Gala vikend u Monci: WTCC, Formula Reno 3.5 i Auto GP

Svetsko prvenstvo turističkih automobila počelo je očekivanom dominacijom Ševroleta u Brazilu, na stazi „Kuritiba“. Kruz 1.6 turbo imao je najbolji tempo i na drugoj rundi, u Belgiji, ali mu se na putu do četvrte pobede u četiri starta isprečio Gabrijele Tarkvini. Agresivnom odbranom izbacio je Hafa iz igre za podijum, defanzivnom vožnjom održao iza sebe i Menua i tako postao prvi ne-Ševroletov osvajač jedne ovosezonske WTCC trke.

Tek što je sišao s podijuma, 49-godišnji veteran iz Đulijanove poručio je sa visina jednog Cezara: „Uvek je jako opasno spolja preticati Gabrijelea Tarkvinija, jer je on vrlo iskusan vozač.“ Italijan vozi ne misleći o pol pozicijama i tituli, jer smatra da ima preslab auto da bi za njih mogao da se bori, pa mu pojedinačne pobede utoliko više vrede. U Zolderu je posle velike borbe sa Hafom i Menuom izgledao radosniji nego kada je 2009. osvojio svetsku titulu. A Englez je u duelu sa Italijanom dobio dobru lekciju - da je sledio Menuov princip i prihvatio 18, umesto što je jurišao na 25 poena, Rob Haf danas ne bi imao samo bod više od prvog pratioca.

Ivanu Mileru bi poeni prosuti u Belgiji mogli puno nedostajati u krajnjem skoru. Isuviše agresivno prelazeći preko ivičnjaka, probušio je rezervoar za ulje i morao da odustane. Kako bi sprečila da se stvar ponovi u Monci, ekipa je rešila da taj deo za Italiju dodatno ojača. Dosad Francuz nije pokazao da timskom kolegi Hafu može da parira brzinom, nije to uradio ni Alan Menu, ali ova dvojica imaju iskustvo i znaju kako se osvajaju šampionati poput WTCC-a. Robert takvu „kilometražu“ za sobom nema i to mu je, pokazalo se u Belgiji, definitivno najveća, možda i jedina mana u odnosu na ostalu dvojicu plavih musketara.

© FIA WTCC

Kod konkurentskih ekpa ne viđamo ništa neočekivano. Seat je stekao pobedu sa TDI agregatom, verovatno poslednju za koju je Leon u takvom izdanju bio sposoban. Na Monci bi barem jedan auto španske ekipe mogao imati dugoočekivani 1.6 turbo benzinski motor, što neće odmah promeniti odnos snaga u Svetskom prvenstvu, ali će makar biti pokazatelj snage kojom će Tarkvini i Monteiro, a potom i ostali, raspolagati u nastavku prvenstva. Prednost već uigrane kombinacije šasije i motora, kao i hiljada test kilometara ostaje na strani Ševroleta.

Prve bodove već su osvojili španski poletarac Pepe Oriola (njemu je tek 16 godina) i Havijer Vilja, veteran GP2 trka, u WTCC konkurenciji debitant. Poene je stekao i Volvo švedskog Polstara, i dalje u konfiguraciji sa dvolitarskim atmosferskim motorom koji zvuči bolje od ostalih jer je petocilindraš. Robert Dalgren i dalje čeka novi 1.6 turbo agregat, za nastavak programa koji Volvou treba da pomogne da odluči hoće li se dogodine u brojnijem sazivu upustiti u WTCC kampanju.

Norbert Mihelis se WTCC karavanu priključio u Zolderu i u obe trke osvojio je poene, što je njegov Zenge-Dension tim označio kao maksimum za taj trkački vikend, tim više što je u prvoj trci imao kvar na servo upravljaču. Mađar je zbog vibracija na volanu belgijske nastupe nazvao najtežim u svom životu, auto još uvek doživljava kao „čudan“, jer od njega ne dobija dovoljno povratnih informacija. Norbert kaže da se tim nalazi u ranoj fazi upoznavanja sa svojom novom trkačkom spravom i da postoji veliki prostor za dalja poboljšanja. Očigledno je da će vozaču biti potrebno još vremena da se u potpunosti srodi sa BMW-om 320TC i zadnjom vučom, na kojoj se do ove godine nikada nije takmičio.

© ROAL Motorsport

Dok Mihelis ne podesi nišanske sprave, najjači adut „Bavarskih motornih radionica“ ostaće Tom Koronel, vozač italijanskog ROAL motorsporta. Trke na domaćoj stazi dodatno će motivisati trupu Roberta Ravalje, a tifozima dati razlog da barem jedan BMW smatraju svojim i bodre još nekog osim Tarkvinija. Potpisnik ovih redova u to se lično uverio - pored Gabrijelea i domaćih vozača, u Monci se „broji“ još samo Farfus, ali Augusta u WTCC-u više nema. Koronelov vikend u Zolderu bio je egzemplarno baksuzan: u kvalifikacijama Holanđanin nije ušao u prvih 10, a prva trka nije mu potrajala ni puna dva kruga - u sudaru sa Engstlerom, njegov BMW toliko je teško oštećen da nije bilo dovoljno vremena za opravku, pa na trci 2 nije ni mogao da startuje.

Svetski šampionat turističkih automobila ponovo je rođen 2005. godine, upravo na Monci, gde ove godine nastupa šesti put - samo je 2009. italijanska runda prvenstva održana na Imoli. Svi proizvođači prisutni u današnjem WTCC-u mogu se podičiti trijumfima na magičnoj pisti: BMW-u su od mogućih 10 pripale tri pobede, Seat je slavio 4 puta, a Ševrolet se na najviši stepenik pobedničkog postolja popeo jednom, bilo je to na drugoj trci u sezoni 2010.

Od Monce će na stvari u Svetskom prvenstvu uticati i kompenzacione težine: referentni (najbrži) model je Ševrolet Kruz 1.6T, pa će svi njegovi vozači imati dodatnu težinu od 40 kilograma. Leon TDI i BMW 320TC ostaju bez balasta, dok po jedan dvolitarski atmosferski benzinski BMW 320 i Volvo C30 imaju po 20 kilograma poštede. Ukoliko se Seat ipak pojavi s novim automobilom (1.6 turbo), shodno pravilima, biće opterećen maksimalnom kompenzacionom težinom.

© FIA WTCC

Sa tim dodatnim kilogramima i mnogo većom snagom nego prošle godine, u Ševroletu će intenzivno razmišljati o tome kako da sačuvaju pneumatike - u 2010. su zbog isuviše agresivnog set-apa i posledičnih gumi-defekata u finalnim krugovima bez pobeda ostali Tarkvini, pa Haf, a u drugoj trci Nikjer. Zato ekipa RML najavljuje konzervativnije podešavanje. Monca je staza koja favorizuje snagu i vožnju u zavetrini timskih kolega. Višečlane postave tu su u prednosti, problem postoji za one koji nastupaju sami, odnosno ni sa kim nemaju strateški dogovor.

Alan Menu pomalo brine zbog kompenzacione težine, ali smatra da će se višak kilograma u Monci najmanje osetiti, pošto je staza tečna i priroda njenih krivina (osim prve) omogućuje konstantno održanje velike brzine. Miler je tokom poslednje četiri sezone svake godine pobeđivao u Italiji i nada se da će sada prekinuti niz sitnih grešaka i malera koji su mu u 2011. odnosili bodove. Sva tri fabrička Kruza imaće instalirane nove agregate. U timu kažu da zamenu nije uzrokovao nikakav problem - pravila je dopuštaju, a motori korišćeni na Kuritibi i Zolderu proći će detaljnu inspekciju. Inženjeri jedva čekaju da ustanove u kakvom su stanju nakon dve od dvanaest sezonskih rundi.

Većina disciplina Svetske Reno serije pauzira do sredine juna i Nirburgringa, to važi za Megan i Klio kupove, kao i za dvolitarsku formulu. Za vozače najatraktivnije, vrhunske Formule Reno od 3.5 litra, nema odmora. Dolazećeg vikenda učesnici su bogatog trkačkog programa u Lombardiji, a dve sedmice kasnije biće deo Gran pri vikenda u Monaku. Formula Reno poslednji put se u Monci takmičila pre tri godine, kada je obe trke osvojio Gido van der Garde. Bilo je to na otvaranju sezone koju će Holanđanin okončati šampionskom titulom u elitnoj Reno kategoriji.

Prva runda Formule Reno 3.5 2011. vožena je na Motorland Aragonu i obeležili su je briljantni plasmani rukija. Po trku su osvojili Amerikanac Aleksander Rosi i Estonac Kevin Korjus. Rosi za sobom ima jedan nastup u Formuli Reno, prošle godine u Monaku. Korjus je na pisti kraj grada Alkanjis i formalno i stvarno debitovao u najmoćnijoj Reno formuli i popeo se na najviši stepenik pobedničkog postolja pre nego što se i sam nadao da to na ovom nivou može. Kvalifikacionim tempom impresionirao je još jedan početnik, Brazilac Sezar Ramos, šampion Italijanske Formule 3. On zna da greši i traži stazu tamo i gde je nema - retko koji početnik to ne čini dok ne spozna svoje i limite auta - ali brzinu dokazano ima. Zbog obaveza F1 rezerviste, „opravdano“ je bio odsutan Danijel Rikardo i konkurentima na tacni servirao početnu prednost.

U Spa Frankoršampu se igralo drugačije. Obe trke ubedljivo su osvojili vozači engleskog Karlina, Robert Vikens i Žan-Erik Vernj i oba puta to su bile dvostruke pobede ove ekipe. Po kvalifikacionoj i trkačkoj brzini, po strategiji i, konačno, po rezultatima, Karlin se pokazao za koplje boljim od svih ostalih. Kanađanin i Francuz drže pozicije 1 i 2 u poretku vozača, a njihov trofejni tim uverljivo prednjači u plasmanu timova, sa 61 bodom više u odnosu na drugoplasirani Fortek. Belgija za Vernja i Vikensa nije izgledala kao splet srećnih okolnosti, već kao dokaz njihove i izvorne moći ekipe. Ako je to što je prikazano u Ardenima prava jačina Karlinovih mišića, konkurenciji u nastavku sezone ostaje da strepi.

Rikardo je na svom uključenju u šampionat hteo da postigne mnogo. Hteo je i previše: u kvalifikacijama se slupao na krivini „Radijon“, a popravljena formula u nastavku trkačkog vikenda patila je od manjka brzine na ravnom, pa je Australijanac bio smešno laka meta na „Kemel“ pravcu. Tako nemoćnog ga ne pamtimo - ipak se radi o vozaču koji je u poslednje tri godine bio prvak ili viceprvak u svakoj konkurenciji u kojoj je vozio. Iz dve belgijske trke rezervista Skuderije Toro Roso izvukao je svega 3 boda; vodeći Vikens ima 71 poen, Danijela i Roberta kao da već razdvajaju svetovi.

Zapažene nastupe ostvarili su Albert Kosta, Kris Vanderdrift i Danijel Zampjeri. Prvi je u četiri starta zabeležio dva podijuma, jedno četvrto, jedno peto mesto, uvek je visoko u plasmanu, i uvek osvaja dosta bodova. Bude li tako nastavio, makar će držati priključak s Karlinovim pilotima dok njegov Epik rejsing ne bude isposlovao brži auto. Vanderdrift se vratio kao rekonvalescent, Španija i Belgija bile su mu probne runde na povratku u Formulu Reno, a posle podijuma u Spa, Kris je sa zadovoljstvom mogao da potvrdi da je obezbedio celosezonski ugovor sa ekipom Mofaz. Ono što napadačkim vožnjama postiže Zampjeri utoliko je vrednije što iza njega stoji nova ekipa, italijanski BVM Target. Tu i drugi pilot, Serhio Kanamasas, izgleda kao preporođen u poređenju sa sopstvenim više nego bledim izdanjima iz 2010, kada se trkao za Interveten. Dodajemo: Nelson Pančatiči vozi iskusno i konstantno, a prve bodove je na svoj račun upisao i Brendon Hartli, od ove sezone pulen Greviti menadžmenta.

© AutoGP.org 2010

Ono što danas poznajemo kao Auto GP zapravo je novi naziv za takmičenje staro duže od jedne decenije. Šampionat je startovao kao Italijanska F3000, pretvorio se u Evropsku F3000, pa u Evroseriju 3000. Kao Auto GP postoji od sezone 2010. i koristi tehničku platformu biše A1GP serije. Prateći sve metamorforze ovog italijanskog/evropskog formula prvenstva, među njegovim prvacima pronalazimo zanimljiva imena: Felipea Masu, Augusta Farfusa, Luku Filpija, Đakoma Ričija, Davidea Rigona, Nikolu Prosta i Vila Breta.

Prošle godine šampion je bio Francuz Roman Grožan, koji je, postavši prvi osvajač Auto GP titule, svom profilu dodao još jedan naslov. U sezoni 2011. najmoćniju ekipu imaće francuski DAMS, koji kokpite poverava Adrijanu Tambeu (sinu bivšeg F1 pilota timova Meklaren, Ferari i Reno), Riju Harijantu (osvajaču Formule BMW Pacifik i prvom Indonežaninu koji je na zimskom testu u Abu Dabiju seo za volan F1 automobila tima Virdžin) i Rusu Sergeju Afanasjevu, trećeplasiranom u prošlogodišnjem FIA F2 šampionatu.

U Auto GP seriji takmiče se timovi etablirani u trkama jednoseda: francuski Dams, češki Graviti-Harouz, engleska Super Nova, italijanski Trajdent i Durango, španski Kampos... Organizator prvenstva diči se podacima o brzini Lola šasija pokretanih Zajtekovim 3,4-litarskim V8 motorima od 550KS i tvrdi da je Auto GP bolid na istoj stazi za sekund po krugu brži od Formule Reno, a da je na globalnoj mapi auto-sporta, ne računajući Indikar, niti egzotičnu Superliga Formulu, sporiji samo od automobila F1 i GP2 šampionata.

© AutoGP.org 2010

Otvaranje nove Auto GP sezone i nastup njenih bolida i Renoove najjače formule na istoj pisti, u „hramu brzine“ kraj Milana, biće prva prilika za direktno upoređenje ovih dvaju automobila na istoj stazi, pri istim uslovima i u okviru istog trkačkog vikenda. Auto GP je serija kojom se „održava forma“ i „kupuje vreme“, ona svojim pitomcima u prvom koraku ne obezbeđuje prohodnost ka GP2 ili Formuli 1 (odnosno Indilajts seriji ili Indikaru), ali će njenom statusu dobro činiti ako se pokaže bržom od najmoćnije Renoove formule. Budući da je Auto GP relativna nepoznanica našoj publici, a da je od ove sezone stalni pratilac WTCC-a na evropskim trkama, time i medijski neuporedivo bolje pokrivena, njome ćemo se više baviti u posebnom tekstu u nekoj od narednih sedmica.