Juniori u jurišu: Formula Reno, Formula 2, Formula 3

F3 Evroserija je relativno mlado takmičenje. Nastala je 2003, ujedinjenjem Francuske i Nemačke Formule 3 i za kratko vreme dokazala je da je prvoklasni poligon za rano otkrivanje budućih zvezda auto-sporta. Lista šampiona je impresivna: Rajan Brisko, Džejmi Grin, Luis Hamilton, Pol di Resta, Roman Grožan, Niko Hilkenberg. Aktuelni prvak Žil Bjanši već je pod Ferarijevim patronatom i biće kaljen u GP2 vatri. Nabrajajući one koji su ostali kratki za titulu, ali su danas nesporne veličine Formule 1, pominjemo četvoricu: Fetela, Kubicu, Rozberga i Zutila.

U F3 Evroseriji voze se Dalarine šasije, liferant pneumatika je Kumho, a jedina mogućnost izbora postoji između dvolitarskih atmosferskih motora Mercedesa ili Folksvagena. Njihova se snaga kreće oko 200 KS, blok potiče iz serijskih agregata i godišnje mora biti proizvođen u tiražu od najmanje 2.500 jedinica. Svakog vikenda održavaju se dve trke, kvalifikacije se voze za prvu, koja donosi i više poena, dok se poredak za drugi start dobija inverzijom prvoplasiranih osam. Na trke se primenjuje blago izmenjeni GP2 bodovni sistem, poene u subotu stiču najbrža osmorica, a u nedelju prva šestorica.

Evroserija će ove godine posetiti pet zemalja, Francusku, Nemačku, Španiju, Holandiju i Veliku Britaniju. Francuska runda otvorila je šampionat, koji je ove godine započeo kao uvertira trci Le Man serije na Pol Rikaru. Tokom sezone Evroserija je tradicionalni pratilac DTM-a i slediće ga na Hokenhajmu, u Valensiji, na Norisringu, Nirburgringu, Zandvortu, Brends Heču, Ošerslebenu i krug zatvoriti polovinom oktobra, drugim nastupom na Hokenhajmu. Ovaj kalendar garantuje joj propisnu medijsku pokrivenost.

Postavka je idilična, no stvarnost neće biti takva. Za to je najviše ’kriv’ novorođeni GP3 šampionat, koji magnetski privlači vozače i timove poput Karlina i Menora. Bez obzira na sjajnu reputaciju Evroserije, težište je tamo gde vas vide bitni GP2 i F1 ljudi, a ako sezona u njoj i dalje košta 800.000 evra po pilotu, egzodus je još lakše objasniti. Na prvoj ovogodišnjoj F3 rundi pojavilo se samo trinaest takmičara, a u pobednike su se upisali Edoardo Mortara i Aleksander Sims. Upoređenja radi, na poslednjoj trci prošlogodišnjeg šampionata startovala su 24 vozača.

U desetkovanom spisku učesnika Mortara se može smatrati favoritom. Kao F3 viceprvak ’08, zakoračio je u Azijsku i Internacionalnu GP2, međutim nije se proslavio ni tamo, ni startovima u Formuli Reno 3.5. Italijan iz Ženeve zapravo se vraća poslednjem takmičenju u kojem je bio uspešan. Pobedom na Le Kasteleu i Aleksander Sims, vicešampion Britanske Formule Reno ’08, istakao se kao pretendent na F3 krunu. Šansu ima i Finac Valteri Botas, trećeplasirani u F3 Evroseriji u sezoni 2009. Najperspektivniji rukiji? Verovatno Antonio Feliks da Košta i Adrijan Kvejf-Hobs, prispeli iz Formula Reno Evrokupa.

Formula 2

Polazišne premise novorođene Formule 2 bile su: pristupačno takmičenje, ujednačenost između automobila i obezbeđenje prodora u gornje ešelone auto-sporta. O dostupnosti i isplativosti ulaganja mogu da pričaju oni koji su u F2 investirali, hipotetička ravnopravnost kompromitovana je pričama da je Součekov šampionski auto bio neregularan, a velikog napretka u više kategorije nema. Andi Souček jeste dobio obećani test kod Vilijamsa, a potom je ulagao nemali trud da se pomoću sponzorskog novca dokopa nekog sedišta u Formuli 1. Trenutno nosilac ispraznog naslova rezerviste u ekipi Virdžin, Španac je jetko konstatovao da se nadao da će Mozli pogurati prvog šampiona serije koju je oživeo, ali Maks više nije na glavnoj sceni...

F2 bolid prošao je kroz niz prerada, pa ga njegov tvorac Vilijams sada označava kao JPH1B. Prema deklaraciji, aeropotisak je porastao za 30%, a aerodinamička efikasnost (potisak za otpor) za 24%. Prednja krila su pomična, nagib se kontroliše iz kokpita i ovo je prva primena tog rešenja van Formule 1. Auto je umesto proreza na bokovima dobio ’dimnjake’; oni poboljšavaju i rashlađivanje sklopova i protok vazduha preko zadnjeg krila. Novi su bočni usmerivači vazduha, kućište menjača izrađeno je od magnezijuma, težište auta pomereno je unapred. Intervencije na Geret turbopunjaču podigle su snagu Audijevog agregata sa 400 na 425 KS, upotreba ’push to pass’ opcije vozačima na raspolaganje stavlja čak 480 KS. Najavljeno je da će ovako unapređena formula biti u proseku 3 sekunde po krugu brža nego 2009.

Formula 2 se hvali podatkom da sezona košta ’samo’ 275.000 funti (plus PDV). To ipak nije bilo dovoljno da ubedi Vikensa i Alešina prošle godine drugog i trećeg u generalnom, da vredi ostati, jurišati na naslov, te eventualno izboriti F1 test u bolidu Vilijamsa i steći superlicencu. Rus će se 2010. takmičiti za tim Karlin u Formuli Reno 3.5, a Kanađanin će potrošiti nekih 600 - 650.000 evra da bi izvezao GP3 sezonu. Njemu to očigledno izgleda kao pametniji potez, isto kao i prošlogodišnjim F2 pulenima, Bortolotiju i Hegevaldu.

Ko je ostao iz generacije ’09? Niko od prve šestorice u generalnom, to govori dosta. Zato se kao najiskusniji pojavljuju Litvanac Kazim Vasiliauskas, Austrijanac Filip Eng i Italijan Nikola de Marko, uz čitav niz engleskih vozača kalibra Džeka Klarka, Toma Gledisa i Džoliona Palmera, koji su 2009. igrali vrlo, vrlo epizodne uloge. Među pridošlicama ponajbolje zvuče imena Sergeja Afanasijeva (poslednje dve sezone zapaženog u Formuli Master, i sa podrškom Lukoila), odnosno Vila Breta, koji je od novembra do marta izgurao svih osam GP2 Azija trka za Koloni.

Kalendar Formule 2 u godini 2010. predviđa devet rundi, jednu više nego lane, a samo otvaranje prvenstva na Silverstonu nije u kombinaciji sa WTCC programom. U preostalih osam slučajeva (Marakeš, Monca, Zolder, Portimao, Brends Heč, Brno, Ošersleben i Valensija) F2 će biti predjelo turing šampionatu sveta. Tako udomljena, kao deo medijski dobro pokrivenog i promovisanog paketa, ona ima rezona. Ne kaže bez razloga Afanasijev da ga je ovom takmičenju privukla ravnoteža između promocije, cene i lokacija na kojima se vozi. ’Vrednost za novac’ nije zvanično geslo Formule 2, ali u tom principu leži njen možda i glavni kvalitet.

Formula Reno 3.5

Bertran Baget, prošlogodišnji osvajač vrhunske formule Reno serije, ostao je bez ikakvog F1 angažmana. Belgijanac je tvrdio da GP2 avantura ne bi imala smisla, pošto je već trijumfovao u ekvivalentnom takmičenju. To stanovište činjenice ne podupiru - ni Bagetovi direktni prethodnici, Parente i Van der Garde nisu iz Formule Reno uskočili direktno u Formulu 1, već im na putu kao ’obavezni program’ stoji GP2. Za Algersuarija i Fauzija važe neke druge norme (Red Bul junior program, odnosno ’dobro’ državljanstvo). Bertran nije imao adekvatan F1 budžet, pa je trkački kokpit za 2010. pronašao u Americi, u Indikaru. On još uvek gaji nade da bi se jednoga dana, ’u pravim uslovima’, mogao priključiti F1 karavanu.

Šta se zbilo sa ostalim vedetama sezone 2009? Vicešampion Fairuz Fauzi postao je pilot Lotus F1 tima; njegova sezona u Formuli Reno bila je primerna, ali pitanje je da li bi ga prigrabila i neka ekipa koja nije iz Malezije. Nacionalna priča funkcioniše: Fairuz je kao rezervista već počeo da se pojavljuje na stazi petkom (u Kuala Lumpuru je na sat i po žrtvovan Kovalainen) i nije isključeno da mu se tako ipak priprema teren za koji gran pri start u 2010. Prošle godine trećeplasirani Šarl Pik uskočio je u Azijsku GP2, na Sakiru trijumfovao za Arden, s kojim ostaje da radi na sticanju reputacije u glavnom GP2 šampionatu.

Najozbiljniji timski napor u 2010. izgleda da je onaj iza kojeg stoji Teh 1 rejsing, budući da tu voze zvanični rezervisti Red Bul rejsing F1 tima, juniori ’crvenog bika’, Brendon Hartli i Danijel Ričardo. Prema izjavama sudeći, u imperiji Ditriha Matešica postoji izražena naklonost prema ovom potonjem. Poput Haimea Algersuarija, Australijanac u Reno seriju stupa kao prvak prestižne Britanske F3. Njegov prvi pratilac sa Ostrva, Valter Grubmiler, pilotiraće formulom ekipe P1 Motorsport, zajedno sa Čehom Janom Harouzom, koji će svoju pripadnost novom Renoovom F1 programu, demonstrirati žuto-crnim trkačkim kombinezonom.

Još jedno zanimljivo svedočanstvo o jačoj saradnji na relaciji Formula 1 - Formula Reno jeste Junior Lotus tim (bivši MoFaz rejsing): Danil Move i Nelson Pančatiči nastupaće u bolidima koji nose boje prve malajske F1 ekipe. Pojačanja su stigla iz takmičenja - hranioca, Formule Reno Evrokupa: debitanti vredni pažnje jesu Albert Kosta (Epsilon Euskadi), Žan-Erik Vernj (SG Formula) i Natanael Berton (Drako rejsing). Poslednja dvojica prikazala su se u lepom svetlu na predsezonskim testovima voženim u Portimau, na Heresu i Katalunji, ali titula izvesno neće stići u ruke početnika.

U najmoćnijoj Formuli Reno ove sezone učestvuje 12 timova i 24 pilota. Kalendar broji devet rundi i sedamnaest trka. Dupli program gledaćemo na Motorland Aragonu, Spa Frankoršampu, Brnu, Manji Kuru, Hungaroringu, Hokenhajmu, Silverstonu i Katalunji, dok se u Monte Karlu, vremenski smeštenom između Belgije i Češke, u doba F1 gran prija, održava samo jedna trka. Osnova tehničkog paketa jeste Dalarina šasija s V6 agregatom koji oslobađa do 480 KS. Njegov jedini produkcijski element jeste aluminijumski blok kakav se ugrađuje u modele Vel Satis i Espas, sve ostalo nosi takmičarske gene.

Format nadmetanja bitno je pojednostavljen, umesto superpola i inverznih startova, u opticaju su dve polučasovne kvalifikacione sesije, jedna pre subotnje, druga pre nedeljne trke. Razlika u set-apu između prvog i drugog takmičarskog dana predstavlja obavezu: subotom će se voziti sa ’lakom aero konfiguracijom’, manjim zadnjim krilom i uz ograničenu slobodu u podešavanju auta. Nedeljom su obavezni pit stop i zamena najmanje dva pneumatika, a automobili će biti setovani onako kako to pilotima zaista najviše odgovara.

F3 Evroserija već je izvezla svoje prve trke, Formula 2 i Reno serija startovaće sredinom aprila, a najozbiljniji posao počeće kada se u maju, u Barseloni, upale zelena svetla za GP2 šampionat i novoformiranu GP3 seriju. GP2 nesporno isporučuje pilote najspremnije za prolaz u elitu i ta će se praksa, sva je prilika, nastaviti. Sasvim je moguće da ćemo 2010. upamtiti kao sezonu u kojoj su GP2 i GP3 pokupili skoro sve što valja među ekipama i vozačima i uspostavili monopol na juniorskoj sceni. I jedan i drugi šampionat zaslužuju da budu detaljno najavljeni, što ćemo i učiniti uoči Katalunje.