WRC, Argentina: Stara meta, staro odstojanje

Pali su redom Irska, Norveška, Kipar i Portugalija. Čak ni bajkovita karijera Sebastijana Leba i Danijela Elene nije imala sezonu s ovakvim startom. Stopostotni učinak u prvoj trećini godine Alzašanin i Monegašanin nisu postigli nikad, ni u pređašnjim ubedljivim godinama, kada su takođe terorisali konkurente. Prave konkurencije jednostavno nema: ljudski faktor dejstvuje besprekorno, a ni na tehničkoj strani ne ispoljavaju se znaci popuštanja. Štaviše, portugalski trijumfalni debi Sitroena C4 po specifikacijama za 2009. prikazao je auto čiji su motor i oslanjanje, prema komentarima obeju posada, još napredniji i bolji. A to su i ranije bile najjače strane francuske rakete.

Stoga je Sebastijanova najava sasvim logična: „U Južnoj Americi zaista nemamo drugog izbora, već da idemo na pobedu. Prošlogodišnja pobeda nije bila laka. Tvrde gume za makadam nisu baš odgovarale uslovima, ove godine imaćemo meku verziju Pireli Skorpiona, i to je dobro. Bez sumnje će biti upotrebljivija, iako bi se mogla brzo istrošiti ako vreme bude posebno vruće. Pireli je obavio prvoklasan posao. Napravili su niz pneumatika koji su i konkurentni i snažni. Postojala je briga kada je napuštena samonaduvavajuća pena, ali to više nije tema.“

Petostruki prvak sveta blagovremeno je skrenuo pažnju na to da je portugalska runda odličan pokazatelj ko s kakvim izgledima dočekuje nastavak makadamskog niza: „Reli Portugalija bio je tipičan za teren kakav nalazimo u šampionatu. Svako takmičenje je drugačije, ali auto koji dobro prođe u Algarve regionu verovatno će biti brz i u Argentini, na Sardiniji, u Grčkoj i Poljskoj.“ Lokalne specifičnosti? „Sekcije u Argentini imaju prilično peskovitu podlogu, zato su vrlo klizave.“

Zadatak Danija Sorda je nepromenjen: osvajanje što većeg broja proizvođačkih poena za Sitroen, čija prednost nad ’plavim ovalom’ već iznosi velika 24 boda. Na zacrtanom putu Španac hoće podijum, očekuje borbu sa Mikom Hirvonenom i namerava da ga u konačnom plasmanu u Argentini nadmaši, a to mu 2009. nije pošlo za rukom nigde osim na asfaltu Irske. Celosezonski duel drugog vozača Sitroena i Fordove prve violine gotovo izvesno će odlučiti o tome ko će na kraju biti vicešampion sveta.

Latvala, dokle?

Jari Mati Latvala nalazi se pod lupom reli publike, i to iz svih pogrešnih razloga. Nedostatak rezultata i jedan jedini plasman u poenima samo su deo priče; njegova ponovo pronađena i naizgled nepobediva sklonost ka havarijama ipak je tema broj jedan. Čim pomislite da je neustrašivi Finac okončao samouništavajuću seriju, on kao da se potrudi da vas razuveri. Sedamnaestostruko prevrtanje u Portugaliji bilo je recept za katastrofu - poduhvati tog tipa ranije su vodili pravo u pogibiju.

Latvalin niz odustajanja i bogatih lupanja aktuelizovao je rasprave o tome koliko bi Malkolm Vilson i Ford još trebalo da tolerišu takve ’spektakle’. Jari Mati ne može da se poziva na manjak iskustva - start u Portugaliji bio mu je 48 WRC nastup u karijeri. Njegov doprinos ekipi u ovoj sezoni je minoran, sav teret pao je na Hirvonena, te nije čudno što se barata idejom da bi tim, ako želi sigurniji oslonac, morao da Jari Matija ponovo pošalje na hlađenje u Stobart i da u oslobođeni kokpit postavi nekog ko će Fokus makar redovno dovoziti do cilja.

S druge strane, stalnost u plasmanima već je vrlina jednog Fordovog Finca i bilo bi donekle besmisleno da i Miko i Latvala samo razmišljaju o sakupljanju poena. Poznat je rezon da vozača koji daje 110% sebe možete spustiti na potreban nivo, ali čoveka limitiranog na 90% ništa ne može da uzdigne. Neko mora da pronalazi granice, problem nastaje onda kada ih neprekidno prekoračuje. Odgovor na pitanje zašto mlađi pilot stalno preteruje zvuči zabrinjavajuće. U opticaju je objašnjenje da se Latvala slabo oslanja na putne beleške i koči na osnovu vizuelnih parametara, umesto prema instrukcijama kopilota, čime rizikuje izletanje na svakoj slepoj krivini. Da li je u pitanju nepoverenje, nerazumevanje, ili čista arogancija?

Prema jedoj od sugestija, Fincu bi se moglo pomoći tako što bi mu se u kokpitu pridružio suvozač sa većim autoritetom od Mike Antile, neko ko bi ga tu obuzdao. Možda je to jedini način da se spase karijera koja preti da pođe istim putem kao ona Fransoa Divala. Šta god nosila budućnost, aktuelna komanda za Latvalu u Argentini glasi: ’stići do cilja i ponovo graditi samopouzdanje’. Jari Mati sâm kaže da bi ovog puta bio zadovoljan četvrtim mestom, a sve preko toga predstavljalo bi bonus.

Hirvonen ostaje etalon za konstantnost. Prošli reli bio mu je 22. u nizu završen u bodovima. On ove sezone ima tri druga i jedno treće mesto, što nije malo postignuće, ali za Lebom zaostaje samo 10 poena zahvaljujući nakaradnom FIA bodovnom sistemu. Ta razlika dostiže se jednom pobedom, uz odustajanje glavnog rivala, zato su stvari neizvesnije nego što bi trebalo da budu. Vicešampion iz 2008. sam je sebi nalepio etiketu kada je nedavno, bezuspešno nastojeći da taktikom nadmaši Alzašanina, izjavio da više voli da bude onaj koji sledi. Kritike su ekspresno usledile: vozač koji namerava „samo da sledi“ nikada i neće biti ništa više od pratioca.

Miko je opisao uslove na kakve će naići u Argentini: „Putevi su prilično mekani, pa, iako se izbrazdaju pre drugog prolaza, nisu abrazivni i ne bi trebalo da imamo problema sa mekšim gumama. Tamo je jesen, pa vreme može da bude suvo i vruće, ili hladno i vlažno. Možemo očekivati bilo šta. Važno je biti obazriv kada se presecaju reke. Tokom osmatranja proveravamo njihovu dubinu, ali ih generalno prelazimo punim gasom. Fokus se dobro nosi sa vodotokovima, ali mnogo zavisi od toga pod kojim se uglom uđe u vodu. Najbolje je kad je taj ugao prav u odnosu na reku, u tom slučaju je pun gas način da se ona prođe.“

Budućnost je Fijesta S2000

Od sredine marta zna se da barem neposrednu budućnost Svetskog reli šampionata predstavljaju Super 2000 modeli, koji će od 2011. odmeniti sadašnje WRC automobile. Osmog aprila zvanično je saopšteno da će M-Sport na bazi nove Fijeste za Ford razviti reli auto po S2000 specifikacijama. Na čelu projekta nalazi se tehnički direktor Kristijan Lorio, a rezultat treba da bude globalni reli automobil, koji će biti distribuiran klijentima-takmičarima od nacionalnih i regionalnih prvenstava pa do WRC nivoa.

Saopšteni su i rokovi: prvi testovi biće izvezeni do kraja tekuće godine, homologacija je planirana za januar 2010, dok će termin za isporuku zainteresovanim ekipama biti početak sezone 2010, te će timovi koji žele da imaju ovaj auto dogodine moći njime da se takmiče. M-sport, Fordov partner od 1997. planira da u S2000 auto ugradi sve svoje dizajnersko i inženjersko iskustvo, demonstrirano i kroz više od sto uzastopnih finiša Fokusa u poenima.

Iskustvo vredi

Nijednom timu relativno slaba konkurencija ove godine ne koristi toliko koliko Stobartu. I Hening Solberg, pa čak i Metju Vilson stalni su kandidati za bodove - Norvežanin ih je dosad skupio čak 14, što mu obezbeđuje četvrtu poziciju u generalnom plasmanu; Englez ih ima 8. I jedan i drugi upravo su u Argentini osvojili prve brzinske ispite u WRC karijerama; solidni plasmani su i ovog puta sasvim u domenu verovatnog.

Stariji Solberg namerava da forsira od samog starta i završi među prvih pet, kako bi se održao visoko u poretku vozača. Vilson junior smatra da će subota biti ključna za ukupan rezultat. To zvuči logično. Naime, već u petak na brzincima 4, 7 i 9 stiže se do nadmorske visine od 1.500 metara, a dan nakon toga vozi se čuveni ispit ’El Kondor’. Tom prilikom takmičari se penju na 2.195 metara i očekuje ih smanjena vidljivost zbog oblaka i magle.

Cilj je cilj

Sitroenovi juniori pokazali su umešnost u disciplini lomljenja trkačkih sprava, ali tim njihove performanse meri posebnim aršinima, budući da i postoji kako bi detektovao vozače u koje vredi ulagati i spremao ih za eventualni kasniji fabrički angažman. U Argentini će voziti samo Rautenbah i Ožije. Zimbabveanac je 2008. u Južnoj Americi ostvario rezultat karijere, četvrto mesto u tek drugom reliju za volanom Sitroena C4. Tada se Konrad po kiši i blatu odupro iskušenjima i manje je grešio od konkurenata. Ta vrlina bi mu ove godine dobro došla.

Sebastijan Ožije prvi put je nominovan za proizvođačke poene. Francuz je lane učestvovao u osmatranju, ’osetio teren’ i ima ideju šta ga očekuje: „Ovo je reli na kojem su tačne beleške od vitalnog značaja. Pokušaćemo da budemo precizniji i pažljiviji u njihovom sastavljanju. Mislim da sam dokazao da mogu da postavljam dobra vremena na specijalnim ispitima, ali još uvek nam nedostaje stalnost. Na ovom nivou nijedna greška ne prolazi nekažnjeno. Mislim da plaćamo ceh nedostatku iskustva, ali nadam se da će stvar postati bolja kako prelazimo više kilometara. Činjenica da sam nominovan za poene uopšte neće promeniti moj pristup. Cilj mi je da dođem do finiša bez grešaka.“

Prednost domaćeg terena

Argentinska publika je fanatična i stotine hiljada gledalaca koji formiraju ljudski zid u servisnom parku, na veznim sektorima i brzincima tokom svih dana takmičenja uobičajen su prizor. Često se kaže da je moguće voziti gledajući u neprekidan živi lanac, umesto u putnu knjigu. Federiko Viljagra jedini od takmičara u eliti uživa tu privilegiju da ovu masu bezrezervno ima iza sebe.

Podrazumeva se da je vozaču Mančiza reli na kućnom pragu najvažniji: „Takmičiti se po celom svetu fantastično je iskustvo, ali je poseban osećaj kada se vratim u Argentinu. Navijači su neverovatni i nadam se da ću postići svoj najbolji rezultat sezone pred njima. Planiram da prvog dana forsiram što jače mogu, a onda ćemo proceniti situaciju i našu poziciju.“ Prošle godine je Viljagra osvajanjem šeste pozicije kod kuće izborio najbolji plasman WRC karijere.

Ne zaboravimo ni najznamenitijeg ovogodišnjeg privatnika, Petera Solberga. Bivši prvak sveta stizao je do poena na svakom WRC startu u ovoj sezoni. U Argentini će njegova Ksara imati nov motor i oslanjanje podešeno kao na Kipru, otud Norvežanin očekuje da će imati za šta da se bori tokom vikenda. Njegovi dosadašnji najveći domašaji u zemlji pampasa bila su dva druga mesta, u sezonama 2002. i 2006.

Ovogodišnja maršruta nešto je kompaktnija nego ranije, a pomeranje takmičenja za čitav mesec treba da predupredi snažne padavine, koje su ostale najjači utisak iz 2008. Karakteristike puteva variraju u velikoj meri. U principu, oni su peskoviti i mekani, često ih presecaju rečne bujice i podložni su otvaranju dubokih kolotraga na drugom prolazu. Subotnje trase na nadmorskim visinama od preko 2.000 metara drugačije su, uzane i sa tvrđom podlogom od šljunka i krupnijeg kamenja.

Reli u četvrtak uveče otvara superspecijalni ispit na Kordoba stadionu, koji će se voziti i kao poslednja deonica u subotu i nedelju. Za petak je predviđeno osam brzinaca, narednog dana daljih osam, a poslednja etapa relija broji pet testova. Distance su u petak i subotu prilično ujednačene (142.16 i 141.64 kilometara), dok je nedeljni program mnogo kraći i čine ga 48 takmičarskih kilometara. Sa veznim sektorima Argentinski reli ukupno broji 1.533,65 kilometara, na štopericu se voze 23 brzinska ispita u dužini od 331.8 km.