24 pitanja za 24 časa: Benoa Trelije (Audi)

1. Prvo sećanje na trku 24 časa Le Mana?
„Pobeda Mazde 787B sa rotacionim motorom, 1991. godine. Bilo mi je petnaest godina i sećam se kako sam bio fasciniran dok sam gledao automobile kako prolaze ispod Danlop mosta. Moja strast prema Le Manu upaljena je tog trenutka.“

2. Prvo učešće?
„Godine 2002, u ’Ekipi Francuska/FFSA', u Dodž Vajperu koji je spremao Oreka tim. Moje kolege bili su Žan-Filip Belok i Džonatan Koše. Mislim da sam te godine vozio duže od jedanaest sati, jer se Džonatan onesvestio zbog vrućine u kokpitu. Završili smo kao treći u klasi.“

3. Tvoja najbolja vozačka uspomena?
„Ponovo 2002. godine, poslednji krug u Vajperu. Završio sam svoj prvi nastup na 24 časa Le Mana osećajući da sam obavio dobar posao. Sudije su mahale zastavama, a gledaoci su počeli da nadiru na pistu - to su slike koje su mi ostale u sećanju i uspomene koje će večito biti sa mnom.“

4. A najgora vozačka uspomena?
„Prošle godine sa Pežoom 908 HDi FAP! Ne mnogo posle četiri sata ujutro, i tek što smo se u plasmanu popeli do četvrtog mesta, odmah iza fabričkih automobila, auto se iznenada oteo i žestoko udario u ogradu u Tertr ruž krivini. Bio je to prvi put da nisam stigao do karirane zastave na Le Manu.“

5. Tvoj rodni grad Alenson nalazi se blizu Le Mana?
„Ne želim da sebe izlažem ikakvom dodatnom pritisku, ali jeste, sjajan je osećaj trkati se tako blizu kuće. Provodim mnogo vremena u Japanu, daleko od svog doma, i posebna je stvar kad vidim drugove iz detinjstva na trci. A tu će biti i moja porodica.“

6. Anri Peskarolo?
„On je ’gospodin Le Man’, ali i više od toga. Anri je i jedan od najvećih ljudi u auto-sportu, tačka. Mnogo sam naučio od njega, omogućio mi je da u karijeri proživim retko uzbudljive trenutke. Ove godine na pit-volu imaću doktora Volfganga Ulriha. On je još jedan trkački gigant i o njemu saznam ponešto novo svaki put kad ga sretnem.“

7. Cilj u 2010?
„Da obezbedimo pobedu Audija. Imamo vrlo konkurentan auto, dobru vozačku postavu, koju činimo Andre Loterer, Marsel Fesler i ja, i motivaciju jaču nego ikad. Kristensen, Mekniš i Kapelo imaju daleko bogatiju prošlost i veće iskustvo od nas na Le Manu i sa Audijem, ali mi posedujemo svežinu novog partnerstva.“

8. Pripreme u 2010?
„Najbolje koje sam ikada imao! Ovo je prvi put da sam za trku mogao da se spremam od januara meseca. U to doba godine obično ni ne znam hoću li se takmičiti na Le Manu. Proteklih godina moj nastup bivao bi utanačen tek mesec dana pre trke.“

9. Tok sedmice na Le Manu...
„Kreće u subotu, nedelju dana pre trke, kad se uselite u sobu u kojoj ćete spavati i čuvati svoje lične stvari. Sve mora biti savršeno organizovano, tako da vam ne odvraća pažnju sa konačnog cilja.“

10. Početak?
„Rekao bih da je to tehnički pregled na Trgu jakobinaca. To je naš prvi kontakt s publikom i to je čas kada sebi kažete: ’To je to, počelo je’.“

11. Prvi kontakt s Audijem?
„Preko prijateljice koja je novinar i koja nije mogla da shvati zašto niko ne razmišlja o tome da ljude poput Andrea Loterera i mene angažuje u Evropi. Pošto je neprekidno dosađivala ljudima u Audiju, oni su se najzad složili da nam organizuju DTM test. To je bilo pre dve godine, ali ja nisam mogao da prisustvujem zbog obaveza prema Nisanu. Kontaktirali su sa nama krajem prošle godine, i počela je priča o Le Manu.“

12. Prvi susret s timom?
„Bilo je pomalo stresno, jer sam hteo da se dobro pokažem, ali odmah sam počeo da se smirujem. Atmosfera je bila profesionalna, ali i opuštena. Nije bilo pritiska, sve je bilo jasno i precizno. Cilj ta prva tri dana bio je upoznavanje s automobilom i ekipom, bez komplikacija.“

13. Kvaliteti Audija R15 TDI?
„Lako se vozi, u kokpitu je udobno, komande na instrument-tabli su nekomplikovane. Sve je dizajnirano uz razmišljanje o vozaču, tako da pilot može da bude relaksiran i da dâ svoj maksimum. Motor je fantastičan, auto je aerodinamički veoma efikasan, što je od značaja za performanse.“

14. Da li je Le Man još uvek trka izdržljivosti?
„Da. Iako je tempo jako visok, i dalje mislim da je aspekt izdržljivosti najvažniji, što je dokazano prošle godine, kada pobednički auto nije bio najbrži Pežo. Morate biti oprezni u saobraćaju i morate izbeći sve incidente koji se obavezno događaju u tako dugoj trci. Takođe, morate biti brzi a da svoj auto ne naprežete do krajnjih granica, morate ostati lucidni i sve vreme koncentrisani.“

15. Mulzan pravac?
„Nikada nisam vozio na starom glavnom pravcu, mora da je bio jako dugačak. Današnje šikane su takve da izazov nije isti, ali kad izađete iz krivine Tertr Ruž, pravac se otvara pred vama i još uvek pruža neverovatan osećaj.“

16. Najveća briga?
„Kontakt sa drugim autom. Sa GT automobilima to jako brzo može da se desi.“

17. Kiša ili sunčano?
„Sunčano vreme, bez trunke sumnje! Po kiši, i pri brzinama koje dostižemo sa prototipovima, nikada nije posebno prijatno. Uobičajeno mi ne smeta da se trkam na kiši, ali na Le Manu bih više voleo da bude sunčano.“

18. Najbolji deo trke?
„Volim zalazak sunca. Časove sumraka, ili, kako bismo u Francuskoj kazali, 'kad ne razlikujete psa od vuka’. Neverovatne stvari uvek se dešavaju u to doba.“

19. Spavanje?
„Izvan automobila, to je naša glavna briga: morate spavati. Zato volim duže vozačke smene, jer onda imate vremena da propisno uradite stvari: dobro jedete, posetite fizioterapeuta, spavate i mirno se probudite. Kad imate tri sata između dve smene, ne stignete da spavate čak ni jedan pun sat.“

20. Lovac ili progonjeni?
„Prva pozicija uvek je najbolja! Ne postoji način da bolje kontrolišete trku nego kada ste na čelu. Takođe, ako vas jure, to znači da vozite brže.“

21. Odnos sa timskim kolegama?
„Svi moramo dejstvovati kao jedan. Ako komunikacija među vozačima nije dobra, ekipa i inženjeri dobijaju manje precizne informacije. Dovoljno je da samo jedan vozač promeni balans kočnica i da to nikom ne kaže, sledeći će završiti u šljunku na prvoj krivini svoje smene. Moraju da postoje savršena komunikacija i apsolutno poverenje između timskih kolega. Ako ih nema, stvar ne funkcioniše.“

22. Pit stopovi?
„Možete izgubiti sedam do deset sekundi tokom loše izvedenog pit-stopa. U svakodnevnom životu, to je ništa, ali na Le Manu može da se desi da vam treba cela jedna smena, možda i više, da se to vreme nadoknadi na pisti. Trka od 24 časa dobija se i u boksu.“

23. Start ili cilj?
„Nikada nisam započeo trku, pa bih rekao cilj. Finiš je i emotivno važniji, na startu ste pod stresom, ali ste na cilju srećni. Danas se trka završava isuviše brzo posle karirane zastave. U stara vremena vozili bismo pun počasni krug. To je bio sjajan trenutak za vozače, ali danas moramo da parkiramo automobile čim pređemo ciljnu liniju.“

24. Podijum?
„Na Le Manu podijum je srazmeran ogromnoj veličini celog događaja. I to je mesto na kojem želim da budem 13. juna u tri sata popodne.“