WRC: Šta smo videli, šta nas očekuje

Monte Karlo

Na otvaranju sezone u Monte Karlu nije bilo snega, ali su Leb, Sordo i Sitroen "zaledili" konkurenciju. Ako se od samog Sebastijana i očekivalo da ovo bude "njegov reli", ekipa Sitroena je u Monaku iznenadila svojom superiornošću nad konkurencijom – toliku nadmoć, pa bilo to i na asfaltu, oponenti ipak nisu očekivali. Sordovo drugo mesto i njegove 44 sekunde prednosti nad Gronholmom zapanjili su mnoge. Istina, znalo se da Daniju leži asfalt, ali kakvo je onda C4 čudo od automobila ako niko ne može ni da mu se približi?

Francuski tim je pred Monte bio izložen nimalo naivnim pritiscima – Leb se četiri meseca nije takmičio, nije se znalo kako će se prelom ruke odraziti na njegovu vožnju, auto je bio nov i neokušan u trkačkim uslovima, a specijalni ispiti oko Valansa bili su istovremeno i novi i veoma brzi. Dodatno, startovalo se po mraku i vlažnom asfaltu. Početak sezone dao je odgovore na barem neke nepoznanice, prevashodno obelodanivši da je Sitroen C4 rođen kao pobednik, budući da je trijumfovao na svom prvom nastupu.

Međutim, čuli su se i glasovi opreza, a nedoumice su ostale da lebde u vazduhu. Radi se o neprekidno osporavanoj arhitektonici Sitroenove uzdanice: vetrobran je toliko zakošen da je daleko ispred vozača, a retrovizori se nalaze praktično na polovini vrata. Otud i pitanja koliko vremena Sitroenovi vozači zapravo provode gledajući kroz bočne prozore umesto napred. C4 je duži i širi od Ksare, vozači kažu da je od nje stabilniji, ali i manje agilan, kao i da je vidljivost iz "četvorke" nešto slabija. Sordo je, međutim utvrdio da ju je izuzetno jednostavno voziti.

Kad već nije bilo nikakve dileme oko raspodele mesta na podijumu, pravu razonodu gledaocima pružili su Etkinson i Hirvonen. Stvar je rešena bukvalno na poslednjem superspecijalnom ispitu, kada je Australijanac ostvario odlučujuću prednost – u generalnom plasmanu, Fincu je oteo četvrto mesto za samo dve desetinke sekunde.

Ipak, Monte, Nemačka, Katalonija i Korzika ionako su asfaltna takmičenja, još pre početka sezone "rezervisana" za Leba i Sitroen. Konkurenciji je ostala nada da su Alzašanin i C4  ranjivi na snegu i makadamu.

Švedska i Norveška

Skandinavija je obećavala nešto drugačiju sliku i izjednačenije snage. Dugo se verovalo i osnovano tvrdilo da isključivo nordijski vozači mogu da trijumfuju u Švedskoj. Lista pobednika zaista izgleda kao "ko je ko u reliju", i na njoj su do 2004. bili samo slavni "leteći Finci", švedski heroji i jedan Norvežanin. Nordijska nepobedivost srušena je 2004, kada je vanzemaljac Leb (a ko bi drugi?) bio najbrži na snežnim putevima oko Karlštada i tako postao prvi nenordijski vozač kojem je to uspelo.

Švedski reli se na WRC kalendaru i nalazi zato što uglavnom garantuje snežnu podlogu. Zahvaljujući pametnom zaključku da će šampionatu dobro doći još jedno takvo takmičenje, od 2007. vozi se i u Norveškoj. Dugo kandidati za ulazak u elitu, Norvežani su svoju "generalnu probu" imali u februaru 2006, a dobra organizacija i potreba za još jednim snežnim relijem uzrokovali su odluku FIA da im dodeli WRC status. Sasvim logično, i tu su se očekivali dominacija nordijskih specijalista, kao i visok plasman ljudi koji umeju da iznenade iz drugog plana – Heninga Solberga (Stobart Ford) i Danijela Karlsona (OMV Sitroen). Điđi Gali je sa privatnom Ksarom upotpunio listu učesnika, inače mnogo ubedljiviju u odnosu na ono što smo videli na prvom reliju sezone.

Pet uvodnih brzinaca u Švedskoj donelo je čak pet različitih pobednika, ali je baš na tom petom najbrži bio "Magični Markus", preuzeo je vođstvo i do kraja ga više nije ispuštao. Jedini koji je držao tempo bio je Leb, ali bez realne šanse da ugrozi Finca. To je verovatno i bilo u Sitroenovom planu – ako je Gronholma već nemoguće nadmašiti u tim uslovima, drugo mesto je sasvim dobar rezultat. Solidnih plasmana dočepali su se i Hirvonen (treći), Hening Solberg (četvrti), Danijel Karlson (peti) i Toni Gardemajster (šesti).

Svega četiri dana kasnije, startovalo se u Norveškoj. Lista učesnika ponovo impozantna, ali rezultat nije bio tek prosta repriza zbivanja 200 kilometara istočno, upravo zbog specifičnosti norveške runde prvenstva. Trasa je uža i krivudavija, sa manje prostora za ispravke eventualnih grešaka i, kao takva, univerzalno priznata za težu od one u Švedskoj. Sneg i led oko gradića Hamara ispostavili su se kao idealan teren za Mika Hirvonena, koji je, na putu do svog drugog trijumfa u karijeri, vodio od prvog do poslednjeg, osamnaestog brzinca. Bio je to fantastičan rezultat za Ford, pošto su njegove posade "okupirale podijum", a zapažen nastup imao je i Jari Mati Latvala, koji se sa beznadežnog 15. popeo do 4. mesta. Od ovog mladog Finca prave stvari tek valja očekivati.

Nordijci su se, prema očekivanju, pokazali "svoji na svome", ali u Gronholmovoj računici sigurno nije bilo predviđeno da će ga u Norveškoj poraziti klupski kolega. Frustracija dvostrukog šampiona sveta bila je vidljiva kada mu je postavljeno pitanje zašto ne može da stigne Hirvonena. Više zbunjen i razočaran nego ljut, Markus je odgovorio samo: "Zato što ne mogu." Posle "skandinavskog dubla" izgledalo je da je Ford Fokus auto izbora, robustan i neuništiv.

Oba Sitroenova vozača napustila su Norveški reli praznih šaka, a takav mizeran rezultat nije zabeležen još od Švedske 2005. Leb je u jedan mah verovatno istrošio svoju dvogodišnju dozu grešaka i malera, koja ga je bacila na 14. mesto, a Sordo se, slično kao i u Švedskoj, na snegu pokazao kao neupotrebljiv. Prognozeri sumraka francuskog tima konačno su dočekali svojih pet minuta, ističući da je Ksara bila daleko upravljiviji automobil i da je rezervni točak C4 smešten tako da remeti idealan raspored masa. Ponovo je zamereno da je vozačka pozicija u novom Sitroenu preniska i pomerena previše unatrag, a trag točkova preširok. Na realnu sliku o pravom odnosu snaga moralo je još da se sačeka.

Meksiko i Portugal

Još vidajući rane od fijaska u Norveškoj, Sitroen se u Meksiku suočio sa novim pitanjem: koliko C4 WRC može na makadamu. Dotle vožena tri relija donela su i tri različita pobednika, a u Meksiku se, povrh toga, očekivao povratak Petera Solberga među vodeće. I to s dobrim razlogom: Subaru je konačno u pogon pustio ovogodišnju verziju Imprece i na samom početku, Norvežanin je svima "ukrao šou" osvojivši prva tri brzinska ispita, a i Etkinson se na otvaranju držao sjajno. Sreća "plavih" trajala je kratko, jer je Solbergov auto počeo da gubi ulje na kraju petog specijalca. Tako je vođstvo palo Lebu u krilo i od tog momenta pitanje pobednika bilo je rešeno. Najveći rival, Gronholm, završio je na drugom mestu, ali sa velikih 56 sekundi zaostatka.

WRC se, nakon petogodišnjeg odsustvovanja, vratio u Portugaliju, ali na jug, u Algarv region.

Gronholm je reli započeo ranim vođstvom, ali je Leb već prvi dan završio na čelnoj poziciji u plasmanu. Stvari su definitivno prelomljene drugog dana, tokom kojeg je Leb, zahvaljujući pravom izboru guma, trijumfovao na svih šest brzinskih ispita. Posle toga nije mu bilo teško da samo održava kontrolu i naizgled lako zabeleži svoj 31. trijumf u karijeri. Rekord u broju WRC pobeda ionako je njegovo vlasništvo još od prošle godine, ali ga Seb neprekidno poboljšava.

Šok je tek imao da usledi. Na tehničkom pregledu posle relija ustanovljeno je da svi Fokusi imaju zadnja prozorska stakla pola milimetra tanja od onih na homologizovanim verzijama. Neka kazna morala je da usledi: nije potvrđeno, ali govori se da je Fordovim vozačima sledovala diskvalifikacija. Prema istom izvoru, "Plavi oval" je, saznavši to, zapretio svojim promptnim povlačenjem iz WRC-a, pa je pronađen kompromis u vidu petominutne penalizacije. Da li je zaista bilo ovako, teško je znati, ali činjenica je da WRC sebi više ne sme da dozvoli gubitak nijednog proizvođača. U svakom slučaju, Leb se, umesto da smanji Gronholmovu prednost, našao na poziciji vodećeg u prvenstvu, a u poretku konstruktora, Sitroen se približio Fordu, koji je, barem kada je o toj tituli reč, i dalje favorit.

Bilans prvih pet relija govori sledeće: vožen je ukupno 91 brzinski ispit, a po broju osvojenih specijalaca, najuspešniji je Leb (34), a slede Gronholm (26) i Hirvonen (11 najbržih vremena). Ova analiza uspešnosti po brzincima veran je odraz poretka u šampionatu, u kojem pomenuta trojka zauzima prva tri mesta, upravo navedenim redosledom.

Gali na prinudnom odmoru, Etkinson sa novim suvozačem

Sredinom aprila, Điđi Gali i Aimont rejsing tim objavili su da prekidaju svoj ovogodišnji WRC program. To je značilo da se Italijan sigurno neće pojaviti u Argentini, i zbog visokih troškova povezanih sa ovim takmičenjem. Odluku su zajednički doneli tim i vozač, a presudio je izostanak očekivanog velikog sponzora koji je pre sezone obećao svoj angažman i trebalo je da bude oslonac ekipe u narednim nastupima, a onda je promenio mišljenje. Italijani su  džentlmenski prećutali koja se to ključna kompanija predomislila, a bez nje, uprkos podršci Sitroen Sporta, PH Sporta, Pirelija, regiona Valtelina i grada Livinja, pa čak i Italijanskog auto-kluba, budžet za sezonu nije mogao da bude kompletiran. Ono što se zna jeste da ta odluka nema veze sa Galijevim ovogodišnjim rezultatima, ni sa činjenicom da Aimont za svog vozača nije obezbedio ništa bolje od pet godina stare Ksare.

Pošto su morali da preskoče Argentinu, Aimont i Gali verovali su da će se u WRC vratiti barem na domaći reli, na Sardiniji, ali je sada jasno da ni od toga neće biti ništa. Ponovo su u magli svi napori da se u WRC-u pronađe mesto za najatraktivnijeg reli vozača današnjice, koji svaki brzinac vozi srcem, kao da mu je poslednji.

U Subaru timu došlo je do personalnih promena – Glen Meknil povukao se sa mesta Etkinsonovog suvozača. Australijski tandem startovao je na 36 WRC nadmetanja u ekipi japanskog proizvođača, a Glen je i pre toga bio "deo porodice", kao kopilot Tošija Araija. Krisov novi partner je tridesetosmogodišnji Belgijanac Stefan Prevo, koji je u karijeri sarađivao sa Brunom Tirijem i Stefanom Sarazanom. Novokomponovani australijsko-belgijski duo prvi put startuje u Argentini.

Haos na startu Argentinskog relija

Reli Argentina treća je u nizu od šest rundi prvenstva koje se voze na makadamu – tek sredinom avgusta, u Nemačkoj, piloti će pod točkovima ponovo osetiti asfalt. Domaćin relija je gradić Vila Karlos Paz, 35 km zapadno od Kordobe, i oko 700 kilometara severozapadno od Buenos Airesa. Ovo takmičenje spada u najteža na kalendaru, čine ga 22 brzinska ispita, karakteristična po dramatičnim promenama u nadmorskoj visini. Itinerer obuhvata i uzane puteve na planinskim prevojima i brze deonice u dolinama.

Uslovi mogu dramatično da variraju od etape do etape. Budući da je u Južnoj Americi jesen, vozače su dočekali kiša, vetar i magla, a moguć je susret sa ledom na planinskim trasama. Sličnost sa Meksičkim relijem očigledna je – neki brzinski ispiti voze se na velikim nadmorskim visinama, a u uslovima razređenog vazduha, motori "teže dišu" i ponestaje im snage.

Argentinski reli ekipe ocenjuju kao tradicionalno naporan događaj, koji podrazumeva sve izazove jednog makadamskog takmičenja. Brzinski ispiti imaju raznolik karakter: jedni su vrlo brzi, drugi više tehničke prirode, a ni ljubitelji atraktivnih skokova neće ostati uskraćeni. I podloga je neujednačenih osobina: bude li kiše, posade očekuje blato, na drugim deonicama srešće se sa zemljom prekrivenom peskom, dok ih u planinskim regionima očekuje stenovito tle za koje kažu da bi bolje pristajalo površini Meseca. U specifičnosti ovog relija spada i ukrštanje trase sa brojnim vodotokovima. BF Gudrič, glavni WRC snabdevač kaže da u takvim, stalno varirajućim uslovima, gume moraju biti univerzalno upotrebljive, snažne i izdržljive.

Ni Argentina nije prošla bez superspecijalnog ispita na fudbalskom stadionu. On je, kao uvod, održan u četvrtak uveče na stadionu River Plejt u Buenos Airesu, pred 20.000 gledalaca. Praksa organizovanja superspecijalaca na relativno neuobičajenim mestima uhvatila je maha. Tako su najbolje reli pilote već ugostili Olimpijski stadion u Atini, Milenijum stadion u Kardifu i Stadion Algarv u Portugalu. U Monaku je kao reli deonica poslužio deo F1 staze, u Švedskoj hipodrom, u Norveškoj olimpijsko klizalište. Savremeni WRC na svaki način se trudi da se približi publici, mada se u Argentini izvesno preteralo, budući da je udaljenost od sedišta relija do Buenos Airesa čak 750 km, što je za ekipe već u najavi bila prava logistička trauma.

Ovo preterivanje izrodilo se u organizacioni košmar, pošto su očajne vremenske prilike osujetile transfer ljudi i opreme natrag u Kordobu. Zato je otkazano svih sedam za petak predviđenih brzinskih ispita, a da bi se gledaocima pružila barem neka satisfakcija, vožen je samo superspecijal, ponovo na stadionu, ali ovog puta u Kordobi. Organizatori su suočeni sa ozbiljnim problemom – bez kilometraže od petka, reli neće imati distancu koja omogućuje raspodelu pune kvote bodova. Za subotu je prvobitno planirano devet specijalnih ispita, a za nedelju samo tri, uz završnicu na Kordoba stadionu. Negde je potrebno "izmisliti" još 13 kilometara i rešenje će verovatno biti pronađeno u ponavljanju dvadesetog brzinca. Kakvu senku ovo baca na ceo događaj, ne treba posebno ni naglašavati. Najdirektniji komentar, po običaju, bio je Gronholmov: "Bila je glupa ideja odlaziti 700 kilometara daleko zbog samo jednog brzinskog ispita. Sad smo izgubili ceo jedan dan takmičenja. S druge strane, to može da bude korisno ostalima da znaju da ne pokušavaju da učine isto."

Skraćena distanca onemogućuje bilo kakva taktiziranja – svi će morati da forsiraju od početka "prave" akcije. I, koliko god bilo nezahvalno išta prognozirati, ne sme se zaboraviti da je Sitroen u Argentini neporažen od 2004, kada je Karlos Sainc postigao svoju poslednju, u to vreme rekordnu 26. WRC pobedu. U naredne dve sezone trijumfovao je Leb. Imajući u vidu formu posade Leb-Elena i rezultate poslednja dva makadamska relija, bez obzira na trenutnu konfuziju na šestom ovosezonskom reliju, Francuz bi trebalo da je izraziti favorit. U nedelju uveče znaćemo da li će Super Seb ovu ulogu i opravdati.

Reli Argentina, rezultati posle SS1 i SS9:
1. M. Hirvonen 4:40.0
2. D. Sordo +2.4
3. S. Leb +2.9
4. M. Gronholm +3.0
5. P. Solberg +3.3
6. C. Atkinson +4.2
7. M. Štol +7.9
8. H. Solberg +8.0
9. M. Vilson +8.1
10. L. Peres Kompank +9.0