Partizanova serija traje, vreme ispita za "favorite"

S druge strane Partizan nije doživeo poraz u domaćem prvenstvu još od Podgorice, a nije bilo moguce ne primetiti pomak u igri posle završetka nastupa u Evroligi.

Promenjeni mikrociklus – sa jednom utakmicom nedeljno – je sada bio drugacije sadrzine . Više vremena za trening, više vremena za direktnu pripremu za protivnika, više vremena za odmor I na kraju, neuporedivo manje putovanja je veoma brzo dalo rezultate, podsetivši na dogadjaje iz prethodne sezone, koju je Partizan okončao duplom krunom. Naravno, dobri rezultati su se posmatrali i na drugi način , uz komentare kvaliteta porazenih ekipa , baš kao da se ostatak lige takmiči protiv nekoga drugog.

Utakmica sama po sebi moze da dobije sasvim zadovoljavajuće ocene. Pre svega, bila je dopadljiva i uzbudljiva, uz to i kvalitetna. Imala je svoje heroje i svoje tragičare, a uz to se slobodno može reći da je za pojedince bila i više od pobede. Agresivnost koju su ostvarili na Vujaniću, igrači FMPa nisu uspeli da u potpunosti iskoriste. Lider Partizana nije odigrao na nivou svojih najboljih partija, ali slozićete se da je taj nivo zaista visok,a ostati na njemu u dužem vremenskom periodu je izuzetno teško.

S druge strane, gotovo je nezapaženo prošla odlična igra Vujanića u odbrani, koji je potpuno regulisao Zoroskog, “dežurnog krivca” za dobre igre Železnika.Doduše, mozda sam i prestrog prema Vujaniću – igra mu nije ocenjena dobrom, ali je ipak došao do cifre od 27 ubacenih poena !!!

Ne po prvi put , House se u utakmicu uveo sa naglašenom željom da je baš on obeleži, I ne prvi put se to nije pokazalo kao najbolja ideja. Greške u odbrani ( dozvoliti Freemanu da šutira bez driblinga nije dobro obavljen posao u odbrani ) je pokušavao da nadoknadi ishitrenim šutevima, na koje saigraci jednostavno nisu ni uspeli da reaguju organizacijom skoka u napadu, odnosno organizacijom u defanzivnoj tranziciji.

Kada je u drugom poluvremenu počeo da “radi” ono što zna, na način koji mu priliči, sve je došlo na svoje mesto, uz napomenu da je baš kad je trebalo uzimao odgovornost na sebe, i ne po prvi put, to uspešno obavio.Pomoc je stigla i od Čanka, najboljeg skakača meča I igrača bez greške u odbrani, kako individualnoj, tako i kolektivnoj.

Nosioci igre FMPa, tandem Aškrabić – Nikolic, su koliko-toliko “smireni” odlukom da se nešto više prostora ostavi Nikoliću, koji i jeste bio najbolji pojedinac domaćih. Heroj pobede u Pioniru, Petrović, nije imao svoje veče. Posvećena mu je najveca moguća pažnja i gotovo sve što je pokušavao da radi se otežavalo na svaki mogući način.

Večiti derbi

Posle samo nekoliko dana odigran je DERBI, predstavu je ovoga puta organizovala Crvena Zvezda. Domaćin je u utakmicu ušao posle poraza od ekipe Zadra, koji niko živi nije očekivao, mada je bilo jasno da će problema biti, s obzirom na stil koji Zadar upražnjava. Kako god, Zvezda je ušla u meč oslabljena neigranjem Ekeziea, mog ličnog “pika” kada treba odabrati najbolju napadačku peticu u ligi. Hendikep je sigurno bio veliki, ali se ne bih slozio ni sa konstatacijom da ostatak centarske linije crvenobelih nije kvalitetan. Kao i u prvoj utakmici, postojala je tendencija u medijima da se utakmica predstavi kao obračun Penna i Vujanića. Obojica jesu od izuzetne važnosti za svoje ekipe, ali je jasno da “ja ratujem sam” pristup ne vodi ničemu dobrome.

Za razliku od svog direktnog protivnika, Vujanić je veoma brzo našao svoj ritam, pre svega u napadu. Šutevi nisu bili otvoreni, ali je bilo jasno da se najbolji igrač dovodi na svoju “omiljenu” poziciju i da loptu dobija na vreme – daleko je to od slučajnosti. Pažnja koju je odbrana Zvezde tokom utakmice sve više usmeravala ka hladjenju “vrelog” Vujanića je ostavljala vremena i prostora ostatku crnobelih, što je rezultiralo neverovatnom preciznošću. Mnogo više od samih poena, preciznost je donela neophodno samopouzdanje i u odbrani. Crvenobeli lider je bio Koprivica, koji je imao svoje najbolje veče u karijeri. Njegova utrošena energija, borbenost i upornost svakako nisu novost, ali je učinak u šutu spolja bio iznenadjenje ( šut mu nije prva napadačka opcija ).

Partizan je i u ovom meču pokazao da može da igra potpuno različito u odbrani, u zavisnosti od igrača na parketu. Ucinak Krstića ( 22p ) i Perovića u reketu – 5 blokada – je napad Zvezde usmerio van reketa, što je protivno svakoj taktici napada ( veći procenat realizacije je u situacijama bliže košu ).

Kecman je i u prvoj ovosezonskom derbiju bio odličan – bas takvu ocenu je zaslužio i ovoga puta, kako za igru u napadu ( 18p,4as ), tako i za igru u odbrani, gde je proveo “dobre” minute na Pennu. Zvezdi poraz sigurno nije prijao , naročito na način koji je i sam Trifunovic oštro iskritikovao.

...Budućnost

Pre utakmice sa ekipom Budućnosti dosta se govorilo o seriji Partizana i načinu na koji se dolazilo do pobeda. Malo ko je obratio paznju i na nekratku seriju Podgoričana, 6 utakmica. Predvodjeni MVP igračem lige Milojevićem, došli su za Beograd sa idejom da preko Partizana dodju do trećeg mesta, koje pre svega donosi lakše protivnike i na finalnom turniru Kupa, baš kao i u prvom kolu play offa. Sastav Budućnosti su mnogi skloni da ocene daleko najperspektivnijim  u SCG, a poneko se  opusti, pa ih nazove najtalentovanijima i u Evropi. Kako god, nije nepoznato šta se može očekivati od “plavih”. Odgovara im da trče, doduše nešto više napred nego nazad, imaju lidera u Milojeviću koji je spreman i uvek voljan da uradi sve što je potrebno zarad pobede, kao i nekoliko mladjih igrača , koji imaju napadačke navike i sposobnosti koje zavredjuju najviši mogući nadzor odbrane. Loš šut sa početka i nervozu Vujanića, Budućnost je iskoristila i prevashodno kontranapadom došla do prednosti, koja je išla do maxa od 14 poena.

Partizan nije ponovio ozbiljnost iz mečeva sa FMPom i Zvezdom, tako da je sebi priuštio luxuz od primljenih 31 za deset minuta.
Paradoxalno, ali potpuno tačno, do igre se došlo po izlasku povredjenog Vujanića. Avdalović je pokrenuo odbranu sa mnogo više agresivnosti, što je rezultiralo egalom na poluvremenu, i pitanjem može li se i bez najboljeg igrača? Dalji tok utakmice je bio krajnje nesvakidašnji. Nedostatak iskustva i sudijskog rejtinga, Avdalovića odvodi na klupu, baš kao i Čanka, tako da je petorka House-Kecman-Krstic-Ostojić-Perović dobrih 12 minuta morala da “sastavi” na parketu.

Ulogu organizatora su preuzeli House i Kecman i mora im se priznati da su odlično obavili posao ( najveća razlika u korist Partizana je bila baš na kraju utakmice ).

Budućnost je u tim momentima pokušavala da presingom dovede domaćina do grešaka, ali je u tim pokušajima često ostajala nedorečena. Uz to, centri crnobelih Ostojić-Krstić su odigrali odlično i potvrdili da su i dalje u odličnoj formi.

Napad gostiju nije našao adekvatna rešenja za igru protivnika sa 3 “velika”, baš kaoŠto nije bilo sistemskog rešenja za zonu domaćina, u istom periodu. Utakmica u Železniku je otvorila priču, koja je zaokružena sinoćnom pobedom nad ekipom Budućnosti , a to je priča o dužini Partizanove klupe.  Devet igrača je u rotaciji, i minutazu niti jednog od njih  ne možete podvesti pod “zanemariva”.

Partizanova klupa...

Uostalom, partije Avdalovića,Sekulića i Perovića su najbolji dokaz  snage crnobelog kolektiva. Čak  i da ne ulaze ni minut, notorna je glupost proglašavati ih promašenim investicijama. Ako ništa drugo (  a verujte, ima tu dosta toga “drugog” ) igrači ,koje pomenuti menjaju , imaju najbolje sezone u svojim karijerama, ili se ni to ne može reći za Vujanića, Krstića i Ostojica?

Sva trojica igraju svoju najbolju sezonu, a oni protiv kojih i sa kojima svakodnevno višečasovno treniraju su , slučajno, “rezervisti” koji imaju nemerljiv doprinos i kroz igre “vidjenijih” članova ekipe. Povrh svega, mišljenja sam da nisam jedini koji pamti Vujanićeve reči da mu je Vule ( Avdalović ) najteži protivnik.

U igri u kojoj se mnogo više trči i koja je zahtevnija po pitanju dubine u odbrani, Sekulić se oseća “svojim”, jer je u prilici da svoje fenomenalne atletske

sposobnosti iskoristi do maximuma, što mu poziciona košarka ipak ne dozvoljava. Sa visinom koju ima i brzinom kojom raspolaže, ovaj mladić je izuzetno oružje kada se

odlučite za više igre u tranziciji. U tim fazama će se retko desiti da pogreši, dok s druge strane jos uvek traži svoje mesto “u šahu” u zoni šuta.

Perović je u prve dve utakmice ove “nindže ili ….” Serije pokazao zašto se toliko veruje u njega. Pre svega, na terenu izgleda kao “mator”, sa nekom za te godine čudnom dozom smirenosti. I protiv FMPa i protiv Zvezde je odradio svoj posao na pravi način, i to u trenucima koji su bili prelomni ( protiv Zvezde je i završio utakmicu ). U utorak jeste bilo trenutaka u kojima je mogao da donese i drugačije odluke , ali je utisak i dalje pozitivan. Na kraju krajeva, on je deo ekipe i jednostavno i ne pokušava da bude nešto “preko toga” , a ove smo sezone bili svedoci svega i svačega u igri nekih drugih omladinaca.

Startne pozicije za playoff i finalni turnir Kupa su gotovo sigurno podeljene, ali se neću baviti “šta bi bilo kad bi bilo” situacijama. Svim “favoritima” predstoje utakmice koje se moraju rešiti u svoju korist, pre nego što na red dodju one koje se svima već javljaju.Apsolutno najvažnija stvar koja predstoji stručnim štabovima prve 4 ekipe je, da pojasne svojim igračima da se do uspeha dolazi korak ...