Roberto Ravalja za B92: „BMW ceni lojalnost“

Bili ste jako uspešan trkač, svetski, evropski, italijanski i DTM šampion. Možete li uporediti trke osamdesetih sa savremenim WTCC prvenstvom, ono svetsko takmičenje sa ovim?
„Rekao bih da su potpuno različiti. Kad sam se ja trkao u svetskom šampionatu 1987, to su bile trke dugog trajanja, sve su bile od po 500 kilometara i takmičila su se po dva pilota. Sada su trke jako kratke, jedna traje 25 minuta, odnosno 50 kilometara i ceo mentalitet se promenio, jer ranije se razmišljalo o trkama koje traju dugo, sad se razmišlja o trci koja traje nekoliko krugova, i trkanje se odvija na prvoj krivini. Danas je mnogo borbenije u odnosu na vreme kada je celo takmičenje bilo zasnovano na dužim trkama. To je najveća razlika.“

A automobili?
„Ove savremene automobile nisam vozio, probao sam tek neki krug, pa vam ne mogu govoriti o razlikama. Ali, nije se mnogo promenio auto. Krući je nego pre, ali način vožnje nije se mnogo promenio. Kao što su svi automobili evoluirali, evoluirali su i ovi. Sada su turistički automobili sofisticiraniji, postoji telemetrija, sve je usmereno ka analizi podataka. Kada sam se ja trkao, nije postojalo mnogo. Više od svega, računao se osećaj koji je vozač prenosio inženjeru, a danas inženjer posredstvom telemetrije vidi sve šta automobil radi.“

Krasi vas potpuna lojalnost BMW-u. Obično se očekuje da će jednom Italijanu neke druge boje biti draže.
„Ja sam kao trkač počeo sa BMW-om. Dve godine pre nego što sam prestao da se trkam, 1995, postao sam diler BMW-a. Kad sam 1997. prestao s trkanjem, želeo sam da napravim tim, a pošto sam bio pilot BMW-a, i imao prodavnicu BMW automobila, bilo je logično da uvek radim sa BMW-om.“

© ROAL Motorsport

Koji su kvaliteti potrebni da bi neko na čelu ekipe u isto vreme uklopio sportsku i poslovnu stranu cele operacije?
„Nije lako, jer za sport treba mnogo novaca ako želite da budete dobri. A da bi se pronašlo mnogo novca, potreban je biznis. Biznis je otud tako osmišljen da se pronađe budžet za trkanje. Do sada smo uvek uspevali da pronađemo novac, da sklopimo budžet, zahvaljujući i BMW-u. Ne znam kakve ja tačno imam kvalitete. Treba da budete i pomalo političar, a ja sam imao i nešto sreće, jer sam imao prošlost trkača koji kod BMW-a ima kredibilitet. A BMW je marka koja uvek uvažava onoga ko je radio s njom. Do sada su mi uvek u ponečemu pomagali, da bih mogao da idem napred.“

Srećni ste što ste se sa ROAL motorsportom vratili u WTCC?
„Da, jako sam srećan. Poslednju sezonu izvezli smo 2009. sa Zanardijem i Ernandesom, posle smo prestali. Posvetili smo se Međunarodnom Superstars šampionatu sa BMW-om Italija, sa BMW-om 3, tu se trkamo i sada. Onda je ponovo došla prilika da nastupimo u WTCC-u sa Tomom Koronelom. Ujedinili smo budžete, naš i Koronelov, i uspeli smo da uđemo u WTCC, šampionat koji mi se mnogo sviđa.“

Kažete „prilika je došla“. Kako tačno?
„Prilike ne dolaze slučajno, ovu smo priliku tražili i stigla je zahvaljujući mnogim malim faktorima, i političkim, i budžetu, i volji da uđemo u WTCC. Svemu pomalo.“

© BMW AG

Ko je najbolji vozač protiv koga ste u karijeri vozili?
„U celoj karijeri? Ima ih mnogo. Dobro sam poznavao Emanuelea Pira, jer se trkao sa mnom. Uvek je bio superbrz vozač. Ima ih mnogo, kao što su Klaus Ludvig, Stiv Soper, Džoni Čekoto, ne mogu svih ni da se setim.“

A ko je najbolji vozač koji se takmičio za vaš tim?
„Ove godine još ne mogu da ocenim Koronela. Najbolji vozač kojeg smo dosad imali u timu bio je Antonio Garsija. Nije osvojio nijednu trku, ali ga smatram najboljim pilotom kojeg smo imali, jer je bio jako brz i bio je izvrstan suvozač. Ono što mu je nedostajalo bilo je malo ratobornosti i malo drskosti u kratkim trkama. Sad mu ide jako dobro, ali vozi trke izdržljivosti. On je po meni najbolji pilot koga smo imali. Antonio je jako, jako brz vozač i jako je dobar kad ga imate kao partnera u automobilu. Na jako kratkim trkama, gde treba voditi pravi rat, nije bio posebno drzak.“

Sa zadovoljstvom govorite o trkama na dužu distancu, kada dva pilota dele isti auto. Ipak, sa stanovišta set-apa to nikad nije idealna solucija ni za jednog od njih.
„Sigurno da vozač koji se trka sam može da podesi auto kako god želi. U trkama dugog trajanja, treba znati kako se vozi auto koji je u set-apu kompromis između mene i drugog pilota. Takav je i mnogo teže voziti. Lakše vam je kad ste sami, teže kada ste s nekim u paru. Ja sam svakako više voleo trke na dužu distancu gde učestvuju najmanje dvojica, to me je privlačilo. Duža trka je sigurno lepša. Trebalo bi da ove trke (WTCC) traju ne 20, nego 40 minuta. Malo duže.

© BMW AG

Za vas je dugo i u raznim kategorijama vozio Alesandro Zanardi. Koliko je timu značilo da u svojim redovima ima takvu superzvezdu?
„Zanardi je ličnost koja privlači veliku pažnju javnosti. Izvrstan je za imidž, u timu je bio mnogo godina i nama je to pričinjavalo zadovoljstvo. Radili smo zajedno, posle je odabrao trke bicikala (za hedikepirane) umesto auto-trka. U dobrim smo odnosima, on živi blizu sedišta ekipe i viđamo se svake nedelje. Možda bi jednog dana mogao da se vrati automobilizmu, to ne bih mogao da vam kažem.“

Da li ste bili zainteresovani da uđete u DTM sa BMW-om u sezoni 2012?
„Da, kandidovao sam se, ali nas nisu odabrali. Odabrali su tri ekipe, i to tri nemačke ekipe. To je bio izbor BMW Motorsporta, da uzmu tri tima koja su im jako blizu, na teritoriji Nemačke.“

Kako ste se ove sezone opredelili za Koronela?
„On je dobar za nas jer je jako iskusan i prilično pouzdan. Zadovoljan sam što ga imam u ekipi, mislim da ćemo uspeti da izvezemo neke dobre trke. U Kuritibi je završio drugi i četvrti, u trci 2 smo čak mogli i da pobedimo, bili smo blizu. Zolder nije prošao dobro, nismo uspeli da izvezemo dobre kvalifikacije. Posle je u trci 1 imao incident u drugom krugu, ne svojom krivicom, ali takve su trke.“

Naravno da bi bilo korisnije da tim ima dva automobila i još jednog vozača.
„Za to nemamo novca. Pokušavamo da za budućnost obezbedimo drugi auto. Možda na poslednjim trkama. Sada tražimo novac da spremimo drugi auto, posle ćemo videti.“

© ROAL Motorsport

Dokle se s BMW-om 320TC može stići protiv Ševroleta?
„Auto ide jako dobro, veoma je moćan. Jedini problem je u tome što je Ševrolet fabrička kuća, oni imaju budžet, mislim, četiri puta veći od našeg i sebi mogu da dopuste da izvezu mnogo testova, a mi ne. Mi smo izvezli jedan, dan uoči Monce, trajao je dva sata. Više od svega, tu smo sticali iskustvo, omogućavali pilotu da se navikne na auto i na stazu, a to smo dosad mogli da radimo samo tokom trkačkih vikenda.“

*Realizaciju ovog intervjua omogućile su kompanije Mišlen i Delta motors.