Le Man 2006: David protiv Golijata

Sa Audijem R10, automobilom koji je ovogodišnji favorit upoznali smo vas sredinom januara. U međuvremenu je nemački dizelaš slavio ubedljivu pobedu na 12 sati Sebringa, koji je poslužio kao generalna proba. Otud Nemci s puno prava očekuju svoj treći uzastopni, a ukupno šesti trijumf u Francuskoj. Jedan tim sa sedištem u Le Manu sedmi put zaredom pokušaće da odbrani galski ponos i da Audiju pomrsi račune. Predstavljamo vam ekipu Peskarolo.

Anri Peskarolo, univerzalni trkač

Trka 24 časa Le Mana je autentični francuski brend, ali na njoj su decenijama dominantni britanski, italijanski, američki i nemački proizvođači . Francuski automobili imali su trajnije uspehe samo u dva navrata. Poslednji trijumfi datiraju iz 1992. i 1993, i postigle su ih fabričke posade Pežoa 905. Vratimo li se još unazad, beležimo dominaciju Matre 1972, '73. i '74, i tu među pobednicima srećemo ime glavnog junaka ove priče: u sva tri slučaja jedan od vozača bio je Anri Peskarolo.

Pobeda 1972. ostvarena je u tandemu sa Grejemom Hilom, naredne dve sa Žerarom Larusom. Legendarnu trku izdržljivosti Francuz je četvrti i poslednji put osvojio 1984, za volanom Poršea 956, zajedno sa Klausom Ludvigom. Da je magija Le Mana Peskarola nepovratno uzela pod svoje, dokazuje i činjenica da je on apsolutni rekorder po broju startova: trku 24 časa vozio je čak 33 puta, poslednji put 1999. godine.

Anri Peskarolo je pravi renesansni lik u svetu auto-trka i jedan je od poslednjih predstavnika nestajuće generacije koja se trkala u svemu u čemu se trkati može i u svakoj seriji u koju je mogla da dospe. U karijeri je prošao sve niže kategorije, postavši prvak Francuske F3, potom i vicešampion Evropske F2.

U Formuli 1 debitovao je 1968. i s prekidima nastupao do 1976, za timove Matra, Merč, Iso, BRM i Sartis. U 56 trka zabeležio je jedan podijum i osvojio ukupno 12 poena. Svoje najveće uspehe u karijeri Peskarolo je požnjeo u trkama izdržljivosti. Uz već pomenute vrhunske domete na Le Manu, i još 22 pobede na različitim stazama, bio je i osvajač 24 časa Dejtone (1991). Gotovo da nema prestižnijeg proizvođača čiji sportski automobil Anri nije vozio – lista uključuje Alfa Romeo, Ferari, Rondo, Lanču, Mercedes i Jaguar.

Kao da sve to nije bilo dovoljno, ovaj univerzalni trkač nastupao je i na relijima i kros-kantri relijima, poput Relija faraona i Dakara, gde se ove godine pojavio 16. put, što zvuči prilično impresivno, jer je Peskarolo rođen 1942.

"Peska" u novoj ulozi

Storija o Anriju Peskarolu, trkaču na Le Manu, završena je 1999, ali je karijera vlasnika ekipe tek imala da počne. Kao menadžer 2000. godine osnovanog Peskarolo Sport tima, on se vratio na mesto svojih najvećih uspeha sa ciljem da se u novoj ulozi ponovo popne na vrh " Everesta automobilizma ".

Ovaj projekat je od početka imao da bude apsolutno francuska stvar. Tako je kupljena Kuraž C52 LMP šasija u koju je ugrađen Pežoov agregat, a i svi vozači bili su Francuzi. Pošto su i Tojota i BMW svoj fokus usmerili na F1, a Mercedes i na F1 i na DTM, izgledalo je da na dobre rezultate neće morati dugo da se čeka. Ali, na nesreću po tek osnovani tim, bilo je to vreme kad je i Audi počeo da se ozbiljno interesuje za Le Man. Veruje se da je Audijev budžet bio osmocifreni i kao takav apsolutno u kategoriji mislene imenice za sve ostale, pogotovu za privatnike. Peskarolov Kuraž je 2000. godine stigao do poštovanja vrednog četvrtog mesta, sa preko 20 krugova zaostatka u odnosu na prvoplasirana tri Audija, što na debiju nije bilo malo postignuće.

Za 2001. kupljene su unapređene C60 Kuraž šasije, na čiji je dizajn očigledno mnogo uticao potvrđeno uspešni Audi R8. Ovog puta, francuska ekipa prijavila je dva automobila, ali se stvar završila prilično loše: jedan je zbog mehaničkih kvarova završio na trinaestom mestu, 50 krugova iza pobednika, dok se drugi slupao.
Razočarani Peskarolo angažovao je konstruktora Andrea de Kortanca da napravi reviziju kompletnog automobila. Za osnovu novog prototipa poslužio je već postojeći Kuraž, ali su modifikacije bile tako temeljne, da je nova kreacija nazvana po timu koji ju je i izvršio.

Uprkos svemu, Audi se ponovo pokazao superiornim, i u domenu brzine i u sferi pouzdanosti. Te 2002, konkurencija je bila mnogo jača, pa su timovi Rejsing for Holand Doum, DAMS Kadilak i Oreka Dalara zauzeli mesta iza Nemaca, a Peskarolov prototip stigao je na cilj tek deseti. Njegov drugi automobil odustao je zbog problema sa motorom. Kraj Audijevog fabričkog angažmana pružio je nadu da će sledeće, 2003. godine, francuski privatnik imati nešto više šanse. Očekivanja su ponovo izneverena, jer je Bentli ubedljivo i lako ostvario dvostruku pobedu, a Peskarolo automobili nisu mogli više od pozicija 8 i 9. U 2002. i 2003, više sreće bilo je u FIA šampionatu sportskih automobila, u kom su Francuzi oba puta bili drugoplasirani.

Na završetku sezone, Pežo se povukao iz nadmetanja prototipova, pa se Peskarolo, poput većine konkurenata, okrenuo engleskom proizvođaču Džadu i odabrao petolitarsku verziju V10 motora izvedenog iz Formule 1. Dva automobila pripremljena su za 2004. i novoustanovljeno takmicenje LMES (Le Mans Endurance Series), sačinjeno od četiri trke od po 1000 kilometara. Na 24 časa Le Mana ponovo je osvojena pozicija 4 – najbolja iza Audija – baš kao i u generalnom plasmanu LMES serije.

Nova pravila za 2005. stavila su Peskarolo tim pred sledeći izbor: da nastavi sa dotadašnjim automobilom, ali sa 15% redukovanom snagom, 50 kg dodatne težine i 10 litara manjim rezervoarom za gorivo, ili da konstruiše "hibridni" auto, sa aerodinamičkim paketom koji će biti obavezan od 2007. Prva varijanta je isuviše uticala na performanse, ali je Audi ostao pri njoj, znajući da je R8 dovoljno dobar da može da se izbori sa hendikepom. Da bi bili konkurentniji, Francuzi su pošli drugim, skupljim putem i tako je nastao Peskarolo C60 hibrid.

On je svoj prvi nastup imao na 1000 kilometara Spa, i odmah je pokazao da je veoma brz, osvojivši pol poziciju, i drugo mesto u trci. Na Le Man test danu, dva Peskarolova hibrida postigla su najbolja vremena, pri čemu je onaj brži bio čak 5 sekundi ispred konkurenata.

Pravi medijski i marketinški bum Anri Peskarolo načinio je kada je u postavu za Le Man uključio Sebastijana Leba, najpopularnijeg, a verovatno i najboljeg vozača kog Francuska trenutno ima. Ovom relativno malom timu nijedan dosadašnji potez nije doneo toliko publiciteta. Sasvim zasluženo, jer se Leb uopšte nije izbrukao vozeći nešto što mu nije specijalnost. Do srećnog spoja svetskog reli šampiona i najkonkurentnije francuske ekipe na Le Manu došlo je posredstvom zajedničkog sponzora (Sony Playstation).

Govori se da se "Super Seb" za trku pripremao upravo na GT4 igrici za popularnu konzolu. Pošto je testiranje na Le Manu ograničeno na dane uoči trke, a Leb nije vozio sporije od kolega – specijalista za kružne staze, izgleda da je škola bila dobra.

Međutim, pobeda je opet ostala van domašaja. Peskarolovi automobili bili su najbrži na treningu i definitivno brži od Audija tokom trke, pošto je jedan od njih postavio i novi rekord kruga. Ali, bila je to trka zeca i kornjače – francuski hibridi morali su češće da tankuju, a Audi je bio i štedljiviji i pouzdaniji. I pored toga, izgledalo je da će borba biti tesna do kraja, pošto je Audi u nedelju oko podneva imao prednost od samo jednog kruga, a Peskarolov prototip bio je pet sekundi po krugu brži. Ipak, problemi sa pregrevanjem zaustavili su ovaj juriš, jer se moralo usporiti da bi se sačuvalo drugo mesto. Krajnji plasman bio je hvale vredan rezultat za automobil broj 16 i nagrada za ogromne napore, a nastup Peskarolove sedamnaestice okončan je posle serije incidenata. To nije bilo ono o čemu je je vlasnik ekipe sanjao, ali je uteha pronađena u titulama u LMES seriji 2005, konstruktorskoj i vozačkoj, osvojenim pobedama u Monci i Istanbulu, drugim mestom u Spa i četvrtim na Nirburgringu.

Na Le Manu 2006.

Za ovogodišnja 24 časa tim je spremio je najnoviju i poslednju evoluciju hibridnog automobila, jer će 2007. morati da nastupi sa sasvim novom kreacijom. I ovaj Peskarolov prototip pokreće desetocilindarski Džadov motor od 5 litara zapremine. U odnosu na verziju iz 2005, smanjene su mu i dimenzije i težina i spušteno je težište. Agregat postiže maksimalnih 640 KS pri 8.500 o/min, i ima maksimalni obrtni moment od 603 Nm. Zapremina rezervoara za gorivo iznosi 90 litara, što je veoma bitan podatak, pošto bi broj pit-stopova mogao presudno da utiče na konačni plasman.

Što se vozačkog pogona tiče, šestočlanu francusku ekipu činiće posade Emanuel Kolar - Erik Koma - Nikola Minasijan (automobil broj 16) i Erik Elari - Sebastijan Leb - Frank Montanji (broj 17).

Izuzev Leba, koji je svoju zasluženu slavu stekao u WRC-u, radi se o vozačima koji su visoku reputaciju uglavnom sticali u turističkim, GT automobilima, prototipovima i trkama izdržljivosti. Kolar je prvak LMES serije i ovo će mu biti dvanaesti Le Man. Koma vozi u Japanskom GT šampionatu, ima četiri godine staža u F1 (timovi Ližije i Larus), a Le Man 2006. mu je osmi po redu. Minasijan je u karijeri bio fokusiran na formule, posle neuspeha u CART-u u Americi prebacio se na sportske automobile, i ovo mu je šesta vožnja na stazi La Sarthe. Elariju je ovogodišnji start deseti, a pobednik je već bio 1993, u Pežou. Montanji trenutno ima težak posao vozača Super Aguri F1 tima, a iako najmlađi u ekipi, na 24 časa Le Mana nastupa sedmi put.

Do ove postave stiglo se posle čak dve izmene. Nakon što se stalni vozač Žan Kristof Bujon povredio, za automobil broj 16 angažovan je Kristof Bušu, posle treninga ekspresno otpušten uz obrazloženje da "uprkos izuzetnom talentu i impresivnoj karijeri" nije imao dovoljno vremena da se pripremi za skok iz GT klase u prototipove. Tako je i zameni pronađena zamena, a podrazumeva se da je opet zadovoljen "uslov svih uslova", jer i Nikola Minasijan koji je uskočio u minut do dvanaest ima francuski pasoš.

Sve to nije prošlo bez zle krvi, pošto je Bušu izdao saopštenje za javnost u kojem je optužio Peskarola da mu nije ni dao pravu šansu da pokaže šta može, jer ga je regrutovao samo dva dana pre preliminarnih testova, na kojima mu na raspolaganje nisu stavljeni mekši pneumatici. Saradnja je trajala kratko i završena je ogorčenjem pošto je Bušu zbog ove propale ponude raskinuo ugovor sa Aston Martinom, u kojem bi ina če vozio.

Za najbolje voza če trka izdržljivosti, Anri Peskarolo u šali kaže da su po kvalitetu u ravni sa pilotima Formule 1, samo što "imaju nešto između ušiju". Svaki od njih tokom 24 časa Le Mana ima "smenu" koja ukupno traje osam sati, što je vreme za koje se pređe pet gran prija. Vlasnik francuske ekipe smatra da su njihovi najveći kvaliteti sposobnost za timski rad i žrtvovanje sopstvenog ega u korist celine. "U tročlanoj vozačkoj postavi nema prostora za umišljene zvezde", nastavlja Peskarolo, "jer u trkama izdržljivosti važi zbir 1+1+1=1. Usamljeni talenat jednog čoveka ovde ne znači ništa ako nije uklopljen sa drugim članovima tima, i zato je Le Man konačni dokaz da trku ne dobija samo tehnika."

Inače, Peskarolov tim u ovogodišnjem LMS šampionatu (bivši LMES) ima stopostotni učinak, jer je trijumfovao na obe trke od 1000 kilometara, u Istanbulu i Spa Frankoršampu . Još uvek nije bilo prilike da u trci ukrsti koplja sa novim Audijem, pošto su Nemci nastupili samo na Sebringu, koji je deo paralelne Američke Le Man serije (ALMS).

Najduži dan u godini

Na Le Manu se automobili takmiče podeljeni u četiri kategorije – LM P1, LM P2, LM GT1 i GT2. Ova poslednja, najslabija, domen je Poršea i Ferarija, u LM GT1 će se za primat boriti Aston Martin, Ševrolet Korvete i Ferari, a LM P2 biće prilika za okršaj Lola i standardnih Kuraža.

Najviša, LM P1 kategorija, osim u slučaju nekih tektonskih poremećaja, daće i apsolutnog pobednika, a prvi trening potvrdio je očekivanja da će Peskarolo Sport i Audi tu biti protagonisti. Francuzi su imali prvo i treće, Nemci drugo i četvrto vreme. Najbrži je bio zeleno-belo-plavi automobil kojim je upravljao Frank Montanji (vredno pamćenja i zato da se ne pomisli da je ono što viđamo u Super Aguri formuli prava slika njegovih mogućnosti). Vreme od 3:30,195, već sada je bolje od prošlogodišnje Peskarolove pol pozicije, iako sam vozač kaže da nije imao "čist krug". Patriotski intonirana galska štampa, inspirisana turnirom Rolan Garos, to je već propratila naslovom "Avantage Pescarolo".

Najbolji Audi bio je skoro dve sekunde sporiji, što ljude iz Ingolštata nije previše zabrinulo, jer su oni imali svoj program i postizanje najbržeg vremena im nije ni bio cilj, mada su uvereni da su za to bili kadri. Nemački tim očekuje da će im štedljivost njihovog dizel motora omogućiti da na stazi ostaju još krug ili dva duže između tankovanja nego sa ionako "trkački ekonomičnim" Audijem R8. Razloga za zabrinutost ipak ima, jer im je na Sebringu jedan auto otpao zbog problema sa pregrevanjem motora, a govori se da, uprkos tome što je na testovima izvezao 30.000 kilometara, tim nije potpuno ispunio svoj zacrtani program.

Do letećeg starta nije ostalo još mnogo: kvalifikacioni treninzi voze se u sredu i četvrtak, a dvadesetčetvoročasovna trka ovog puta neće početi u subotu u četiri popodne, već jedan sat kasnije, da bi se izbeglo poklapanje sa utakmicom Svetskog prvenstva u fudbalu.

Francuski privatnik protiv nemačkog koncerna? David protiv Golijata? Najzad, benzinac protiv dizelaša? Na odgovor ćemo čekati svega 24 časa, ali za posade svih pedeset prijavljenih automobila, mehaničare i ekipe, kao i za očekivanih 200.000 navijača, biće to najduži dan u godini.