Šampioni ’09: Bertran Baget (Formula Reno 3.5)

Supertalentovani piloti neretko preskaču i po nekoliko stepenika i ’preko reda’ stižu do elite. Takav je slučaj Raikonena i Fetela, za koje bi bilo pravo gubljenje vremena da su morali da prolaze ceo ’školski’ put. Prekasni trijumf ne pomaže, a takav je svaki onaj u koji je uloženo isuviše vremena. Najbolji primer za to je nažalost nikome interesantni Đorđo Pantano, koji je GP2 seriju godine 2008. pokorio posle četiri sezone pokušavanja.

Osvajanjem prvenstva Formule Reno 3.5 po skoro idealnom receptu, Belgijanac Bertran Baget ’ispunio je uslov’ i na najbolji mogući način preporučio se za dalji angažman. Dvadesettrogodišnji trkač iz Vervijea voleo bi da je idući korak Formula 1 - objektivno gledano, logičnije je zamisliti ga u GP2 seriji 2010, budući da su tamo i dva njegova prethodnika i slavljenika u kategoriji, Portugalac Alvaro Parente i Holanđanin Gido van der Garde.

Bagetu je godina 2009. bila treća u najjačoj Formuli Reno, dakle krajnje vreme da učini nešto krupno: „Kad smo odlučili da ostanemo u ovoj kategoriji i treću godinu, bilo je jasno da moramo osvojiti titulu. Prošle godine nismo imali mnogo uspeha, ali potencijal je bio tu.“ Počelo je dobro: podijum u Barseloni, pa još dva kod kuće, na Spa Frankoršampu, bodovi u Monaku, na Hungaroringu i Silverstonu. Ušavši u drugu polusezonu, Belgijanac je stvorio već solidnu zalihu poena, ali pobeda nije imao, što je, i uz vanrednu stalnost u rezultatima, bio bitan minus. Šampionat je prelomljen u Le Manu: tu je Bertran osvojio obe trke, prvi put poveo u generalnom, potom u Portugalu izborio još jedno pobedničko postolje, i konačno trijumfovao u tri od poslednja četiri starta, jednom na Nirburgringu, dva puta na Motorland Aragonu.

Pošto je naslov matematički obezbeđen u Nemačkoj, finalna španska runda bila je čista demonstracija moći. Belgijanac je vozio kao opsednut, iako je naslov već imao u džepu, čime se u velikoj meri iskupio za posni niz od Katalonije do Francuske. Završni bilans više je nego uverljiv: Baget je skupio 155 bodova, viceprvak Fauzi dospeo je do kote 98. Razlika između prvog i drugog dramatično je veća od one koju su u svojim šampionskim sezonima napravili Bertranovi neposredni prethodnici - Drakov pilot bio je vanserijski konstantan u osvajnju poena (u 17 voženih trka ostao je praznih ruku samo jednom), a u finišu je pokazao da je za ostale prebrz i neuhvatljiv.

Marš do duple krune

Junak naše priče u julu je okupirao čelnu poziciju na tabeli i više je nikom nije prepuštao, ali njegov posao do kraja godine uopšte nije bio jednostavan. Ulog je bio veliki, a pogrešni potezi mogi su da u paramparčad razbiju sve što je sticao i gradio od aprila meseca. Neposredno pre finala sezone, već nedostižni Belgijanac ispričao je pod kakvom se presijom dotle nalazio: „Tokom poslednjih nekoliko trka vozio sam sa Damoklovim mačem nad glavom. Nisam smeo da se slupam, niti da napravim ijednu grešku. Sve se vrtelo oko osvajanja poena. Morao sam da kontrolišem stvari kako bih osvojio šampionat.“

Dominantnu predstavu na Aragonu nije režirala samo želja da se rivali neopozivo bace u drugi plan, radilo se i o ekipnom lovoru za ekipu Drako. Sa već ostvarenim ličnim ciljem, Baget je bio čvrsto rešen da se timu u kojem je proveo dve godine za svu podršku oduži tako što će mu obezbediti duplu krunu. Tako se i dogodilo, uz upravo lavovski Belgijančev doprinos, pošto je kolega Marko Barba završio tek deveti u generalnom i stekao svega 50 bodova. Italijani su imali razlog za dvostruko slavlje, a iduće sezone nosiće brojeve 1 i 2 na svojim bolidima.

Za osvajanje poena u 16 od 17 trka postoji razlog. Baget objašnjava: „Stalnost je rezultat velikog i odličnog rada koji je tim uložio, jer, osim problema sa kvačilom u Barseloni, nismo imali nijednu tehničku poteškoću. Najgori vikend za nas bio je u Silverstonu. Tamo nismo bili dobri, nismo bili besprekorni. Tada smo najviše sumnjali u sebe. Ali, nakon najgoreg vikenda u godini, povratili smo se i doživeli najbolji, sa dve pobede u Le Manu. To je bila prekretnica u šampionatu. Osvajanje dve trke istog vikenda bila je izuzetna stvar. Otad sve što smo morali bilo je da kontrolišemo stvari i samo smo nastavili da osvajamo poene, dok su drugi grešili. Hteo sam da osiguram titulu na Nirburgringu, jer odlazak na Motorland Aragon, stazu novu za sve, sa otvorenim pitanjem prvaka, nikako ne bi bio jednostavan.“

Brojevi govore: pet pobeda, 10 podijuma u 17 startova, 155 poena, tron obezbeđen tri trke pre kraja prvenstva... Ono što se ne dâ kvantifikovati jesu utisci. Baget se u najlepšem svetlu pokazao na Le Manu i Aragonu: brz, agresivan, neumoljiv u egzekuciji, bio je klasa za sebe. O njegovim vrlinama pozvani su da govore ljudi koji ga najbolje poznaju, njegov otac Marsel pre svih: „Bertranovi najveći kvaliteti su zrelost i analitičke sposobnosti. Takođe i njegova inteligencija: kada je u automobilu, on ne pravi puno grešaka i nema mnogo udesa. Isto tako, veoma je vredan radnik i taj rad doveo ga je do ovoga gde je danas.“

Poslednji Belgijanac koji je trijumfovao u značajnijem šampionatu u trkama jednoseda bio je Džeki Iks, prvak Formule 2 iz 1967. Poput slavnog prethodnika, Baget cilja Formulu 1 i možda na stvari gleda s malo više optimizma, ali momku koji se okitio svojim prvim velikim odličjem to se ne sme zameriti: „Formula Reno 3.5 je odskočna daska za Formulu 1. Posle osvajanja ove titule ne mogu da vidim sebe kako želim da vozim bilo šta drugo. Formula 1 je sledeći logičan korak napred i u tom pravcu radimo. Prvo dolazi F1 test ugovoren s Renoom. Tako je i Robert Kubica skrenuo pažnju na sebe, pa se nadam da mogu da učinim isto. Takođe smo u pregovorima oko još nekih testova. Stvari brzo dobijaju oblik i nadam se da ćemo pre decembra imati da objavimo dobre vesti o mojoj budućnosti.“ Decembar je stigao, na novosti još čekamo...

Reno, isključivo

Baget je s trkanjem započeo kao četrnaestogodišnjak, za sobom ima deset sezona takmičenja, njegov profesionalni put školski je primer napredovanja vozača koji je od kartinga nadalje prošao sve juniorske kategorije Reno formulâ. Svi njegovi automobili imali su agregate francuske kuće, samo im je rasla zapremina kako se Bertran uspinjao na hijerarhijskoj lestvici. Nijedan stepenik nije preskočen: „Zahvaljujući Renou sam i ušao u trke jednoseda, pobedom u programu koji je Reno ustanovio u Belgiji, kako bi pronašao mlade talente iz kartinga. Od tada sam vozio svaku Renoovu formulu, od Formule Reno 1.6, preko Formule Reno 2.0, do Formule Reno 3.5. Što se mene tiče, vožnja F1 bolida Reno R29 zaokružiće niz.“

Šampionu vrhunske divizije Reno serije kao nagrada za postignuto sledi test vožnja Renoovog F1 auta. Za Belgijanca je čas ostvarenja dečačkog sna došao na trodnevnom decembarskom F1 testu na pisti Heres de la Frontera, poslednjem u tekućoj godini i namenjenom isključivo mladim pilotima. Francuski tim, čija je budućnost u eliti i dalje pod znakom pitanja, pružiće šansu i Lukasu di Grasiju i Ho Pin Tungu. Pojavljivanje Kineza razgorelo je glasine o tome da će ekipa biti prodata, ali to nije tema ovog članka.

Puna sadržina testa poznata je samo ljudima u ekipi; svejedno, na ovakvoj probi od pilota se očekuje da pokaže potencijal, prilagodljivost i sposobnost za učenje, vreme kruga dolazi posle svega toga. Uoči Španije Baget je prošao ciklus fizičkih priprema i u Enstonu se detaljno upoznao sa planom zbivanja na probnim vožnjama: „Za mene najvažnija stvar nije da izvezem najbrži mogući krug. Cilj dana biće predan rad sa timom i sprovođenje test programa koji će Reno F1 tim definisati ozbiljno i profesionalno. Meriće se moja sposobnost da analiziram ponašanje automobila i moja komunikacija sa članovima ekipe, pre nego moja čista brzina.“

Izgleda da su ishodom prvog dana sve strane zadovoljne. Baget je 1. decembra bez greške izvezao 105 krugova i, prema nezvaničnim rezultatima, zabeležio deveto vreme (od jedanaest učesnika). Prvi utisci: „Cilj je bio steći osećaj za F1 auto i istovremeno izvesti program koji je postavio Reno tim. Bilo je jako uzbudljivo, to je sigurno, ali smo takođe obavili i mnogo posla. Brzina u krivinama i snaga kočnica jesu dve stvari koje su me najviše impresionirale. Moja misija je da pre svega propisno izvedem kompletan test program koji smo pripremili, pre nego što tražim performanse po svaku cenu. Metodi rada su, globalno, slični onim u Formuli Reno 3.5, osim što sam tamo navikao da radim s jednim inženjerom, a ovde ih je mnogo više. U početku je bilo malo zastrašujuće suočiti se s njima, ali imali smo konstruktivne i za mene vrlo korisne diskusije.“

Problemi sa izduvom sprečili su za popodne planirani juriš na što bolje vreme kruga. Sliku o početku Heres testa upotpunio je Alan Perman, glavni trkački inženjer Renoa: „Ovo je bio dobar dan za Bertrana, brzo se navikao na automobil i sisteme. Za početak smo proveli nešto vremena prilagođavajući set-ap da bi se on što komfornije osećao u automobilu, ali se pomalo mučio sa podupravljanjem celog dana. Ipak, bio je vrlo usredsređen, razuman, nije napravio nijednu grešku, dok je stalno poboljšavao svoja vremena. Dobro je reagovao na promene na automobilu i dobro radio sa inženjerima, dajući im valjane povratne informacije.“

Stroga porodica

Ekipa Drako, aktuelni osvajač oba trofeja Formule Reno 3.5, bila je Bagetov dom od 2007. godine. Na njenom čelu je bračni par: Adriano Morini osnivač je i vlasnik, a Nadia Morini ima ulogu menadžera i finansijskog direktora. Italijanski tim često se opisuje kao velika porodica koju krase zajedništvo i kohezija, ali to je porodica u kojoj vladaju čvrsta pravila bez kojih uspeha nema. Na putu do Formule 1 Drako rejsing bio je usputna stanica osmorici pilota, a u njegove najznamenitije vozače spadaju: Barikelo, Lami, Zonta, Žunkveira, Masa, Farfus i Maldonado (nama je ova kuća interesantna i zato što je za nju sa uspehom vozio Miloš Pavlović).

Dupla kruna u Reno seriji najveće je dostignuće tima koji postoji dve decenije. Gospođa Morini to potvrđuje: „Ova titula je verovatno najvažnija od svega što smo dosad postigli. Želeli smo je i radili za nju tako što smo uzeli mladog vozača kojeg smo formirali i koji se razvijao sa nama onako kako smo želeli. Svima koji su mislili da Bertran neće uspeti mogu da kažem da je on inteligentan i da kombinuje inteligenciju sa talentom. Ta kombinacija, dopunjena velikom željom, bila je osnova njegove pobede.“

I Adriano Morini ima reči hvale za pilota iz Vervijea, najviše na račun njegove trkačke pameti: „Bertran je mlad došao u naš tim, učio je od nas, neverovatno puno i prilježno je radio da osvoji ovaj šampionat, a to je postigao prvenstveno zahvaljujući svojoj glavi. Da budem iskren, nisam očekivao ovako veliki rezultat. Bio je jako profesionalan, moram da priznam da ima sve kvalitete potrebne za vožnju automobila Formule 1.“

Došlo je vreme da se Baget rastane od Morinijevih. Očigledno, uz lepe uspomene: „Drako je više od ekipe, to je porodica. Vožnja za njih je nešto posebno, Adrianu i Nadiji Morini vozač je poput sina. Atmosfera je porodična, ali stvari su takođe i vrlo strogo postavljene. Oni određuju pravi ritam života profesionalnom pilotu. Pažljivo nas posmatraju kako bi obezbedili da uvek budemo u najboljoj mogućoj formi. Drako je bio iskustvo koje mi je donelo zrelost. Stalno su me podržavali i na stazi i van nje i oni mi i sada pomažu u pregovorima za budućnost. Adrijano je neko koga u Formuli 1 slušaju. Uvek je tu da me posavetuje i kad bude došlo vreme da se prave dogovori, siguran sam da me neće izneveriti.“