, igrači istovremeno prodorni i opasni u šutu sa 3 poena.

Na krilnim pozicijama su Webster i Outlaw, gde im društvo može praviti i Aldridge. Ili, ako želite, pomenuti tandem može po potrebi biti pojačanje centarske linije Przybilla-Aldridge-Frye-Lafrentz. Centri će biti podrška, a svi osim Przybille daju sirinu napadu, svojim kretnjama i šuterskim sposobnostima.

SEATTLE – je promenio sve sto se moglo promeniti. Poziciju lidera organizacije je dobio Sam Presti, Spurs proizvod, koji je svoje poverenje dao PJ Carlesimu ( dugogodisnji prvi covek Grega Popovica), koga cemo imati prilike da gledamo kao šefa stručnog štaba, prvi put posle čuvenog obračuna sa Sprewellom.

Sonicsi su birali odmah posle rivala iz divizije, Portlanda, i njihov je odabir bio u potpunosti određen odlukom rivala. Naime, Oden i Durant su bili toliko ispred ostatka mladića koji su se našli na draftu, da je bilo potpuno jasno da će njih dvojica biti na prve dve pozicije.

Oden je završio u Oregonu, a strelac iz Texasa u državi Washington. Svesni da je pravi trenutak za novi početak, Presti i vlasnici donose odluke o razmenama svoja dva ubedljivo najbolja igrača, stubovima tima u prethodnih nekoliko sezona. Ray Allen se našao u Bostonu, Rashard Lewis u Orlandu, a Durant u čudu. Godinu dana koledž košarke, i odmah zatim, alfa i omega NBA tima.

Podršku će mu davati odlična centarska linija, Wilcox-Collison-Thomas, koja ima visinski hendikep u odnosu na neke od ekipa, ali nas iskustvo sa ovim igračima uči da im to nije bila nepremostiva prepreka u dosadašnjem delu karijere. Mala nedoumica je status “miljenika” Carlesimovih prethodnika – centarski par Swift-Petro.

Dolazak Delonte Westa će napraviti promene u minutaži na poziciji playa, mada i Watson i Rindour mogu po potrebi igrati i na poziciji 2.

Minutažu na spoljnim pozicijama će deliti Durant, iskusni Sczerbiak i Wilkens, i vrlo talentovani Jeff Green.

Biće zanimljivo gledati kako će i koliko Carlesimo pokušati da presadi šampoionski “pelcer” na svoje mladiće. Priče da ovo nije “pravi” tim za njega ( očigledna je neophodna potreba za razvitkom igrača ) mogu da opovrgnu samo pobede i prikazano na parketu.

UTAH – nam nece prikazati nista novo, u najboljem smislu tih reči. Trener je isti kao i poslednjih 20 godina, znači pravila su sledeća: 1 – radi…2 – slušaj…3 – vrati se na pravilo broj 1.

Nukleus ekipe je potpuno isti kao i prošle, uspešne sezone. Williams, Harpring, Giricek, Kirilenko, Brewer na bekovskim pozicijama, Boozer, Okur, Collins, Millsap na centarskim pozicijama… Deseti učesnik rotacije će verovatno biti Hart, kao izmena za Williamsa. I to je to.

Principi odbrane nepromenjeni, postulati igre u napadu isti. Poboljšanje kvaliteta je u samoj činjenici da je grupa ostala na okupu, a poznat je faktor vremena, kao preduslov uspeha u kolektivnim sportovima.

Williams je sigirno najbolji mladi playmaker lige, i sistem u kome igra to zaista koristi u najvećoj mogućoj meri. Tandem Boozer-Okur je veoma kompatibilan, i veoma težak za formacijsko pokrivanje. Boozer je isuviše jak za gotovo sve četvorke u ligi, dok je Okur pokazao da i on moze kažnjavati i koristiti visinsku prednost nad svojim čuvarima.

Jazz ima sve sto je potrebno – u sezonu ulaze bez povreda igrača sa vecim učinkom, imaju dovoljno brzine, snage, kilograma i iskustva, imaju trenera koji apsolutno ne brine o svom statusu. Neprijatan protivnik za svaku ekipu.