Fernando Alonso: „Došao sam da pobeđujem“

Devet dana pre nego što je osvojio prvi trofej za ’propetog konjića’ dvadesetosmogodišnji as iz Ovijeda razgovarao je sa novinarom italijanskog lista ’Gazzetta dello Sport’. Tako nastali intervju preuzimamo sa Ferari medija-sajta.

Alonso, Italja čeka čudo.
“Otac mi je uvek govorio da vozač može da osvaja trke, čak i titule, ali ako ne vozi Ferari, nije postigao ništa. I, eto nas. Došao sam u Ferari da pobeđujem.”

Na koga takav takmičarski duh?
“Ne znam. Čak i kad jedem puding hoću da ga završim prvi. Kad sam bio dete, trkao sam se s majkom na povratku iz škole, od semafora do semafora. I morala je da me pušta da pobeđujem da ne bih postao namćorast. Bio sam užasan!”

Šta je to što Ferari ima a ostali nemaju?
„Tradiciju, unutrašnje jedinstvo, strast. Od prvog dana u Maranelu video sam da čak i ljudi zaduženi za retrovizore pokazuju toliki entuzijazam kao da je u pitanju njihov auto. Postoji osećaj, postoji srce.“

Felipe Masa ti je kolega u ekipi. Vešt je i brz. Razgovarate li jedan s drugim? Da li ti je dao neki savet?
„Da, o tehničkim stvarima i ponašanju automobila. Odnos sa Ferarijem je nešto lično i svako ga proživljava na svoj način.“

Konkurenti?
„Masa, Hamilton, Baton, dva vozača Red Bula, Šumaher - nisam očekivao da će se vratiti.“

Mnogo je dobrih vozača u Formuli 1, ali šta je to što pravi konačnu razliku među njima?
„Glava. Desetorica najboljih pilota ekstremno su blizu jedan drugom, ako isključimo auto, gume i tim. Prevladaće onaj ko dâ 100%. Postoje vozači koji koriste 93% svog talenta, drugi su na 97%. Ako neko uspe da izvuče 99% u 19 trka, postaće šampion sveta.“

U tvojoj porodici je opasnost oduvek bila svakodnevica…
„Moj otac radio je sa eksplozivom u rudnicima. Dogodile su se eksplozije u kompanijskom skladištu u kojem je on radio i nekoliko ljudi je poginulo. Kao dete uopšte nisam imao predstavu o riziku.“

A danas?
„Znam šta znači rizik i više me zastrašuje onaj u saobraćaju. Emocije se pojave pre starta trke, jer to je trenutak kada je odgovornost na vama, kada se radi o vašim i o očekivanjima ekipe. Ali, posle pet ili šest krugova stres iščezne.“

Ti si fatalista?
„Da. Mislim da nam je sve predodređeno, svako ima svoju sudbinu.“

Kada si počeo da zarađuješ novac trkajući se?
„Kad mi je bilo četrnaest osvojio sam Svetsko prvenstvo u kartingu i ponuđeno mi je da promenim tim. Nisam prihvatio i počeli su da mi plaćaju simboličnu svotu za svaku trku. Tada sam manje-više postao profesionalac.“

Vodiš li trkački dnevnik?
„Oduvek jesam. Zapisujem svoja osećanja, promene na automobilu i svoja zapažanja. Imam neke beleške koje pregledam pre svake trke: sumnje stvaraju napetost. Adrenalin i uznemirenost stvaraju greške.“

Donosiš brze odluke ili meditiraš?
„Stvarno brze odluke.“

Kažu da dobro imitiraš Asnara (bivši premijer Španije - p.p)…
„O, u redu, ne ispadnu sve imitacije dobro.“

Ali, jako dobro ti idu trikovi. Da li je važno prikriti istinu od konkurenata u Formuli 1?
„Nemoguće. Uvek radite pred očima svih i ne možete izvoditi trikove.“

Možeš li sada da kažeš kada si uspostavio prvi ozbiljan kontakt sa Ferarijem?
„Prošlog leta, kad smo razgovarali o mogućnostima za 2010. godinu. Prvo smo govorili o 2011, što je bilo daleko.“

Da li te uvažavaju u Italiji?
„Da, i pitanje je uvek bilo isto: ’Kada dolaziš u Ferari?’ To me je pitao neki čovek u crvenoj Ferari jakni kada sam skijao u Madoni di Kampiljo. Zaustavio se i pitao me: ’I, kada dolaziš u Ferari?’ Kazao sam: ’Uskoro’.“

Gde si naučio italijanski?
„Samo govoreći ga. Nikada ga nisam učio. U stvari, kad pišem na italijanskom to je katastrofa; mučim se sa slivenim slovima, nikad ne znam kada da udvostručim v ili p.“

Tvoja supruga Rakel je poznata pevačica. Odlaziš li ikada na njene nastupe?
„Retko. Ona priređuje otprilike pedeset koncerata godišnje. Ja možda odem da vidim dva. To je vrlo mali procenat...“

Šta je ona rekla o tvom prelasku u Ferari?
„Bila je srećna. Mi mnogo razgovaramo o našim životima, pa tako i o trkanju.“

Ti si fudbalski navijač. Milan, Inter, Juve ili Roma?
„Odrastao sam uz Milan, koji je predstavljao noćnu moru za moj tim, Real Madrid. To je razlog zbog kojeg ih zaista poštujem.“

Luka di Montecemolo, oduševljeni i ponositi predsednik Ferarija, prvi je čestitao na uspehu u Bahreinu; i bez toga, jasno je da je atmosfera u crvenom taboru u ovom trenutku idilična. Utisak je da su svi obavili svoj deo posla, od inženjera i tehničara, preko mehaničara, do pilota. Ekipa je posle jednogodišnjeg grcanja isporučila rezultat na nivou svoje reputacije, a Alonso na premijeri izveo ono zbog čega je i doveden. Ako pretenduje na ozbiljnost, ova priča sa bajkovitim uvodom mora da potraje do sredine novembra. Njenu sledeću epizodu gledaćemo za manje od dve sedmice, na stazi Albert park.