Moto GP: Čime protiv Stounera, Doktore?

Runda 1, Losail

Sezona je započela divljim spekulacijama o mogućnostima Dukatija u svetlu novih propisa. Krajnja brzina je u MotoGP-u uvek bila jača strana Italijanima, ali postojala je zabrinutost da je Dezmosediči previše žedan za nove rezervoare, ograničene na 21 litar. Uz to, sumnjalo se da, pored gole snage, u GP7 motoru ima mesta i za upravljivost, a sa skepsom se gledalo i na izdržljivost Bridžston guma na temperaturama i pesku Katara. Sve crne slutnje razvejao je Kejsi Stouner. Očekivano, Rosi je poveo trku sa pol pozicije, ali je Australijanac preuzeo vođstvo čim je kolona prvi put prošla dugačkim startno-ciljnim pravcem. Stouner je prestigao Valentina kao da ovaj nije ni bio tu i prizor je delovao skoro nestvarno. Međutim, sliku su potkrepili konkretni podaci: Dukatijeva maksimalna brzina bila je oko 20 km/h veća od Jamahine. Rosijeva jedina šansa ležala je u krivinama, priliku da obiđe Stounera je četiri puta i iskoristio, ali mu je Kejsi parirao, ili odmah, ili bi čekao priliku da proleti pored Italijana na pravcu. Jamaha je očigledno motor s kojim može značajno kasnije da se koči, ali je to protiv Dukatija u Kataru bilo nedovoljno.

Honda je imala ominozno loš vikend, njen najuspešniji vozač bio je trećeplasirani Pedrosa. Danijeve napade Valentino je uspevao da odbije i tako izbegao nevolju da na otvaranju sezone ne bude čak ni drugi. Aktuelni svetski šampion, Niki Hejden ni u jednom momentu nije bio dovoljno konkurentan, pa konačno osmo mesto i posledično i vidno nezadovoljstvo nisu iznenadili. Istinski podvig izveo je rekonvalescent Hopkins na Suzukiju, koji je sa nezalečenom povredom sa predsezonskih testova vozio herojski i kroz cilj prošao četvrti. Prva runda sezone bila je i poslednja za Ilmor tim, pošto su posle Losaila istupili iz Moto GP šampionata, barem za ovu godinu.

Tako je, pobedom Dukatija, nova 800 cc era započela onako kako se završila stara od 990 cc. Bio je ovo prvi trijumf nove australijske zvezde, 21-godišnjeg Stonera, koji je u poslednjem krugu postavio i rekord staze, za ogromnih 0,777 sekundi bolji od pređašnjeg.

Runda 2, Herez

U Španiji se, posle duge pauze, "Rosijev univerzum" ponovo vratio u normalu. Pedrosa je bio ozbiljan konkurent samo tokom treninga, a u trci Vale nijednog trenutka nije ispuštao vođstvo, lagano je odmicao Daniju i sve vreme suvereno držao zbivanja pod kontrolom. Španac je posle svega izgledao zbunjen sopstvenom nemoći. Dobar plasman su u šaci imali Hejden i Hopkins, ali je svetski šampion ponovo završio nedopustivo nisko, na sedmom mestu, dok je Hopera pad sprečio da se možda umeša i u borbu za podijum.

Trijumf je Rosiju stigao nakon šest i po sušnih meseci, a koliki mu je teret spao sa ramena, videlo se po ogromnoj radosti nakon završetka trke. Bio je to dan Fiat Jamahe, pošto je Kolin Edvards na cilj stigao treći. Iako je voženo po sunčanom i toplom vremenu, rekord staze ovog puta nije pao. Verovatno je temperatura asfalta bila presudni faktor koji je onemogućio potvrdu da su za 190 cc manji motori zapravo brži od 990 cc "monstruma". Trka u Herezu ostaće upamćena i kao najposećenija u MotoGP istoriji, pošto ju je kraj piste uživo pratilo 138.168 gledalaca, ali i po tome što je petom pobedom u Andaluziji, Rosi tu postao najtrofejniji vozač u vrhunskoj moto-klasi.

Runda 3, Istanbul

Istanbul je u pretpostavljenoj raspodeli snaga mogao da bude bilo čija staza, budući da ima i tehnički deo, ali i dugačak sektor sa najbržom krivinom u šampionatu i cela ta deonica vozi se kao pravac.

Prvi krug doneo je pomor na krivini 12, a skrivio ga je Olivije Žak, pokupivši Edvardsa, Pedrosu i Vermjulena. Samo je Australijanac uspeo da se vrati u trku. U istom krugu, Rosi je kapitalno pogrešio, sišavši sa staze baš na najbržem zavoju. Italijan je ipak ostao na točkovima, započeo proboj ka vrhu i delovao onako kako ga znamo iz najboljih godina. Uzalud. Stouner je trku prelomio negde na njenoj polovini. I dotle je vodio, ali držao se donekle rezervisano i, verovatno smiren Rosijevim zaostatkom, čekao da Bridžston "dođe na svoje". Kada je osetio pravi momenat, "pozdravio" se sa pratiocima i pitanje pobednika bilo je rešeno. Katar, dakle, nije bio ni čudo ni izuzetak, već nagoveštaj nečeg novog i velikog. A Valentinov vikend pretvorio se u košmar, pošto su ga problemi sa gumama naterali da u završnici trke samo "krstari" stazom. Rezultat – tek deseto mesto.

Runda 4, Šangaj

U Kataru se videlo kolika je prednost Dukatija tamo gde su pravci dugački, pa se očekivalo da će crvene italijanske mašine vladati u Kini. Mala štala iz Bolonje nije razočarala, barem kada je o jednom vozaču reč. Ime pobednika: Kejsi Stouner. Opet. Da stvar u Šangaju bude još interesantnija, Stouner je potpuno hladnokrvno vodio tešku bitku sa Doktorom. Nijedan gubitak vođstva nije 21-godišnjeg Australijanca naterao u ishitrenu ili nerazumnu akciju. Kejsi je znao: Dukati sigurno dobija na pravcu, a u zavojima ne gubi previše, pa je na ravnom redovno uzvraćao udarce. Rosi prekasnim kočenjima nije postigao apsolutno ništa, štaviše, rizikovao je gubitak i drugog mesta. U Kini smo videli kako na Valentinove napade odgovara dečko koji nije imao kad da nauči da se Italijana boji – Doktor je psihološki slomio ljude poput Bijađija i Žibernoa, Stouner nije imao kada da svoj život napuni frustracijama koje nose startni broj 46.

Runda 5, Le Man

Francuska je donela onu dozu nepredvidljivosti kakvu može podariti samo promenljivo vreme sa kišom koja se pojavljuje, pojačava, smanjuje i na trenutke sasvim staje. Nasuprot Šangaju, pa i Istanbulu, ovde se očekivala dominacija Rosija, budući da Bugati pista prevashodno nagrađuje upravljive motore i kasna kočenja – velike brzine tu nisu presudne. Da je ostalo suvo, možda bismo i gledali takav scenario, uostalom, do pol pozicije prvi put u Moto GP karijeri došao je Kolin Edvards. Međutim, kada su se nebesa tokom trke otvorila, odjednom su u prvi plan izbili ljudi koji o tome ni sami nisu sanjali. Francuska staza dala je krila domaćim pilotima – svoje momente slave imali su i Gintoli i De Punije, ali tog dana bili su prebrzi za sopstveno dobro.

Kiša je trku pretvorila u svojevrsnu lutriju, a o pobedi je odlučivao trenutak zamene motora. Pravi čas odabrali su i Vermjulen i Melandri, a Stouner kao da je samo kontrolisao Rosijev progres i trudio se da učini tek koliko je potrebno da završi ispred njega. Kakva samouverenost! "Doktor" se odlučio za pretvrde gume, grešio je na neverovatnim mestima, a Australijanac je čekao do 17. kruga, pa ga je onda prestigao. I ne samo on! Isto su učinili i Hejden, Pedrosa i Aleks Hofman. Tamo gde je imao realne pretpostavke za trijumf, Rosi je u dvoboju sa Stounerom izgubio još šest poena.

Kejsi vs. Rosi

U ovom trenutku barem, Kejsi Stouner i Valentino Rosi jesu glavni, ako ne i jedini pretendenti na titulu. Pođimo od sedam godina mlađeg, senzacionalnog Australijanca. Kejsi u 2007. vozi kao da to nije onaj klinac koji je lane tako često LCR Hondu morao da podiže i izvlači iz šljunčanih zaustavnih zona, stekavši pogrdni nadimak "Rolling Stoner". Možda je reč o etici rođenih trkača – "ako ne padnem barem nekoliko puta tokom sezone, znači da se nisam dovoljno trudio da pronađem svoje i limite motora". Gde god da su granice Dukatija GP7, Stouner još nije morao da ih prelazi i na bolan način dijagnostikuje.

Kejsi definitivno nema "Rosi kompleks". Australijanac je to pokazao već u Losailu, kada je sasvim trezveno napadao tamo gde je znao da njegov Dezmosediči ima prednost, a nije se upuštao u uzaludne duele na krivinama. Isto tako, čak za nijansu i bolje u Šangaju. Tokom pet ili šest godina scene poput "Rosi u repu", "Rosi pored" ili "Rosi prestiže na kočenju" obično su označavale i rasplet trke. Više nije tako: Stouner je vozač koji u otvorenom duelu ne posustaje i uzvraća udarce sve do konačne odluke. Kejsi je baš tako postupio u Kini, nijednog trenutka ne ostavši demoralisan kada bi ga plavo-bela Fiat Jamaha prošla u nekom od zavoja.

A šta je Valentinov problem? Teško je prstom pokazati išta specifično. Jamaha M1 pokazala se boljom od prošlogodišnje, pa to opet nije dovoljno da Doktora vrati na poziciju neprikosnovenog vladara u klasi. Doduše, deficit u maksimalnoj brzini je očigledan, ali to nikako ne može da bude jedini razlog zašto Vale ima 21 poen manje od Dukatijeve nove zvezde. Uostalom, možda je jednostavno došlo vreme za smenu generacija. Doktora nikad ne smemo otpisivati, samo se ovog puta namerio na nekog s kim neće lako izaći na kraj, na momka imunog na "Rosi-magiju".

Honda u konfuziji...

Iza nas su Katar, Španija, Turska, Kina i Francuska, a Honda još nema nijednu pobedu. Dukati je silan, Jamaha korak iza, čak je i Suzuki trijumfovao, a Honda nigde nije delovala kao bilo šta više od potentnog pratioca. Lider ili mogući lider na osnovu sopstvene snage – ni u kom slučaju. I fabrički Repsol tim jedva održava korak, povremeno privatne Gresini Honde čak deluju sposobnije da zadaju udarac. Neki optužuju šasiju i pogrešan raspored masa, zahvaljujući kome je zadnji kraj nestabilan. Drugi okrivljuju elektroniku, treći razlog traže u Mišlenovim pneumaticima. Baš u ovom poslednjem se Gresinijeva ekipa razlikuje od ostalih Hondinih timova, mada do podijuma Melandri i Elias dolaze skoro samoubilačkim vožnjama. Misteriozni preokret za proizvođača za kojeg se očekivalo da mu prelazak na 800 cc najviše odgovara, budući da je svoje V5 mašine samo "skratio" za jedan cilindar.

Stoga su logični najnoviji potezi Danija Pedrose, čoveka koji je bio najavljen kao najveći Rosijev oponent u 2007. Špancu je navodno ponuđeno produženje ugovora sa Repsol Hondom, ali se Dani drži rezervisano. Ako se iko može nazvati Hondinim čovekom, to je Pedrosa, pošto je na motorima tog proizvođača izvezao tri sezone u klasi 125 cc, dve u 250 cc, a ovo mu je druga u kraljevskoj (990, odnosno 800 cc) kategoriji. Međutim, govori se da Dani i njegov menadžment čekaju da se uprazni Kapirosijevo sedište u Dukatiju.

Loris proživljava teške dane. On je vozač crvenih mašina od njihovog povratka u elitu, ali novajlija u timu kupi lovore i osvaja 3/5 trka, a Kapireks se očigledno muči. Bilo je pitanje vremena kada će se Loris osetiti izdanim "u sopstvenoj kući" i moguće je da je taj čas došao. Nezadovoljstvo postoji i raste, sumnja da Austalijanac ima veću podršku u Dukati boksu takođe. Velike su šanse da italijanski veteran na kraju godine napusti ekipu, bilo zbog odlaska u penziju, bilo da bi prešao u Kavasaki, koji juri velika imena za 2008. Ipak, blisko je umu da bi Italijani, ako već Loris ode, više voleli da u timu imaju vozača sa Apenina, zvao se on Melandri, Doviciozo ili De Anđelis (poslednja dvojica iz 250 cc).

... Suzuki i Kavasaki u usponu

U svetlu Hondinog pada forme, skok Suzukija i Kavasakija postaje još očigledniji. Plavi motor trijumfovao je u Le Manu, u šampionatu prvi put od 2000. godine, a za zrelu vožnju valja čestitati Vermjulenu. Kris je donekle neočekivani pobednik, jer je Hopkins generalno u sezoni pokazao više i izgledao "viđen" za rolu slavljenika. Nova Suzukijeva mašina pokazala je pobedničku narav. A zelene Nindže ostavljaju sve bolji utisak, bez obzira – ili možda baš zato – što je knjiga spala na De Punijea. Čim je Kavasaki rešio da 2007. nastupa kao apsolutno fabrička ekipa, bez posredovanja Haralda Ekla, bilo je jasno da se tu nešto kuva. I, nismo ni na trećini sezone, a već se govori o velikim ambicijama i sjajnoj budućnosti ovog tima za 2008. Otud i spekulacije o dovođenju Hopkinsa i/ili Kapirosija. Angloamerikanac bi, iako odomaćen u Suzukiju, u zelenu ekipu mogao biti privučen garantovanim statusom prvog vozača i finansijskom stranom aranžmana, dok Lorisa na promenu sredine možda natera već pomenuta frustracija. Kako li samo mora da žali Šinja Nakano... Sa ovim Nindžom, Japanac bi mogao da zapali svet; u Konika Minolta Hondi, on samo gubi vreme.

I Suzuki i Kavasaki nastupaju na Bridžston pneumaticima, što nas dovodi do sledeće teme – rata velikih proizvođača guma. Da će se na tom frontu voditi bespoštedna borba, bilo je jasno i pre početka sezone, ali stiče se utisak da je 2007. prva godina tokom koje Bridžston sasvim ravnopravno konkuriše Mišlenu na svim stazama i pri svim uslovima. Bilans Francuza: u Španiji dominantni, u Kataru i Kini pobeđeni, ali konkurentni, u Turskoj i kod kuće potučeni. Mršavo za Mišlenove standarde, a naročito boli Bridžstonova "okupacija podijuma" u Le Manu. Jedino što Japanci možda još uvek nemaju jeste superiorna kvalifikaciona guma, ali u trci se to, videli smo, sasvim uredno kompenzuje. Pravilo o najviše 14+17 slikova po trci sigurno ovde ima velikog uticaja. Danlop je zablistao na vlažnom Le Manu, čekaćemo i videti mogu li se žute Teh 3 Jamahe i na suvom naći pri vrhu kolone.

Muđelo

Stižemo do šeste trke šampionata, Velike nagrade Italije i legendarnog Muđela. To je "domaća" trka i za Dukati i za Fiat Jamahu, kao i za trojicu pilota – Rosija, Melandrija i Kapirosija. Za publiku je nacionalni ponos sve, ali joj preti opasan konflikt lojalnosti i pitanje da li bodriti domaću ekipu ili domaće vozače. Valentino je petostruki osvajač Muđela, nepobeđen od 2001. i da se prvenstvo ne odvija po opisanom scenariju, zvučalo bi logično tipovati na njega.

Međutim, Muđelo je i jedna od najbržih staza na kalendaru, a jasno je kome ove godine to odgovara. Glavni pravac dugačak je 1.141 metar, tek 61 metar kraći od onoga u Šangaju, samo se na njega brže ulazi. Vikend će pokazati da li Stounerovih 337,2 km/h iz Kine mogu biti nadmašeni u Italiji, ali i bez razmatranja maksimalnih brzina, Rosi i družina moraće da posegnu duboko u šešir sa trikovima ako imaju nameru da zaustave crveni motor sa brojem 27, onaj koji vozi pod zastavom Junion Džeka i sazvežđa Južnog krsta.