U centru pažnje: Haime Algersuari

Kazano jednom rečenicom: postane li španski tinejdžer Burdeov naslednik, biće to zahvaljujući zbiru dejstava po njega osobito povoljnih činilaca. Počinjemo od prvog. Iza svakog napretka u sportu valjalo bi da stoji neki zapažen i hvale vredan rezultat. Iako je pregurao tek 19 godina i približno 120 dana, Algersuari ga ima. Katalonac je najmlađi osvajač Britanske Formule 3 u istoriji. Titulu 2008. obezbedio je dvema pobedama na poslednjoj rundi prvenstva, na Donington parku, a i pre nje je u džepu imao status rukija godine.

U prvenstvu je vodio ogorčenu bitku sa timskim kolegama, Britancima Turvijem i Hartlijem, i Meksikancem Serhiom Peresom. Bilans sezone ’08: 5 trijumfa, 6 pol pozicija, 12 podijuma, 5 najbržih krugova. Prvi je čovek posle Airtona Sene koji je u ovom takmičenju slavio kao debitant, njegove pristalice sa zadovoljstvom konstatuju da je besmrtni Brazilac to postigao u 23. godini života, dok je Španac posao obavio sa osamnaest i po. Britanska F3 je, ne zaboravimo, i dalje jedno od najprestižnijih F3 takmičenja i uz bok može da joj stane jedino F3 Evroserija.

Činilac drugi: Haime je od 2005. član Red bul junior tima. Ovo je, izvesno, ključna karika u lancu, pošto bi bez razvojnog programa ’pića koje daje krila’ još morao da čeka na korak napred u karijeri. Koju god trkačku seriju pogledate, videćete automobile u bojama austrijske kompanije, ili makar pilote koje Matešic podržava. Ovakva sveprisutnost jednog sponzora u svetu brzine, i to sponzora koji nema veze sa auto-industrijom, uporediva je samo sa nekadašnjim angažmanom Marlbora. Kroz Red bul junior program od 2001. prodefilovalo je više od 110 vozača. Samo su četvorica u njemu opstala više od 4 godine: Fetel, Buemi, Hartli i heroj naše priče. I to je nekakav pokazatelj.

Ne prolaze svi Red Bul junior piloti poput Fetela. Medalja ima i drugu stranu - Skot Spid i Tonio Liuci naglavačke su izleteli iz ekipe Toro Roso, ovaj prvi čak posle fizičkog okršaja sa šefom tima, Francom Tostom. Po pravilu, u Faenci nemaju mnogo strpljenja za vozače koji se muče da uhvate tempo, kruži priča da im čak nisu ni od preterane pomoći. Škartirani i ozlojeđeni Burde bio bi interesantan sagovornik na tu temu. Ponovićemo i ovo: besmisleno je upoređivati Red Bul i Toro Roso rezultate 2009, jer je auto STR4 najmanje razvijan od svih u šampionatu. On će, recimo, tek na Hungaroringu imati dvospratni difuzor i druga evolutivna rešenja, odavno prisutna na sestrinskom bolidu RB5.

Činilac treći: Algersuari je Španac. Zvuči trivijalno, ali je daleko od nebitnog. U praksi je već pokazano da šampion iz jedne zemlje naprosto vuče generacije vozača za sobom, privlači sponzore, obezbeđuje ulaganja, intrigira trkačke štale, ogromno doprinosi popularnosti sporta. U slučaju Španije i Alonsa stvar je još ekstremnija, jer je pre njega nacija u svetu Formule 1 malo čime mogla da se podiči - primarni interes bili su motocikli. Luis Peres Sala i Adrian Kampos u osamdesetim nisu bili ni „zagrevanje“, temperaturu su blago podigli De la Rosa i Mark Žene, a onda je Fernando preokrenuo sve i četiri točka konačno su izašla iz mračne senke u koju su je sabili dvotočkaši.

Kroz vrata koja je Alonso otvorio verovatno će prvi proći Algersuari. Osvrnemo li se samo na GP2, Formulu Reno 3.5, čak i novu Formulu 2, videćemo da su ove serije krcate vozačima iz Španije koji, s manje ili više prava na nadu, čekaju svoju šansu: Dani Klos, Roldan Rodriges, Havi Vilja, Markos Martines, Migel Molina, Marko Barba, Adrian Valjes, Andi Souček... A odgovor na pitanje zašto nije odabran, recimo, Martines, ove godine četvorostruki slavljenik u Formuli Reno, gde je Haime još uvek praznih ruku, treba tražiti u ’činiocima 2 i 4’. Analogno tome, prošle su samo dve sedmice kako je Algersuari odmenio Hartlija na poziciji rezerviste Red Bula. Svakako je lakše ’prodati’ Španca nego Novozelanđanina.

Posledice ’trećeg činioca’: u paketu sa Algersuarijem ide i španska naftna kompanija Repsol, koja mu je već jedan od sponzora u Formuli Reno. Ona će, ostvari li se kombinacija sa njihovim štićenikom u kokpitu bolida 11, bez naknade snabdevati oba Red Bul tima gorivom do kraja sezone. Za Toro Roso to može da bude svejedno, budući da je u njemu Ferarijev V8, drugo je pitanje kako se sve uklapa u sliku Total - sponzorisane glavne ekipe sa Renoovim agregatom.

U svakom slučaju, ništa što novac ne može da reši. Prema španskim medijima, Haimeov prelazak u najprestižniju arenu auto-sporta biće potpomognut sa dva miliona dolara, to plaćaju Repsol i banka La Kaiša. Ova sredstva trebalo bi da mu garantuju kokpit male Skuderije za Mađarsku i - veoma bitno - za Veliku nagradu Evrope u Valensiji. Ako Katalonac podbaci i Toro Roso potom opet krene u potragu za vozačem, novac će moći da zadrži.

Činilac četvrti: mladost. Nisu u Faenci namerili da po svaku cenu obore rekord i iz istorije zauvek izbrišu Novozelanđanina Majka Takvela i njegov debi sa 19 godina i 183 dana. Stvar je u tome da testova nema; ako se na Algersuarija ozbiljno dugoročno računa, mora mu se poveriti volan na polovini ove godine, moraju se otrpeti eventualne gluposti i nesnalaženje, kako bi se u 2010. od njega tražili rezultati.

Da je genije koji je zabranio bilo kakve probe tokom sezone, izuzev onih na pravcu, razmišljao o mladim pilotima, ova tema ne bi ni postojala i sve bi se, kao i dosad, rešavalo na trening vožnjama, eventualno petkom tokom gran pri vikenda. Uz dosad navedene, to je još jedan razlog zašto Algersuari ima prednost u odnosu na pominjane Pantana ili Sata - njih ni Toro Roso, ni Red Bul ne posmatraju kao vozače na kojima bi zasnovali svoju takmičarsku budućnost. Nelogično jeste, ali to je slika F1: Haime će testirati na trkama.

Kao aktuelni F3 šampion, otud i vlasnik superlicence, Algersuari je ove godine uskočio u Formulu Reno 3.5, ne menjajući tim (Karlin) i zajedno sa prošlogodišnjim kolegama i rivalima, Turvijem i Hartlijem. U dosadašnjih devet startova nije izveo ništa spektakularno, ali ni bilo šta glupo. Svaki put je ulazio u najbržih dvanaest na kvalifikacijama i obezbeđivao mesto za superpol. Lična najviša startna pozicija bila je četvrta, u rodnoj Barseloni; najniža - deseta u Monte Karlu. Uvek je prolazio kroz cilj, i dalje je bez podijuma. Najbolji finiši bila su dva peta mesta (Katalunja I, Budimpešta I), najgori plasmani - pozicije 16, na istim stazama, u drugim po redu trkama vikenda. U generalnom poretku je osmi, u ruki kategoriji drugi, iza Olivera Turvija, svog večitog protivnika, za kojim zaostaje krupna 22 boda.

U utiske koji se ne iskazuju brojevima spada i zapažanje da je Algersuari pokazao kako nije sklon incidentima. Opravdao je u F3 danima stečenu reputaciju ’čuvarnog’, zrelog i prema tehnici pažljivog vozača, koji do cilja dolazi sa besprekorno sačuvanim automobilom, naravno, u meri u kojoj to od njega zavisi. U barem dva navrata videli smo ga kako bez oklevanja koristi šansu koja mu se pruži i ekspresno kažnjava greške ili nesigurnost suparnika (duel sa Hartlijem na Hungaroringu i Bagetom na Silverstonu). To su, opet u F3 vremenima, Algersuariju naklonjeni komentatori nazivali efikasnošću.

Na putu do Britanske Formule 3 Katalonac je, osim ’obaveznog’ kartinga, prošao i Italijansku Formulu Reno 1.6 i 2.0, Špansku F3, i dve sezone u Reno Evrokupu 2.0. U dosadašnjoj nedugoj karijeri ima 116 startova na međunarodnim trkama, 17 pobeda, 35 podijuma, 17 pol pozicija i 8 najbržih krugova, i nastup na Trci šampiona 2008, kada je na Vembliju odmenio Marka Vebera. Ukupan broj trka nije impresivan, naročito u ’većim serijama’. Doda li se celoj slici i žalosni manjak F1 test kilometara, koji nije krivica našeg junaka, već sumanutih pravila, opravdano je pitati se nije li za mađarsku premijeru prerano. Mark Žene pokušao je da dâ odgovor: „Haime je spreman, ali mnogo faktora igra protiv njega - biće to najteži debi u istoriji sporta.“

Na stvar se može gledati s nešto više optimizma ako se u pomoć pozovu primeri koji pokazuju da je preskakanje nekog stepenika u karijeri neretko bilo pravi potez za zaista briljantne trkače. Najsvežiji dokazi: Raikonen i Fetel. Finac je do Formule 1 došao iz sveta Britanske Formule Reno i Formule Ford, učinivši veći korak od onog koji predstoji Algersuariju. Nemac je „radio više“ od Kimija: osvojio je F3 Evroseriju, a Reno svetska serija poslužila je kao klupa za rezervne igrače. Zaista, čim je Skot Spid najuren, Zebastijan je uleteo u Toro Roso. U tom smislu, Haimeov put podseća na Fetelov, s tim što je momak iz Hepenhajma do Indijanapolisa ’07 imao mnogo više F1 kilometara za sobom, povrh toga, u sedam startova u Formuli Reno 3.5 jednom je prvi prošao kroz cilj i još tri puta se peo na podijum.

Slika o mogućem najmlađem debitantu u istoriji Formule 1 ne bi bila potpuna bez pominjanja njegovog oca. Haime Algersuari senior, nekada i sam trkač, danas je prvi čovek u organizaciji Reno svetske serije, a bio je i jedan od ključnih ljudi u njenom uspostavljanju. Junior na tu činjenicu gleda ovako: „Ja sam taj koji treba da vozi. Moj otac je bio vrlo važan u mom životu, ali nije moguće prevariti Red Bul, ili sve ostale koji su me podržavali.“ Ti 'ostali’ su brojni: Program razvoja mladih vozača koji organizuje staza Katalunja, Sekretarijat za sport Vlade Katalonije, Kraljevski auto-klub Španije i Katalonski savez auto-sporta...

Čeka se reč Franca Tosta. O sastavu ekipe Toro Roso za Veliku nagradu Mađarske verovatno nećemo saznati ništa pre nego što prođe trkački vikend 18-19. jula. Ironijom sudbine, čovek s kojim smo vas u ovom članku upoznali te dane provešće u Le Manu, Burdeovom rodnom gradu, gde će voziti francusku rundu Formule Reno 3.5. I zbog toga, i zbog osnovnog poštovanja, Algersuari je mogao pažljivije da bira reči kada se osvrtao na Sebastijanovu sudbinu: „On ima 30 godina, ima kćerku, osvojio je četiri Čempkar šampionata u Americi, osvojio je Formulu 3000 u Evropi, iskreno, on je jako školovan vozač. Ali, izgleda da ove godine nije davao sve od sebe, što je trebalo. Iskreno verujem da je odluka Red Bula opravdana, mada nikad nije prijatno videti nekog kako gubi sedište posle pola sezone.“