Mnogi su se predali u prvom kolu plej ofa

Prvo kolo playoffa nije donelo - ama baš nikakva iznenadjenja. Prvoplasirana 3 tima, Partizan, FMP,  Zvezda – su bez nekakve posebne muke prošli svoje protivnike, čije se igre mogu okarakterisati na sličan način – NEAMBICIOZNOST , u većoj ili manjoj meri. Kao da nisu ni videli svoju šansu da , eventualno, ugroze klubove koji su postigli bolje rezultate u 22 kola regularnog dela prvenstva.

Partizan je protiv Vojvodine pobedio dva puta, rezultatske neizvesnosti nije bilo ni Pioniru, ni u Spensu . Utakmice će se pamtiti po minutima mladjih igrača, koji su ih iskoristili na različite nacine, i po povratku na parket Miloša Vujanića, koji je zaigrao posle povrede zadobijene protiv Budućnosti. Kako nedostatak igraca tog kvaliteta nikad nije zanemarljiv, jasno je da je igra Partizana pretrpela neke izmene, pre svega u napadu.

Iako nadoknada učinka povredjenih igrača nikad nije posao samo onih koji umesto njih izadju na parket, već celokupnog tima, voleo bih da skrenem pažnju na dobar posao koji je obavio Avdalović. Prakticno, crnobeli sada na raspolaganju imaju jos jednog razigranog igraca, sto je uvek potrebno pred polufinalne i finalne okrsaje.

Vujanić se , s druge strane, vraća neagresivno, odnosno na odgovarajuci način.“Gladan “ je košarke i to se može primetiti u svakom trenutku, ali forsiranih šuteva nema. Vojvodina je čitave godine “investirala” u Tepića, koji ima sva prava da kaze da iza sebe ima prvoligasku sezonu. Ovaj šesnaestogodišnjak je na utakmici u Beogradu definitivno skrenuo paznju i šire košarkaške javnosti ( njegove igre tokom sezone je morao zapaziti iole ozbiljniji “čovek iz kosarke “ ). Verovatno bi otpor šampionu bio i jači da su i njegovi stariji i iskusniji saigraci bili raspolozeniji i ambiciozniji.

FMP je takodje odradio posao u dve utakmice. Protivnik koji im  je par puta zagorčao život se i ovoga puta trudio, ali ekipa koja bi do finala ih je shvatila ozbiljno, tako da je Zdravlje otislo na zasluzeni odmor. FMP je igrao bez Brysona, back-up petice, cijih su se usluga u Zelezniku odrekli. Pošto se radi o igracu koji nije imao marginalne ucinke, sigurno je da postoje neki dobri razlozi zbog kojih se Djurovic odrice bitnog igrača u centarskoj rotaciji. Koliko se poranilo sa ovakvim potezom , znaćemo vec posle prvih utakmica protiv Zvezde , odnosno protiv Ekeziea.

Crvena Zvezda je za protivnika imala Lovćen i slobodno se može reći da je put na Cetinje bio najveći problem u ovoj seriji. Posle poraza u Nišu sigurno je da su crvenobeli  željni novih utakmica protiv FMPa i “osvete”, tako da verujem da su sve vreme u glavama vrteli filmove Askrabica & comp.

Cetinjani jednostavno nisu isti tim, posle prodaje Djikanovica, stuba njihove odbrane i prvog skakača. Svaka čast Rakočevicu i Ljuci, koji sada dele njegove minute, ali nije to to.

Najzanimljivije je bilo u seriji izmedju četvrtoplasirane Budućnosti i petoplasiranog Hemofarma. Podgoričani su iskoristili prednost domaceg terena, prakticno su oba tima dobijala “kući”, sto je i dovelo do krajnjih 2-1 u korist Budućnosti.

Mečevima u prvom kolu playoffa prethodila je utakmica u Nišu, koju je dobio Hemofarm, i tuča, koju je dobila Budućnost , po skromnom misljenju pisca ovih redova ( verujte, TV je “uhvatila” tek deo “borbi”). Sve to je doprinelo tenziji velikih razmera, gotovo se i nije pričalo o košarci.Uz to, Hemofarm je protiv sebe imao i veliku akumulaciju umora, koja je evidentna. U Nišu 3 utakmice u 3 dana, pa put za Grcku i 2 utakmice tamo, pa prvo kolo domaceg playoffa. Previše i za ekipu sa najdužom klupom u ligi.

Igrač br 1 na sve 3 utakmice, a pre svega u pobedama svog tima, bio je MVP prvenstva, Milojević, čiji je učinak u odlucujucoj trećoj utakmici prosto neverovatan, a bilo bi nepravedno ne skrenuti paznju na igru Popovića u Vršcu, u pobedi njegovog tima, kada je jednostavno bio nezaustavljiv.

Ocekivao sam bolje partije Miličića, ali je definitivno da se ovaj mladi igrač tesko nosi sa situacijom u kojoj se nalazi ( barem tako izgleda “sa strane “). Glavom je sigurno već u NBA, problem bi to bio i za mnogo starije i iskusnije od njega. Ovo je , kako stvari sada stoje, bilo njegovo poslednje pojavljivanje u “bojama” nekog SCG

kluba. I nekako se osecam kao da nam je svima zajedno ostao dužan…No , svakako, puno mu sreće zelim…