Formula 1 2009: Tačka nulta

Udruženje timova Formule 1 početkom marta zahtevalo je hitnu izmenu sistema bodovanja i predlog je bio jednostavan, jasan i dobar, podsticajan za pilote da se više bore, a manje kalkulišu. Podsećamo, po toj šemi, poene bi i dalje osvajala prva osmorica, ali u nizu 12-9-7-5-4-3-2-1. Sabiranje dvanaestica možda je pomalo trapavo, ali sistem razdvaja pobednika od drugoplasiranog, ovog od trećeplasiranog i daje dodatnu vrednost mestima na podijumu.

Dvanaest dana kasnije, Svetski moto-sport savet obznanio je da je prihvatio varijantu F1 menadžmenta (Eklston) i rešio da prvak postaje čovek sa najviše pobeda, a ne najviše bodova. U suštini, bile su to Bernijeve medalje, samo bez kačenja istinskih parčića metala oko vratova. Ova sumanuta odluka imala je jako važan a pozitivan sporedni efekat: ujedinila je one čije se kože najviše tiče - timove i vozače. Vrisak protesta sa svih strana bio je dovoljno glasan da je u trenutku prevladao razum: stvari će se ipak odvijati po starom, ali, preti Eklston, samo do 2010. Ostaje nam da se nadamo da će ova luda ideja umreti u samoći i tišini najkasnije tokom leta i da više neće biti ni pominjana.

Sasvim zgodno mesto da podsetimo na još jedan način kako se vozači mogu stimulisati na agresivniji pristup trkanju. Do 1981, i od 1985. do 1990, u finalni zbir poena uopšte nisu ulazili svi plasmani u godini, već samo određen broj najboljih. Iz svake od polusezona brisani su oni najlošiji, pa se tako poredak dobijao na osnovu neto, a ne bruto stečenih bodova. Razlika u njima odlučila je šampiona godine 1988 - Sena je imao više prvih, Prost drugih, pa je Brazilac osvojio svoju prvu titulu. Ovu varijantu sada niko nije ni pokušao da vaskrsne, ali, eto, i takva, u kontekstu istorije takmičenja tradicionalna solucija, mogla je da bude uzeta u obzir.

Pobrojaćemo i neke neosporavane odluke od 17. marta. Težine svih automobila biće objavljivane posle kvalifikacija, što bi trebalo da da jasniju sliku o strategijama, odnosno o tome ko je vozio na benzinskim isparenjima, a ko će u boks kasnije. Čitav niz normi ima za cilj da vozače učini dostupnijim publici (manje) i medijima (više): eliminisani u kvalifikacijama, odustali, oni koji nisu dospeli do podijuma moraju biti spremni za intervjue, a svaki tim mora da drži u pripravnosti portparola, za razgovor s TV ekipama tokom trke. Moguće je da je uzor za ove propise bilo ponašanje zvezda s one strane Atlantika, gde su navedene stvari praksa.

Šta je legalno?

Rešenja i predlozi Udruženja timova Formule 1 (FOTA) u političkoj F1 igri često predstavljaju (jedini) glas razuma. Ali, ujedinjene ekipe opasnost su za sistem koji najbolje funkcioniše po geslu „zavadi pa vladaj”. FIA i Eklston pokazali su se sjajno u pravljenju meteža uoči sezone - jer metež je prava reč koja opisuje trenutno stanje stvari - a tačno se, još od januara, znalo na kom pitanju će jedinstvo timova popustiti i da će se konkurenti pohvatati za guše oko legalnosti konstrukcije difuzora.

Izmene dimenzija ovog dela bolida samo su jedna, ali neobično važna novina u tehničkim pravilima. Da bi difuzori stvarali manje aerodinamičkog potiska, povučeni su 350 milimetara unazad, počinju od tačke gde su nekada završavali, a dimenzije njihovih centralnih i bočnih kanala izjednačene su i visina svakog treba da je 175 mm. Tojota, Vilijams i Bron GP krenuli su inovativnim putevima, i, kreativno tumačeći slobodu u konstrukciji zone apsorpcije udara, stvorili dvospratne, višedelne difuzore. Veruje se da je ovo rešenje u najvećoj meri zaslužno za frapantne performanse automobila najmlađe i zvanično nove ekipe u šampionatu, tima Rosa Brona, odnosno da sâmo donosi pola sekunde po krugu.

Konkurenti od Ferarija do Fors Indije nisu primenili slične solucije i stigli smo do odnosa “sedam na tri”. Sem Majkl, tehnički direktor Vilijamsa, oglasio se povodom spekulacija da je auto njegove ekipe nelegalan: „Naš tim je itekako u okviru propisa, stvarno ne znam oko čega se stvara gužva. Ljudi se žale, umesto da kažu ‘Nismo se toga setili, jer nismo dovoljno pažljivo proučavali pravila.” Briatore, naravno, zastupa drugo: „Izgleda da postoje dve vrste pravila, to nismo očekivali. Želimo da stvari budu crne ili bele.” A Martin Vitmarš izrazio je žaljenje što će spor oko difuzora obeležiti i zaseniti Veliku nagradu Australije, ali i verovanje da niko nije pošao od namere da vara.

Maks Mozli, advokatska priroda, uvek je rad za dobru kavgu, ali od ovog slučaja uredno je i pilatovski oprao ruke, gotovo se radujući implikacijama već započetog spora: „To je vrlo pametan izum i postoje jaki razlozi da tvrdite da je legalan, kao i jaki razlozi da tvrdite da nije. Da je bilo više vremena pre nego što su nam poslate detaljne primedbe na sistem, verovatno bih ih prosledio Komisiji za žalbe pre Australije, ali nije i to ne bi bilo fer. Stvar će verovatno morati da reše sudije, a koja god strana da izgubi, gotovo izvesno će se žaliti. To će onda otići Komisiji i biti presuđeno. Po mom, stvar može da ode na bilo koju stranu, ali neko mora da odluči i, na sreću, to nije moj posao.”

Na testovima vlada velika sloboda u pogledu toga šta na bolidu sme da se nađe, zato vremena i jesu nezvanična i zbog toga su probe rizične za procenu odnosa snaga. Otud i nije bilo moguće uputiti formalnu žalbu pre Melburna, već samo tražiti razjašnjenja. A čim je u Australiji sve postalo sasvim zvanično, Ferari, BMW, Reno i Red Bul uložili su protest na automobile Vilijamsa, Tojote i Brona, a sudije u Albert parku donele su odluku po kojoj su osporeni bolidi legalni.

Nastavak puta bilo je lako predvideti. Ferari, Reno i Red Bul (BMW-ova primedba odbačena je kao zakasnela) žaliće se dalje, ali telo koje o tome treba da reši verovatno će se sastati između VN Malezije i VN Bahreina. Već na Sepangu možemo očekivati nove proteste i isti scenario, pa bi se rezultati najmanje dve, a možda i većeg broja trka u sezoni, morali smatrati provizornim. Dejstvo takve situacije na celu sezonu i sliku koju će sport ostaviti u javnosti ne treba posebno razmatrati. Kompromisa biti neće: ili su tri ekipe uzalud „razmišljale bolje”, ili će njih sedam morati da prepravljaju svoje automobile.

Od 1 do 22

Da smo na pragu sezone bez krupnijih izmena tehničkih i sportskih pravila, mirne duše bismo konstatovali da su kandidati za vrh Ferari, Meklaren, BMW i Reno, da su Tojota, Red Bul, možda i Toro Roso kadri za iznenađenja, Vilijamsu bismo prognozirali žestoku borbu za povratak među uspešne, naslednik Honde igrao bi ulogu faktora iks, a Fors Indija bila bi autsajder u pokušaju da iskoči iz te kože. Ali, fizionomija Formule 1 se izmenila; koliko, govorili smo detaljno predstavljajući bolide F60, TF109, MP4-24, R29, FW 31 i F1.09. Sada nećemo ponavljati priče o svedenoj aerodinamici, pomičnim krilima, slik pneumaticima, izdržljivijim motorima i KERS-u, već ćemo prošetati od tima do tima, sledeći startne brojeve. Usput, u opštoj zbrci, i oni su dva puta menjani...

Meklaren Mercedes

#1 Hamilton, #2 Kovalainen

Ponosna crvena jedinica na Meklarenu govori da je Luis Hamilton prošle godine ostvario ono o čemu je sanjao još kao dečak i zbog čega ga je ekipa godinama pratila i uzgajala. Odbrana titule, međutim, mogla bi da ispadne mnogo teži zadatak od planiranog. I Vitmarš i Haug kazali su da je MP4-24 spor i da postoji (rešiv) problem u aerodinamici zasnovan na nedostatku potiska. Mercedesov čovek čak je utvrdio da ekipa momentalno nije dovoljno konkurentna da bi se borila za pobede, ali da će stvari biti rešene tokom sledećih „nedelja i meseci“.

Interesantno je da Berni Eklston smatra da je sve ovo sakrivanje aduta, te da će Meklaren biti konkurentan u Melburnu, a da dosad prosto nije imao potrebu da pokaže da je brz. Svejedno, pošto je Luis aktuelni šampion, od njega se neće očekivati ništa manje do da se ponovo bori za naslov. Heiki mora, apsolutno mora da završi godinu sa mnogo boljim rezultatima, jer je njegov skor iz 2008. slab doprinos ekipi i bolni podbačaj za nekog ko je drugi vozač srebrne strele.

Ferari

#3 Masa, #4 Raikonen

Najsvežija rokada brojeva u Ferariju možda je priznanje Masi za najbolju sezonu karijere, a možda i znak u koga se Skuderija ove godine više pouzda. Poslednji krug na Interlagosu liči na razdelnicu: ili će nakon svega Felipe biti ranjiviji nego ikad, ili će, očeličen, postati još borbeniji i nemilosrdan. Brazilac govori da je slučaj ovo drugo; bude li tako, njegov pravi čas tek će doći. Utisak je da se više nego ikad sumnja u Kimija, pa je na Fincu teret dokazivanja da je 2008. bila samo greška u koracima. Ohrabruje što je bolid na testovima, uz dečja kašljucanja, radio prema očekivanjima, ali će ekipa svojim pilotima primarno morati da obezbedi savršen rad u boksu i adekvatne strateške odluke, pošto je na tim poljima protekle sezone odsudno zakazala.

BMW Zauber

#5 Kubica, #6 Hajdfeld

Tempo napretka iz prethodne tri godine garantovao bi borbu za neku od titula u 2009. Sudimo li po testovima, F1.09 je sprava rođena za napad na vrh. Centar pažnje usmeren je na Poljaka, ali bi Hajdfeld ove godine mogao da bude uspešniji. Stvar je u telesnoj težini. Iako je spreman na samounišenje, Kubica nikad neće biti lakši od Nika, te će Nemac uvek imati 10 kilograma viška da uravnoteži bolid balastom. Genijalci koji su uveli KERS u Formulu 1 nisu težinu tog sklopa dodali na minimalnu težinu bolida (s vozačem), pa je ova ostala 605, uz „višak“ od oko 30 kg. Jasno je da se Mario Tajsen najglasnije zalaže za promenu tog pravila, jer će njegov vozač od ovog „previda“ najviše trpeti. Nik razmišlja o tituli, ali nju nije osvojio niko ko u 100 startova nije barem jednom pobedio. A Hajdfeld u karijeri ima 150 gran prija bez ijednog trijumfa.

Reno

#7 Alonso, #8 Pike

Šta je prava slika mogućnosti Renoa, tempo s početka, ili s kraja test sesija? Ako je ovo drugo slučaj, eto ekipe kadre da ponovo pobeđuje u kontinuitetu. Alonso ne važi bez razloga za najkompletnijeg vozača današnjice i R29 mora biti bolid napravljen uz njegovu asistenciju i po njegovom ukusu. Fernando samo donekle spušta loptu: „Vremena koja postižu Ferari, Bron i BMW za nas su van domašaja. Tri ili četiri tima su ispred nas, ali i tako, nije sve u pobedi u Melburnu, jer je prvenstvo jako dugo. Ova sezona sigurno neće biti tesna borba između Ferarija i Meklarena. Veći sam optimista nego prošle godine u ovo vreme.“ Nelsinjov ostanak je stvar poverenja, a primarni zadatak mu je pomoć nespornoj prvoj violini Renoa.

Tojota

#9 Truli, #10 Glok

Ovaj tim mora da matičnoj korporaciji pruži dokaz da ima razloga da postoji. Zimus smo više puta čuli da je u igri baš sam opstanak i da više ni Japanci nisu voljni da stotine miliona dolara bacaju u vetar, na stranu što u aktuelnom ekonomskom klimatu ni ne mogu to da čine. Pošto ambicija nije titula, a karte su nanovo promešane i nalazimo se na nultoj tački sezone, krupan iskorak u odnosu čak i na solidnu godinu 2008. ne izgleda nemoguć. Onaj ko je najbolje uradio domaći zadatak izgledaće odlično u 2009, a Tojota deluje kao da nema razloga da se plaši da će tavoriti u (ispod)prosečnosti.

Toro Roso-Ferari

#11 Burde, #12 Buemi

Očigledno, važno je zvati se Sebastijan. Buemi je jedini debitant u prvenstvu, a put karijere dvadesetodišnjeg Švajcarca potpuno je školski: karting, Formula BMW, F3 Euroserija, GP2 i GP Azija. U azijskoj seriji bio je viceprvak, u generalnom poretku internacionalne lane je osvojio mesto 6. Nije da od njega nije bilo boljih, ali Buemi je stekao status Red Bulovog testera i rezerviste. U Toro Roso timu potvrđen je pre francuskog kolege, zato je zimus mnogo testirao prošlogodišnji STR03 i ti kilometri dali su mu iskustvo, iako je bolid s tehničke strane irelevantan.

Zavladala su očekivanja da će Burde opet biti slabiji u paru, a za to uopšte nema osnovanih razloga. Štaviše, Seb je proveo godinu u ekipi, vraća se na slikove, na kojima je u Čempkaru postigao sve. Uz to, eventualna upotreba dodatne snage u trci nešto je što jedino Burde poznaje. U Americi je koristio „push to pass“ opciju, po efektu sličnu KERS dodatku od 80 KS tokom 8 sekundi u krugu. Nesiguran u svoj Toro Roso status, Francuz je osigurao sedište u Pežoovom 908 prototipu za Sebring i Le Man, a govorilo se i da je bio pred povratkom u Ameriku i u jako ozbiljnim pregovorima sa nekim od Indikar timova.

Red Bul-Reno

#14 Veber, #15 Fetel

Dok formula Rosa Brona nije ostavila trkački svet bez daha, Red Bul je izgledao kao potencijalno najveće i najprijatnije iznenađenje dolazeće sezone. Zbir dokazanog dizajnerskog genija Edriana Njuija, menadžerske reputacije Kristijana Hornera iz slavnih Arden dana, novca Ditriha Matešica i grandioznog Fetelovog talenta jeste recept za skok u prvu F1 ligu. Veber će posle dugo godina biti na ozbiljnoj kušnji, pošto je samo u Hajdfeldu imao timskog kolegu s kojim se mogao upoređivati, a Jung, Klin i Kultard nisu bili nikakvi parametri. Nadmaši li Fetel Australijanca onako kako je prošle godine nadvisio Burdea, Markovoj karijeri u eliti je odzvonilo.

Vilijams-Tojota

#16 Rozberg, #17 Nakadžima

Niko je nestrpljiv, i s razlogom. Što duže ostane u Vilijamsu, a tim iz Oksforda bude nekonkurentan, njegova tržišna cena će padati. Zato ćemo ove godine i definitvno znati - ako su inženjeri u svom smelom pristupu dobro prozreli stvari, Rozberg će dotaći neke od visina za koje se veruje da je predodređen. U suprotnom, tražiće što brži put ka izlazu. Nemac i ima kapacitet da bude bolji od auta koji vozi, Nakadžimini rezultati direktnije će zavisiti od toga kako je nekad slavna ekipa interpretirala revolucionarne propise sezone 2009.

Fors Indija-Mercedes

#20 Zutil, #21 Fizikela

Kod Vidžaja Malije bilo je burno. Prošlogodišnji piloti su zadržani, otkotrljale su se glave prvog operativca i tehničkog direktora, a bolid je dobio novo, Mercedesovo srce. S tim u vezi, pretpostavljalo se da će Fizikelu i Zutila odmeniti piloti iz pula „trokrake zvezde“, De la Rosa, Pefet ili Di Resta. Ron Denis potvrdio je da se o ovome razgovaralo, da su saveti traženi i davani, ali je odluka ipak bila na indijskoj štali i Italijan i Nemac su ostali. Možda se Malija rukovodio idejom da bi uz sve promene novi vozači bili preveliki rizik. Teško je zamisliti zašto bi ova sezona Fors Indije bila bolja od prošle, premda bi je i jedan jedini poen učinio takvom.

Bron-Mercedes

#22 Baton, #23 Barikelo

Priča o Hondinom istupanju iz takmičenja dostigla je nivo venecuelanske TV sapunice. Pronalaženi su potencijalni kupci, meksički i britanski milioneri, a navodno zainteresovane korporacije odgovarale su brzim demantijima. Konačno je menadžment otkupio tim i genijalni Ros Bron sada ima sopstvenu igračku. Beli BRGP001 sa Mercedesovim V8 agregatom imao je samo sedam dana testova, ali je rezultatima preokrenuo svet naglavce. Ne, ružno pače nije se preko noći pretvorilo u labuda, već je ova formula plod sveg onog rada u Brekliju koji je trebalo da se otelotvori pod imenom Honda RA109.

Ros zna zašto je zadržao najiskusniji tandem u prvenstvu. Baton i Barikelo zaboravili su šta znači imati konkurentan auto, no poslednje dve sezone sigurno nisu slika njihovog nivoa. Sada Dženson ponovo ima prava da se nada da će Britance podsetiti zašto su ga svojevremeno smatrali najvećom nadom ostrvskog automobilizma, a Rubensovo verovanje da njegova F1 priča nije ispričana dobija potvrdu u sedamnaestoj takmičarskoj sezoni. Bron GP tehnički je nova ekipa u šampionatu, dakle ne vodi se kao naslednik Honde, te nema prava na premije u iznosu od 28 miliona dolara. Sportska budućnost u ovom času izgleda sjajno, a finansijska tmurno, mada bi potonje moglo da se izmeni koliko u Melburnu, jer se najavljuje dolazak Ričarda Brensona i sponzorstvo njegove Virdžin grupe.

Završni podatak od velikog je značaja. Nova epoha slikova začinjena je odlukom da Bridžston ubuduće na trke ne doprema dve najsrodnije gume iz programa, već pravi razmak od jedne mešavine. U praksi, to znači da će se na Albert parku voziti na supermekim i medijum pneumaticima (preskočeni su meki). Novi sistem označavanja podrazumeva zelene linije na bokovima guma koje su na konkretnoj trci mekše. Razlike među pojedinačnim mešavinama biće izraženije nego dosad i to će biti naročito primetno po temperaturnim opsezima u kojima ove operišu. Stoga će izbor pneumatika, kao i sve ostalo, biti znatno komplikovaniji.