WRC, Kipar: Mešovita podloga

Kiparski reli vožen je za prvenstvo sveta u periodu od 2000. do 2006. i predstavljao je egzemplarno makadamsko mediteransko takmičenje. Karakterisali su ga vijugavi i kameniti putevi i, po pravilu visoke temperature. Na ostrvu je tempo bio niži nego igde drugde, što ilustruje i prosečna brzina poslednjeg pobednika (Leb 2006) od svega 67,45 km/h.

Kipar se vraća na veliku svetsku scenu s interesantnim konceptom: svi ispiti prve etape voze se na asfaltu, dok drugi i treći dan za podlogu imaju šljunak. Budući da se, prema tehničkim pravilima, sva tri dana moraju preći na gumama istog tipa, vozači neće imati slikove za asfalt i zato bi treći od dvanaest relija u godini mogao biti jedan od najtežih. Mešoviti asfaltno-makadamski reli poslednji put je vožen u šampionatu 1996, bio je to Sanremo. Ako recept uspe, Kiprani očekuju da bi format mogli da primene i drugi organizatori u WRC-u. Još jedna odlika Relija Kipar su jako dugački brzinski ispiti. Ima ih samo 14, ali osam ih je dužine oko 30, a jedan ima čak 40 kilometara. Prosečne brzine su male, krivina je mnogo, pa su izdržljivost, fizička i mentalna spremnost iskušane do limita. Prvog dana, veština će se ispoljiti u vožnji po asfaltu sa neodgovarajućim gumama i set-apom. Taktiziranje se apsolutno očekuje, jer će svako hteti da zauzme što povoljniju startnu poziciju za drugi dan, kada oni koji kreću kasnije uživaju pogodnosti čistije trase i dodatnog prianjanja. U subotu i nedelju gledaćemo klasičan reli po šljunku, prvi takav u godini. Do izražaja će doći snaga i pouzdanost automobila, čiji donji postroj mora da izdrži sve udarce sitnijeg i krupnijeg kamenja koje će točkovi podići.

Leb za više snega

Pošto je pobedom u Norveškoj zadao ozbiljan psihološki udarac rivalima, Sebastijan Leb izjasnio se za povećanje broja snežnih relija u prvenstvu: „Zašto ne? Zapravo rado vozim na snegu. Kada su uslovi dobri, snežni reli može da bude jedan od najboljih u sezoni. Kad su loši, kao ponekad u Švedskoj, jedan je od najgorih. Ali, kako je bilo u Norveškoj, to je savršeno.“ Petostruki svetski prvak u celu sliku postavlja i sigurnost: „Voziti u Norveškoj manje je zastrašujuće nego u Finskoj. Tamo znate da rizikujete. Ali, u Norveškoj, među snežnim zidovima, osećate se mnogo sigurnije. Znate da u slučaju izletanja možete da probijete snežni tunel od možda 12 metara, ali ste na kraju OK.“

S druge strane, petostruki prvak sveta nije oduševljen predstojećom kombinacijom asfaltne i makadamskih etapa. Alzašanin sumnja u razboritost celog koncepta: „Šteta je raditi stvari polovično. Takmičićemo se na asfaltu sa neodgovarajućim kočnicama, gumama i oslanjanjem. Smatrao bih to dobrim da na mešovitom reliju možemo da vozimo na asfaltu sa gumama i kočnicama za asfalt, a na šljunku sa autom spremljenim za šljunak. Ovako, treba da na asfaltu vozimo sa gumama za makadam. Uopšte ne mislim da je to dobra ideja. Balans našeg C4 dobar je i kada je auto tako podešen, ali moraćemo da čuvamo gume od pucanja. Gledaoci će verovatno voleti da vide automobile kako proklizavaju, ali sumnjam da će to biti podsticajno za vozače. U svakom slučaju, tu ne možemo stvarno napadati.“

Leb očekuje da će u petak neki piloti svesno krenuti uzdržanije, kako bi sačuvali gume, ali i da bi imali bolje startno mesto u subotu: „Asfalt je na programu prvog dana, tu će mnogi taktizirati. U čemu je smisao ako ste prvi u plasmanu u petak uveče? To znači da ćete drugog dana čistiti put ostalima na šljunku. To nije strategija koju sebi možemo dopustiti, jer mi krećemo prvi u petak. Cilj nam je zato da izgradimo što veće moguće vođstvo prvog dana.“

Sebastijan Leb i Danijel Elena slavili su na mediteranskom ostrvu tri puta (2004, 2005, 2006) u četiri starta. Eventualni novi trijumf francusko-monegaškog tandema popeo bi najuspešniju posadu svih vremena na fantastičnih 50 WRC pobeda. Najtrofejniji suvozač na svetu najavio je: „Za tri godine toliko se promenilo da ovo morate da tretirate kao nov reli. Dosad smo na ostrvu vozili po asfaltu da stignemo do brzinaca i mislili kako bi tu mogao da se održi i sjajan asfaltni reli. Organizatori nas uveravaju da ovogodišnje makadamske deonice neće biti tako vijugave i spore kao u prošlosti. Moramo da uzmemo i vreme u obzir, moglo bi da bude kiše na Kipru, čak i u martu.“

Mark Marti, Sordov, ranije i Saincov suvozač, govorio je o iskustvima sa probnih vožnji: „Testirali smo na asfaltu sa gumama za makadam i naš C4 bio je moćan kao i uvek. Radili smo na oslanjanju da bismo ga prilagodili čvrstim podlogama, ali očigledno je da će kočnice i gume patiti najviše, naročito ako vreme bude toplo.“ Misija španskog dubla ostaje neizmenjena: osvojiti što više bodova za ekipu.

BP-Ford: kilometri, kilometri

Izvesno je da nijedna ekipa ne potcenjuje svu kompleksnost neuobičajenog i kompleksnog novog formata Kiparskog relija, no izgleda da je Ford uložio najviše truda u spremanje za tu avanturu. Miko Hirvonen i Jari-Mati Latvala prošli su kroz maratonski šestodnevni test na Sardiniji, u okolini Kaljarija. Bila je to jedna od najdužih Fordovih proba poslednjih godina, a posade su prešle više od 1.250 kilometara. Svakom od Finaca pripala su po tri dana, po jedan na asfaltu i dva na šljunku.

Pošto je na asfaltu vozio auto spremljen za makadam, sa manjim klirensom i tvrđim oslanjanjem, Latvala je zaključio: „Moraću mnogo ranije da kočim, jer se prianjanje na asfaltu s ovim gumama razlikuje, a kočni diskovi su manji. Morate se što duže držati prave linije i biti vrlo precizni. Kočnice su jako opterećene, ali gume su izdržavale. Isuviše vožnje s proklizavanjem će ih uništiti.“

Hirvonenov komentar: „Pireli gume dobro su se ponašale na asfaltu, to je ohrabrujuće. Nije baš najprijatniji osećaj tako voziti, ali svima će to biti novo i biće interesantno videti koliko smo brzi prvog dana. Kočnice će mnogo trpeti, ali učinili smo sve da se za to pripremimo.“ Miko je bio najzadovoljniji utiskom da je Ford sada „mnogo brži“ nego kada je na istim deonicama trenirao pre dve godine.

Uoči svog četvrtog starta na Kipru, gde je 2006. stigao do podijuma, Hirvonen upotpunjuje sliku sa proba: „Biće teško, ali mnogo zavisi od temperature. Tokom našeg testa bilo je oko 10°C i gume su se pokazale dobro. Auto se više kreće na gumama za šljunak, treba skretati i kočiti ranije. Teško je predviđati ishod, jer ovo nikad nismo morali da radimo. Na Kipru su ispiti toliko spori da postoje sekcije kada vozač misli da vozi presporo. Ali, prejako forsiranje donosi rizik od proklizavanja i gubitka zamaha. Važno je biti strpljiv i verovati da i ostali vozači isto misle.“

Jari Mati Latvala nikada ranije nije startovao na Kipru i to neiskustvo treba da se sučeli sa kombinacijom specifičnih zahteva, a mlađi Fordov Finac nije nežan prema pneumaticima. Ekipa se trudi da pripitomi svog drugog pilota, pa ga je na testovima stavila i u kokpit pored Hirvonena. Ovo su Latvalini utisci: „Mikov vozački stil je drugačiji od mog, u oštrim krivinama on koristi ručnu kočnicu, a ja ne. On mnogo duže drži auto u pravoj liniji od mene. Ja vozim agresivnije, ali to je nešto što pokušavam da izmenim.“

Prva WRC verzija Fokusa pokorila je Kipar u dva navrata (2000. Sainc i 2001. Mekre), i to u težim uslovima, jer je tada reli vožen docnije u sezoni, po mnogo višim temperaturama. Rani prolećni termin takmičenja 2009. trebalo bi da s tog aspekta učini stvar daleko podnošljivijom.

Stobartov adut je Hening

Stobart Ford je sezonu počeo odlično, a njegovi vozači zauzeli su dva četvrta (Solberg), dva sedma (Vilson) i jedno osmo mesto (Ava), dok je ekipa treća u šampionatu, sa 8 poena više od Sitroen junior tima. Na Kipru će nastupiti Norvežanin i Britanac, za estonskog vozača već duže vreme se govori da je podrška sponzora presušila i da će mu biti veliki problem da obezbedi kokpit u nastavku sezone.

Ekipa ovde više očekuje od Heninga Solberga. On nije dospeo do priželjkivanog podijuma kod kuće, ostao je za poziciju kraći, ali postoje nadanja da bi to mogao da nadoknadi na Kipru, gde je 2005. stigao četvrti, a 2006. šesti. Norvežanin je uoči relija objavio da cilja mesto među prvih pet, možda čak i pobedničko postolje, ako ostane podalje od nevolja.

Sitroen junior: vožnja za iskustvo

Za Sitroen junior tim startuju Konrad Rautenbah, Jevgenij Novikov i Sebastijan Ožije, s tim što su, kao i dosad, prva dvojica nominovana za proizvođačke bodove. I ova ekipa sprovela je opsežni petodnevni test, kako bi se piloti upoznali sa Sitroenom C4 spremljenim za makadam. Rautenbah je vozio dva, Novikov naredna dva dana, a poslednji dan pripao je Ožijeu.

Niko od „juniora“ ranije nije startovao na Kipru, a makadamska podloga trebalo bi da najviše odgovara Novikovu. Rusa rezultat ne opterećuje: „Vrlo sam zadovoljan našim testom po šljunku. Brzo smo pronašli dobar ritam, i jako smo zadovoljni što imamo priliku da vozimo najkonkurentniji auto šampionata. Nama je ovo tek drugi reli u WRC automobilu, nismo zacrtali nikakav određeni cilj u smislu rezultata. Ključno je da ćemo voziti na šljunku kako bismo se pripremili za nastavak šampionata. Ne treba se mnogo usredsređivati na prvi dan, biće to dugo takmičenje.“

Ožije je prošao kroz cilj i u Irskoj i u Norveškoj, to je zadatak i na Kipru: „U stvari se radi o sticanju iskustva na sasvim novom tipu relija. Počećemo oprezno, ali ćemo uvek biti spremni da pritisnemo gas. Putevi na ostrvu poznati su kao spori i jako naprežu automobile. Nikad nije dobro kad osetite da vam se mašina muči. A prvi dan na asfaltu, proći ćemo kako možemo. To nije stvar o kojoj imamo mnogo informacija. To će biti veliki znak pitanja za mene, iako znam da se Sitroen Junior tim mnogo pripremao za ovaj događaj.“

Startuje Mančiz Ford

Kako bi otvorila vrata većem broju ekipa i omogućila im učešće u svojstvu proizvođača, FIA je izmenila uslove i snizila kriterijume: sada kao proizvođački tim može nastupiti i onaj koji za najmanje osam relija prijavi i samo jedan auto. Zahvaljujući tome, Mančiz Ford mogao je da konkretizuje svoje ovosezonske planove i potvrdi učešće u prvenstvu 2009. Argentinci su inače oklevali sa uplatom startnine od 31.800 evra, jer nisu bili sigurni da mogu svaki put da startuju sa dva automobila, pa su se bojali visokih kazni. Sada su i zvanično peta ekipa u šampionatu.

Kiparski reli je Mančizov prvi u sezoni. Za njih će se šampionat završiti u septembru, u Australiji, a pristupiće mu fleksibilno, što znači da će povremeno u igru uvoditi i drugi Fokus. Prvi igrač ekipe je Federiko Viljagra, koji je u tandemu sa Horheom Peresom Kompankom prijavljen za svih osam rundi. Viljagra je sedmostruki i aktuelni reli šampion Argentine. Prošle sezone vozio je 10 WRC relija - koliko je tada i bio uslov - skupio 9 poena i okončao godinu kao 14. u generalnom plasmanu. Najveći dometi bili su mu šesta mesta u Argentini i Jordanu. Mančizov cilj u trećoj WRC sezoni ekipe jeste konstantno osvajanje proizvođačkih poena.

Nov motor za Solberga

Sezonu nastavlja i Peter Solberg, u dvojakoj ulozi vlasnika i vozača tima. Njemu ne pripada zvanje heroja Norveškog relija - više su ga zaslužili konačni pobednik, ili nesrećni Per Gunar Anderson u nesrećnoj Škodi Fabiji. Svejedno, najvažnije je da je šampion iz 2003. opet u pogonu. Nije tajna da se po prolasku kroz cilj u Hamaru ozbiljno dvoumio da li bi trebalo nastaviti sezonu sa Ksarom, ili naći novi auto. Jer, tri godine starom motoru nedostaje snaga, nepravilno je radio i pio litar ulja dnevno, a problemi sa kvačilom, tvrdi Peter, koštali su po četiri sekunde na startu svakog brzinskog ispita u nedelju.

Iako je na merenju na najdužem pravcu baš on zabeležio najveću maksimalnu brzinu (208, nasuprot Lebovih 194 km/h), Solberg je rekao: „Nedostaje nam krajnja brzina. Kada ima 50 sekundi zaleta, naš auto može da bude brz, ali ako moja Ksara i C4 ubrzavaju od nule, novi auto je na 160 km/h, dok smi mi tek na 140 km/h.“ Na Kipru su pravci kratki, pa tu ove mane i neće tako doći do izražaja. „Tu vam treba robustan i okretan auto, a to je Ksara,“ kaže čovek koji je na mediteranskom ostrvu slavio 2003. godine.

Solberg se sastao sa ljudima iz Sitroena i rezultat pregovora ohrabruje do te mere da bi u sadašnjim okolnostima cilj bi mogao biti i podijum. Peter objašnjava zašto: „Sitroen mi je dao potpuno novi motor. Imamo i nove amortizere i, što je najvažnije, vreme da spremimo auto kako valja. Zaista mislim da ću moći da se borim. Uoči Norveške, nisam mnogo brinuo o detaljima, bio sam srećan što sam uopšte tamo. Za Kipar će biti drugačije. Ne mislim da ću biti zadovoljan šestim mestom, želim vožnju bez ikakvih problema i da se borim za više. Ne govorim o pobedi, možda o mestu 4 ili 5. Sada smo mnogo bolje pripremljeni.“

Kiparska maršruta

Mnogo je promena otkako je WRC poslednji put bio na Kipru i veći deo takmičarskih deonica je nov. Limasol je bio i ostaje sedište relija, tu je servisni park, tu se održava ceremonijalni start. Prvi trkački dan je petak, jedini asfaltni i najduži dan relija. Vozi se šest brzinaca i na štopericu prelazi 134,2 kilometra. U subotu je planina Trodos centar akcije, ima pet ispita i 115,6 km. U nedelju posade očekuju samo tri specijalca i 82,27 km, ali neophodan je pojačan oprez: SS12 ima 30, a SS13 čak 40,54 kilometara. Specijalnih ispita je ukupno 14, takmičarska distanca iznosi 332,07 km, a sa veznim sektorima, cela maršruta ima 1.198 km.