Formula 1 2010: Najbolja sezona ikad?

Meklaren-Mercedes (#1 Baton, #2 Hamilton)

Dva najsvežija i dva britanska prvaka sveta u najtrofejnijem britanskom timu, to je san snova za ostrvske medije. Pozitivni rezultati sa zimskih testova doneli su olakšanje ekipi iz Vokinga: auto nije rođen loš i to je, pre prvog trkačkog metra, mnogo povoljnija ocena od one koja se pre godinu dana mogla dati ondašnjoj Meklarenovoj formuli. Baton je blagovremeno najavio da se neće truditi da bilo koga uverava u bilo šta, pa tako ni Eklstonu neće dokazivati da je talentovan koliko i ostali F1 šampioni. Hamilton važi za agresivnijeg i prirodno bržeg, samo ostaje da se vidi koliko će njegov stil za volanom ubijati pneumatike u godini u kojoj ih valja čuvati.

Bolid krasi zanimljivo rešenje - kroz poklopac motora i njegovo leđno peraje vazduh prolazi do zadnjeg krila, izlazeći kroz prorez na spojleru. To umanjuje otpor i donosi između 6 km/h i 10 km/h veću brzinu na pravcu. Tačku na sumnje u legalnost ove konstrukcije stavila je presuda sa tehničkog pregleda u Bahreinu. Opisana solucija dobila je zeleno svetlo, pa Meklaren zaista neće morati da koristi već spremljenu alternativnu varijantu karoserije. MP4-25 je u skladu s pravilima onakav kakav je stvoren i tokom februara isprobavan.

Mercedes GP (#3 Šumaher, #4 Rozberg)

Povratak Šumahera aktivnom trkanju najvažniji je događaj međusezone, u poređenju s tim, čak je i pojava fabričke ’trokrake zvezde’ u Formuli 1 posle 55 godina u drugom planu. Emituje se slika o svenemačkoj ekipi - auto i motor su Mercedesovi, jedan pilot je iz okoline Kelna, drugi iz Vizbadena, rezervista (Hajdfeld) je iz Menhengladbaha. A šasije, naravno, stižu iz Breklija, gde su prethodno stolovali B.A.R, Honda i Bron, dok motori dolaze iz engleskog Briksvorta. Trkački inženjeri takođe su Britanci: Šumaherov je Endi Šovlin, nekada Batonov saradnik, a sa Rozbergom će raditi Džok Klir, koji je 2009. brinuo o Barikelovom autu.

Direktno upoređenje sa sedmostrukim prvakom sveta za Nika Rozberga može biti životna šansa ili prokletstvo. Prve efekte novog partnerstva osetio je u Valensiji: sto kamera bilo je upereno ka Šumaheru, jedna ka njemu. Sin prvog finskog F1 šampiona veruje da nije sporiji od Mihaela, a barem tri izvora najavljuju da bi se u bolidu MGP W01 Rozberg početno mogao bolje snaći, jer je auto sklon podupravljanju, koje 16 godina mlađi pilot bolje podnosi. Norbert Haug dodatno je snizio očekivanja od novih ’srebrnih strela’, procenivši da one u početnoj fazi prvenstva neće imati snagu ni za podijume. Dimna zavesa ili realnost? Performanse već na inauguralnoj trci treba da popravi novi aerodinamički paket - pod, prednje krilo i očekivani ’superdifuzor’.

Red Bul-Reno (#5 Fetel, #6 Veber)

Kontinuitet u tehničkom i personalnom smislu jeste prednost Red Bul rejsinga u odnosu na sve ekipe velike F1 četvorke. U tom društvu, samo je trupa iz Milton Kinsa zadržala vozački par iz 2009, njen auto je evolucija prošlogodišnjeg. Zvanično, to je RB6, a Fetel je pronašao slikovitije ime - na komandnoj tabli pisaće ’Sočna Liz’. Eklston je ’zaljubljen’ u klinca iz Hepenhajma i smatra ga favoritom za titulu 2010: „Ako bih mogao da stvorim superstara, Sebastijan bi bio rezultat. On je tačno ono što treba Formuli 1: mlad, supertalentovan, inteligentan ali ne arogantan, popularan u javnosti, dobar s medijima, normalan, ali ipak veoma profesionalan.“ Mark Veber nije bez ambicija, samo ga je malo teže zamisliti kako celu sezonu opstaje na potrebnom nivou. Popuštanja sigurno neće biti, ali i ’Ozi’ i Nemac znaju dokle smeju da idu.

Kao korisnik motora iz Viri-Šatijona, Ditrih Matešic jedino brine o posvećenosti Renoa F1 projektu, pošto podozreva da Francuzi nemaju dugoročnih planova. Mnogi vide Red Bul kao izrazitog favorita za pobedu na otvaranju sezone. Među njima je Nik Hajdfeld: „To je očigledno najbolji auto. Gotovo je zastrašujuće videti s kakvom lakoćom Fetel i Veber voze na limitu.“ Tempo treba uklopiti sa besprekornim radom u boksu, a Kris Horner je svoje mehaničare već utrenirao tako da zamenu guma izvode ne ’samo’ za očekivanih ispod tri, već za manje od dve sekunde!

Ferari (#7 Masa, #8 Alonso)

Ništa dosad viđeno ne govori da je Masa sporiji ili rezervisanji nego pre horor-udesa na Hungaroringu i to je uporište za verovanje da najuspešniji tim u istoriji Formule 1 ima dva pretendenta na titulu. Felipe može da uporedi prošlogodišnji i ovogodišnji Ferari i ocene jasno govore u prilog bolida F10: lakši je za vožnju, zahvalniji za podešavanje i mnogo bolje se drži asfalta. Tajna je možda u položaju motora, nagnutog za 3,5 stepena unapred odnosu na horizontalnu ravan, čime se, istina, podiže težište, ali se obezbeđuje bogatija ’prehrana’ difuzora vazduhom.

Rivali strahuju od Alonsa. Baton kaže da ga vidi kako je srećan, što je loš znak za sve ostale, jer to znači da je i brz. Krupne reči su izgovorene, uz jednu ogradu - Asturijac je kazao da je F10 odličan auto, najbolji koji je ikada vozio, ali da to ne znači da je bolji od rivalskih. Svi veliki igrači u šampionatu skrivaju karte, tako i Fernando i, možda zato što mu je poker omiljena zabava, odličan je u toj disciplini. Ulogu favorita, barem na premijeri, prepušta Red Bulu i poziva tifoze na strpljenje, objašnjavajući da je Formula 1 kompleksan sport i da uspeh možda neće stići već u prvoj godini partnerstva s Ferarijem.

Vilijams-Kosvort (#9 Barikelo, #10 Hilkenberg)

Vilijams je upario Barikela, najiskusnijeg vozača Formule 1 svih vremena, sa pedigriranim debitantom, Nemcem Nikom Hilkenbergom. Bez obzira šta ser Frenk mislio o Rubensovim verbalnim bravurama - a posle Nirburgringa ’09. kazao je da bi ga, da je na Bronovom mestu, momentalno izbacio iz ekipe - angažovao je Brazilca, čija su 284 GP starta i karijera koja ulazi u osamnaestu sezonu zlata vredno dobro. Jer, Barikelo će svim onim što zna moći da nadoknadi manjak razvojnih i test kilometara, a mladom kolegi poslužiće kao dobar orijentir - 2009. je pokazala da je Rubens za to sasvim dovoljno brz.

Hilkenberg je savršeno pedigriran za ulogu koju napokon zauzima. Ima 23 godine, i za pojasom već četiri osvojena šampionata: Formulu BMW, A1GP, F3 Evroseriju i, najsvežije, internacionalnu GP2, koju je pokorio kao ruki. Povrh toga, vozio je testove za Vilijams u vreme kad se nije probalo na kašičicu i proveo je silno vreme u fabrici u Grouvu, želeći da što bolje nauči kako ekipa funkcioniše iznutra. Ako postoji idealna putanja do Formule 1, Niko ju je prošao, njegovom karijerom rukovodi Vili Veber, bivši Šumaherov impresario, a radna etika mu je vrhunska. Dovoljno argumenata za tezu da je Hilkenberg sledeće veliko ime iz Nemačke.

Reno (#11 Kubica, #12 Petrov)

Hipotetička velika četvorka ’duži’ osam automobila, spore pridošlice obogatiće startne liste za daljih šest bolida. U onoj srednjoj grupi nalazi se pet timova i tu je ove sezone mesto Renou. Francuzi su 75% vlasništva nad ekipom prodali luksemburškom ’Ženi kapitalu’ i tako su, možda, zakoračili put silaska sa F1 scene, a istovremeno kao potpisnici Konkord sporazuma izbegli plaćanje penala. Novi gazda, Žerar Lopez, ne misli da je takav scenario na delu i ne namerava da otkupi preostalih 25% i pretvori tim u nešto sasvim drugo. Kubica je nesporna prva violina i uzdanica preustrojenog Renoa F1. Poljak je prvi put u prilici da oblikuje svoje okruženje prema sopstvenom ukusu, te da pokaže kakav je kao lider.

Zahvaljujući zalaganju i Vladimira Putina, na Renoovim bolidima naći će se Ladine reklame, i to je, najavio je premijer Rusije, prvi korak u mogućem daljem finansijskom učešću u F1 projektu. I bilo je za očekivati da najveća zemlja na svetu neće prespavati ulazak Vitalija Petrova u elitu auto-sporta. Momak iz Viborga nazvan je sjajnim simbolom kooperacije Renoa i Rusije: Francuzi su 2008. uložili milijardu dolara u AvtoVaz i postali vlasnici četvrtine zavoda koji proizvodi Lada automobile. Sudeći prema potezima obeju strana, taj će udeo i porasti.

Fors Indija-Mercedes (#14 Zutil, #15 Liuci)

U poređenju s trima novim ekipama, Fors Indija izgleda kao veteran. U brojčano jačoj, ali razvodnjenoj konkurenciji, VJM03 automobili sigurno neće biti na začelju, a bodovni sistem koji nagrađuje plasmane zaključno sa pozicijom 10 silno će popraviti Zutilove i Liucijeve šanse da steknu poene. Stalnost u ekipi jedan je od aduta - zadržani su piloti s kojima je sezona 2009. završena, a tehničko osoblje radilo je znajući da motor i menjač u bolidu ostaju isti - umirujuća promena u odnosu na situaciju kad je tim prelazio s Ferarija na Mercedes. Konačni ishod: mnogo staloženiji, smireniji razvoj ’paketa’ koji je ekipi iz Silverstona već doneo prve bodove i prvi podijum u istoriji. Letvica je sada podignuta - poeni su cilj, i to redovno, a pobednička postolja ako se ukaže prilika.

Toro Roso-Ferari (#16 Buemi, #17 Algersuari)

Ne smejući da se oslanja na Red Bul tehnolodži kreacije, ’mali crveni bik’ morao je da krene sopstvenim putem i na bazi bolida iz 2009. stvoren je STR5. U Faenci se tokom proteklih godina proizvodilo sve više komponenti, a sada su i dizajn i izrada izvedeni u kući. Toro Roso ojačao je i infrastrukturno i personalno: kao samostalni konstruktor dobavio je alatke za proizvodnju svih potrebnih delova i regrutovao ljudstvo koje će upravljati mašinama. Proširena je fabrika, broj zaposlenih popeo se na 200, a od sestrinskog Red Bula kupljen je vazdušni tunel u engleskom Bisteru. Ekipa će ove godine zapravo odrastati, možda se koji put i zagrcnuti, jer novo osoblje i nova tehnika tek treba da se uhodaju. Svejedno, tim ima ambiciju da završi u prvih osam u konstruktorskom plasmanu.

Buemi je u 2009. učinio sasvim dovoljno da ne strahuje za trkačko sedište, a Algersuari je na potvrdu svog statusa čekao neprijatno dugo. Toro Roso kokpit na kraju mu je i pripao, iako ni uz svesrdno zalaganje svog uticajnog oca nije poboljšao ’krvnu sliku’ ekipe dovođenjem španskih sponzora. Haimeov slučaj odlična je ilustracija feleričnih propisa u savremenoj Formuli 1: devetnaestogodišnjak je debitovao letos u Mađarskoj, a prvi pravi test vozio je u februaru ove godine! I Švajcarac i Katalonac namerni su da se vožnjama 2010. preporuče za prelazak u Red Bul u 2011.

Lotus-Kosvort (#18 Truli, #19 Kovalainen)

Malajska ekipa izvadila je F1 vizu u septembru i za šest meseci prešla je put od bukvalnog nepostojanja do starta u Bahreinu. Lotus nije odabrao superbrze vozače - pitanje je da li bi do njih mogao i da dođe - ali barem Jarno Truli može da pravi čuda na kvalifikacijama i, ponekad, da visok ritam prenese u trku i održi ga. Majk Gaskojn voli da radi s njim, ovo im je četvrti zajednički projekat. Drugi su kvaliteti bili važniji: Jarno i Heiki zajedno imaju 268 GP startova, u građenju ekipe od temelja oni mogu ispravno da usmere i mnogo ubrzaju stvari - boraveći u timovima najrazličitijih kalibara i specifičnih težina štošta su videli i svašta prošli.

Kovalainen je već napravio dva faula. Na testu je slupao auto, što je manji greh. Nezgodnije je što je listu ’Turun Sanomat’ odao da je novi Lotus aerodinamički lošiji od Minardija iz 2003, pa je posle morao da vadi fleke i tvrdi da su njegove reči izvučene iz konteksta. Ono što je Finac kazao verovatno je potpuno tačno, samo se o takvim stvarima ne priča nikad, tako se ne stiče poštovanje ekipe, to je način da se inženjeri i tehničari prosto nateraju da se više posvete drugom autu u garaži. Lotus će, naravno, imati previše posla da bi stigao da trlja nos neopreznom pilotu, ali u celoj ovoj minijaturi Heiki mora da je proigrao makar deo poverenja kod svojih saradnika.

Hispanija Rejsing-Kosvort (#20 Čandhok, #21 Sena)

To je izgledalo jednostavno: u elitno društvo primljeni su u prvom turnusu, liferant motora morao je biti Kosvort, a Adrian Kampos je, umesto da projektuje i izrađuje sopstvenu formulu, poručio konstrukciju Dalare, uvažene kuće čiji se automobili voze u nizu šampionata, od Formule 3, preko GP2, do Indikara. Zato je Kampos trebalo da bude najspremniji od svih debitanata. Međutim, zapelo je kod novca i španski tim bio bi mrtvorođenče da ga u poslednji čas nisu preuzeli Hose Ramon Karabante, sada vlasnik, i Kolin Koles, šef ekipe preimenovane u Hispanija rejsing tim (HRT). ’Spas’ je objavljen istovremeno kada je za drugog vozača imenovan Karun Čandhok, Indijac sa najtanjom biografijom od svih GP2 pridošlica.

Bruno Sena mogao je samo da sedi i moli se da mu se i ova šansa za ulazak u Formulu 1 ne izjalovi poput prošlogodišnje s Hondom. Rekavši da će Velika nagrada Bahreina za HRT biti test u trkačkim uslovima, Bruno je najpreciznije najavio šta će se zbivati na Sakiru. Karabanteovi bolidi nisu prešli ni jedan jedini probni kilometar. Zimus se videlo da Lotus i Virdžin zaostaju oko pet sekundi po krugu, o pouzdanosti i tempu HRT-a ne postoji ama baš nikakva predstava. U takvim okolnostima, s dvojicom početnika i negdašnjih GP2 kolega, debi u Bahreinu suludo je opasan. Po sve.

BMW Zauber-Ferari (#22 De la Rosa, #23 Kobajaši)

Prvi pik bio je Kamui Kobajaši, sjajan izbor koji švajcarsku ekipu vraća u dane kad je pilotima znala da posluži kao odskočna daska za dalju karijeru. Drugo trkačko mesto dugo je bilo upražnjeno, a i sâm Pedro de la Rosa, testerski veteran, iznenadio se što je kombinacija upalila njemu, verovatno ubeđen da će Hajdfeld ili Fizikela imati prioritet u Hinvilu. Peter Zauber kazao je da je želeo novi početak, što sa Nikom ne bi uspelo, a da je Fiziko otpao zato što je primarno obavezan prema Ferariju. Najbitnija je napomena da ni Pedro ni Kamui ne plaćaju za svoja sedišta, angažovani su samo zbog kvaliteta koje poseduju.

Auto je očigledna evolucija BMW-Zauber bolida i da Bavarci nisu odstupili, zvao bi se F1.10. Ovako, u njemu je Ferarijev motor i otud i nakaradno ime i čudnovati spoj Minhena i Maranela. Početni test rezultati u Valensiji, gde je formula C29 bila prijatno iznenađenje, tumačeni su na dva načina: ili voze s praznim rezervoarima, i brzim krugovima privlače sponzore, ili je na pomolu ’Bron II’, tim koji se vraća iz mrtvih, spreman da priredi senzaciju. Vremenom je tempo postao umereniji, sponzori ipak nisu stigli, na reakcije iz Španije i Japana još se čeka. Novog čuda biti neće - De la Rosa je podijume otpisao kao nerealan cilj - iako je formula dobra, tim je isuviše mali. Postavljeni cilj je skroman: mirno skupljati bodove i zadržati prošlogodišnje šesto mesto među konstruktorima.

Virdžin-Kosvort (#24 Glok, #25 Di Grasi)

Nik Virt, čovek koji potpisuje bolid VR-01 veoma je ponosan što ga je stvorio samo digitalnim alatkama, ne koristeći vazdušni tunel, i što je njegov revolucionarni prilaz pionirski u Formuli 1. Tim Virdžin prvi je novajlija koji je svoju kreaciju prikazao svetu i u testove se uključio na Heresu, gde je potvrđena stara izreka da je napraviti automobil jedno, a učiniti ga konkurentnim nešto sasvim drugo. Život su im zagorčale nedaće sa hidraulikom, nisu uspeli da isprobaju supermeke gume, niti da voze sa malom količinom benzina. U Barseloni su bili nekih 5,5 sekundi sporiji od najbržih i direktno iza glavnog rivala, Lotusa.

Timo Glok voli da ističe kako je imao ponude Renoa i Zaubera i kako je, njima uprkos, prednost dao Virdžinu, jer su sudbine i Enstona i Hinvila bile pod znakom pitanja i najnepovoljniji rasplet ostavio bi ga potpuno van igre. Nemac je birao sigurniju, mada sa takmičarske strane manje privlačnu opciju. Glok tvrdi da više voli da stvari gradi prema svojim prohtevima, makar i od nule. Sigurno mu neće biti neprijatno što će kod Brensona kao vozač sa 36 GP startova biti mera svih stvari. Lukas di Grasi bio je etablirani igrač u GP2 konkurenciji, u normalnim prilikama verovatno bi u Formulu 1 dospeo preko Renoa, pošto je dugo bio pod patronatom francuske kuće. Ovako, suđeno mu je da svoj put krči na teži način.

Teme o kojima se redovno govori kad karavan Formule 1 dospe na Sakir jesu pesak i vetar, koji konstantno menjaju prianjanje na pisti i balans automobila, te kreni/stani priroda autodroma, četiri duga pravca i snažna kočenja nakon njih. Ove godine vozi se na konfiguraciji dužine 6.299 metara, to je gotovo 900 metara više nego pre i sada je staza po kilometraži druga na F1 kalendaru, iza Spa Frankoršampa. Novih osam uglavnom srednjebrzih krivina menjaju joj narav, traže veći aerodinamički potisak i povećavaju habanje Bridžston supermekih i medijum guma. Broj raspoloživih kompleta slikova smanjen je na ukupno jedanaest po automobilu, šest ’primarnih’ i pet ’opcionih’. Kao i dosad, u trci se moraju upotrebiti i jedne i druge.

Kočnice uvek naporno rade u Bahreinu, sada će opterećenje biti povećano, pošto automobili startuju sa količinom goriva predviđenom za celu trku (kvalifikuju se sa minimumom benzina). Prema Brembovim podacima, u krugu se koči 12 puta i na kočenju provodi 16% vremena. Najekstremnije je usporenje na krivini 1, na kraju preko kilometar dugog startno-ciljnog pravca. Tu brzina pada sa 312 km/h na 71 km/h, a sila usporenja prelazi 4,5g. Slično se zbiva na još tri mesta: u zavojima 4, 19 i 22 (po novom obeležavanju). Svakom od njih prilazi se brzinom većom od 290 km/h i usporenje je svuda veće od 4g.