NBA 2007/08: Istok - Atlantik

BOSTON- je ponovo na mapi, ponovo je među prvima na svakoj listi favorita za titulu Istoka, a u toj se situaciji nisu nalazili već godinama. Potezi koji je povukao Ainge ga mogu poslati u legendu, ili u penziju, što smatram manje verovatnim. Tokom leta dovedena su dvojica sigurnih u Kući slavnih, igrači sa dobrim šansama da budu uvrštena među najboljih 50 svih vremena. Naravno, reč je o Kevinu Garnettu I Ray Allenu, bivšim liderima Minnesote i Seattlea.

U odnosu na prethodnih nekoliko sezona, Celticsi su potpuno drugačiji. Dovođenje All-Star igraca su “plaćali” poprilično mudro, ili drugim rečima, Paul Pierce je i dalje u zelenom dresu, nijedan trade ga nije “zakačio”,a to je svakako odlično odrađeno. Sada imaju trio kakav niko na Istoku nema, praktično su promenili izgled Istočne konferencije, pa čak i kad se govori o Velikom Finalu. Svakako da ovakve promene nisu rado dočekane među konkurentima, bilo da se radi o onima sa velikim iskustvom ( Detroit, Miami, New Jersey ) , bilo da se radi o timovima koju su jos u stvaranju ( Cleveland, Chicago, Toronto ).

Petorka Rondo-All Star Paket-Perkins je sigurno na najkraćoj listi najboljih petorki Istoka, a siguran sam da ima i onih za koje je i najbolja. Podršku sa klupe će imati u Houseu, Poseyu, Tony Allenu i Scalabrineu, a fizičke predispozicije Piercea, Poseya i Garnetta ce Doc Riversu davati mogućnosti za raznovrsno “mešanje karata”, pre svega u odbrani.

NEW JERSEY- nije promenio ništa na spoljnim pozicijama ( Kidd-Carter-Jefferson) i kao i prethodnih godina teško će se parirati toj trojici igrača, no uspešnost ove sezone Netsa ce odrediti Nenad Krstić, tj. stanje njegovog kolena. Ukoliko bude dovoljno brzo našao ritam u kojem je bio u periodu pre povrede, Krstić će u mnogome unaprediti igru svoje ekipe, jer je činjenica da ono sto on donosi na teren niko drugi u njegovoj ekipi ne moze. Visina, snaga, prisustnost u reketu, u kombinaciji sa pokretljivošću koju je imao i šuterskim sposobnostima su ono sto ni Collins ni Magloire ne mogu da pruže Franku i njegovim igracima. S druge strane, iluzorno je očekivati da Krstić odmah zaigra kao da povrede i nije bilo.

U pripremnom periodu dobar posao je radio Nachbar ( prvi strelac tima ), koji je na taj način nastavio sa dobrim partijama iz prošle sezone . Njegova nova pozicija – formacijska četvorka sa igrom licem prema košu – mu očigledno odgovara, naročito protiv onih ekipa koje ga ne “muče” i ne primoravaju da igra odbranu u reketu. Istovremeno, šutem otvara prostor za igru i kreiranje poena, pre svih , Cartera I Jeffersona. Na kraju, biće zanimljivo pratiti partije Wrighta i Allena, i njihov eventualni dalji razvoj i napredak.

NEW YORK – je i dalje vrlo, vrlo čudna sredina. Taman kada navijači pomisle da je , najzad, urađeno nesto smisleno i razložno ( kao sto je recimo dovođenje Randolpha ), ponovo u javnost izađu problemi, skandali, ponovo nema mirnih perioda bez potresa, a to je verovatno ono što ovoj talentovanoj ekipi treba više od bilo čega drugog.

Razmenom je doveden Zach Randoplh, enfant terrible Blazersa, igrač sa kojim nije lako raditi. S druge strane, niko ne moze da mu ospori talenat i vrhunski kvalitet, koji ga uvršćuje među najopasnije i najsvestranije napadače u NBA.

Problem je sto ga na neki način treba uklopiti u sredinu u kojoj su Marbury, Crawford ,Curry, a pitanje je kako naći dovoljan broj šuteva da bi svi bili zadovoljni. Povoljna vest za navijače Knicksa je da ostatak ekipe čine mlađi igrači koji radije “prate” nego sto “vode” ( Lee, Robinson, Jeffries,Balkman), međutim takva situacija će sigurno usporiti njihov dalji napredak.

Posebno zanimljivo ce biti Isiahu Thomasu, koji ove sezone jednostavno mora da napravi rezultat koji će zadovoljiti i gazde i navijače i grad, takav pritisak je nemala prepraka u radu.

PHILADELPHIA – nastavlja da živi i posle odlaska Allana Iversona, koji je mnogo dao, ali i mnogo uzeo Sixersima. Vec prošle godine, posle tradea sa Denverom, ekipa je živnula, a lakše je disao ( i radio ) i trener Cheeks. Novi tim se pravi oko Iguodalae, uz playmakersko vodstvo iskusnog Andre Millera. Ostatak Sixersa je prilicno mlad, ali i talentovan i fizički sposoban( Williams, Green, Carney ), za košarku nešto brzu od one koju nazivamo “istočnom”. Čvrstina i odbrambene sposobnosti Evansa i Dalemberta će biti od izuzetne važnosti , baš kao i šuterski raspoložen Korver, koji je već godinama u grupi igrača koji se ne ostavljaju sami, ni po koju cenu. Problem Philadelphiae je igranje u diviziji sa Celticsima, Netsima i Raptorsima, što na papiru ne obećava mnogo, no od mladih se i ocekuju iznenađenja.

TORONTO – je prošle godine iznenadio dobar deo NBA javnosti , ali se posle sezone 2006/07 slobodno može reci da je “evropski experiment” u svojoj prvoj fazi uspeo. Novi menadzment je promenio ekipu, zadrzao trenera koji je pokazao da se snalazi i na klizavom terenu, i došlo se do playoffa, što je zaista bio veliki uspeh. Veliki broj igrača koji su iz Evrope ( Nesterović, Calderon, Garbajosa, Bargnani ) ili su košarkaški “uobličeni” u Evropi ( Parker, Baston ) je igrao iznenađujuće tvrdo i uporno u odbrani i očekivano nesebično i široko u napadu.

Playmakerski tandem Ford-Calderon je među najboljima u NBA, a spoljna linija je dodatno pojačana Delfinom i Kaponom, koji će minute deliti sa starosedeocima Parkerom , Dixonom i Fordom. Centarska linija je potpuno netipična , jer su i Bosh i Garbajosa i Bargnani odlični šuteri i vrlo dobri dodavači, a istovremeno i odbrambeni igrači koji se u pojedinim fazama igre mogu koristiti i na pozicijama 3, 4 i 5.

Ne bi bilo nikakvo iznenađenje da Raptorsi ove sezone zabeleže jos veci broj pobeda nego prethodne. Nukleus tima je ostao nepromenjen, a pojačanja su vrlo pažljivo i kvalitetno odabrana.