Moto GP 2006: Svi protiv "Doktora"

Start svake trkačke sezone jeste vreme kada nade cvetaju, bile one osnovane ili ne. To je jedina faza šampionata kad su svi – barem na papiru – na istoj početnoj poziciji, podjednako udaljeni od titule prvaka ili vodećeg mesta na tabeli.

Već posle karirane zastave u Herezu znaće se ko čemu može da se nada u 2006. Iako su u teoriji sada svi jednaki, neki su svakako "jednakiji od drugih". Zato ćemo i započeti predstavljanjem najozbiljnijih kandidata za šampionski naslov.

FAVORIT I PRATIOCI

Valentino Rosi
Godinama je imao ustaljen recept: u prvoj sezoni uči, u drugoj osvaja šampionat. Tako je bilo u 125cc ('96 i '97), u 250cc ('98 i '99) i u 500cc (2000 i 2001). Posle toga ga ni prelazak na novu top-kategoriju (Moto GP) nije mogao osujetiti: Valentino je njen prvak od kada je ustanovljena. Sedam naslova prvaka u karijeri, to je bilans koji impresionira.

I ove godine svi će juriti "Doktora". Na Rosijevoj strani su, između ostalog, odličan motor, ceo tim koji se vrti oko njega, okruženje koje skače na njegov svaki mig i dugogodišnji inženjer Džeremi Burdžis. Valentino je momak ogromne mentalne snage koji svoje protivnike lomi i na stazi i van nje, tako da ponekad izgleda da se sa njima poigrava. Njemu je gotovo svejedno sa koje pozicije startuje i u stanju je da kontroliše razvoj trke i onda kada se ne nalazi na njenom čelu.

Kao da je želeo da još više deprimira konkurente, Burdžis je nedavno izjavio da je ovosezonska Jamaha oko 5-10% bolja od ostalih motora. Prethodne su, prema istom izvoru, bile 10 do 15% slabije od konkurencije, a donele su "Doktoru" i timu dva šampionska naslova. Neka je ovo i kazano da bi demoralisalo pratioce, ali ko sme da se kladi da Burdžis greši?

Mrlja na imidžu Jamahe je međusezonska sponzorska afera. Naime, raskinut je ugovor sa francuskim Altadisom (brend Goloaz), a novi partner postao je JTI (brend Kamel). Između aktera je palo puno teških reči i optužbi, rasplet se očekuje na sudu, ali ne verujem da to ikako može da utiče na "vanzemaljca" Rosija, pošto on i te kako ume da razdvoji primarne stvari od sekundarnih.

Zimske probe prošle su dobro, međutim, Valentino početak sezone dočekuje zabrinut. Na poslednjem treningu, upravo u Herezu, ekipi nije pošlo za rukom da reši problem sa vibracijama motora. Već prvi gran-pri vikend pokazaće da li je u pitanju bio kiks u podešavanju, ili je reč o problemu koji će se protezati kroz celu sezonu.

Šta bi Rosiju trebalo da se desi pa da njegovoj nadmoćnosti u vrhunskom motociklizmu dođe kraj? Možda da počne previše da razmišlja o karijeri u Formuli 1 i da zbivanja u Moto GP-ju prestanu da ga motivišu, ali u to je zaista teško poverovati.

Marko Melandri

Njegov put do najvišeg stepenika na podijumu u vrhunskoj klasi nije bio ni jednostavan, ni posut ružama: u debitantskoj sezoni, 2003, imao je prelom noge i seriju povreda. Preporođen otkad vozi Hondu, prošle godine je predstavljao otkrovenje. Trijumfima na dvema poslednjim trkama u 2005, Marko je dokazao da i pored živog i zdravog Valentina može da se pobedjuje. Doduše, šampionat je u to doba već bio odlučen, ali mu te pobede sigurno niko nije poklonio. Istanbul i Valensija pokazali su da je Melandri rešio da se otrese "Rosi kompleksa" i u tome je, barem tada, uspeo. Marko je lane stekao status "prvog iza Valentina" – sada cilj mora da postane jedno mesto iznad. Okruženje se nije promenilo, Gresinijev tim je samo ojačan novim sponzorstvom španske Fortune. Stvari izgledaju sasvim dobro za dvadesettrogodišnjaka iz Ravene.

Niki Hejden

Prošle godine imao je pet podijuma, ali i trijumf tamo gde mu je to bilo najvažnije: Hejdenov zvezdani trenutak bila je Laguna Seka. Glatka i blistava pobeda na domaćem gran-priju, ispred zemljaka Edvardsa i favorita Rosija, još onda je bila jasan znak da je Niki dorastao za najveće domete. "Zlatni dečko" iz Kentakija je brz, uporan, stabilan i nesklon malodušnosti, čak i kada stvari krenu loše. Trećeplasirani u prošlogodišnjem šampionatu, ove godine je on glavni adut fabričkog Repsol Honda tima. Takva uloga ništa dobro nije donela Bijađiju, Hejden mora da pokaže da je skovan od drugačijeg materijala, a sve govori da jeste.

Vozači Honde, a Marko i Niki posebno, moraju da imaju na umu jedno: Honda ne voli da gubi, a još manje da na sebe prima krivicu za eventualne neuspehe svojih takmičara. Put od zvezde do statusa persona non grata izgleda da je najkraći baš tu.

Sete Gibernau

Tokom gotovo cele 2005. godine izgledao je kao čovek protiv koga se sve urotilo. Gotovo nepodeljeno uverenje da je baš Sete glavni Rosijev izazivač izazvalo je pritisak koji kao da ga je slomio. Rezultat: tek sedmo mesto u generalnom plasmanu, ozbiljno okrnjena reputacija i sezona za zaborav. Možda su promena sredine i prelazak u Dukati Marlboro  baš ono što je Špancu bilo potrebno da bi se vratio u vrh. Rezultati sa zimskih testova ulivaju mnogo nade: Sete je bio najbrži u Sepangu i na Filip Ajlendu. Pošto Gibernauu godine ne idu u prilog – on je drugi najstariji vozač u šampionatu – nastupajuća sezona je poslednja šansa za juriš na titulu. Ne velika, ali izvesno je da bolje neće biti.

Italijani su se mnogo trudili da od Dukatija dezmosediči naprave pobedničku mašinu. Već pomenuti rezultati testova, kao i nezvanični rekord staze koji je Kapirosi postavio na oficijelnom treningu u Herezu, održanom pre početka sezone, govore da je tim na dobrom putu. Dezmosediči GP6 ocenjen je kao motor koji nije lako podesiti, ali trud uložen u pronalaženje pravog set-apa ume da nagradi visokim performansama.

Od timova koji se mogu smatrati favoritima, jedino Dukati koristi Bridžstonove pneumatike (partner Jamahe i Honde je Mišlen), pa će se borba voditi i na ovom polju. Sada je samopouzdanje poraslo i ljudi iz Dukatija priznaju da im je teško da obema nogama stoje čvrsto na zemlji.

DRUGI EŠELON

Ni Lorisa Kapirosija (Dukati Marlboro), ni Kolina Edvardsa (Kamel Jamaha) ne bih svrstao u vozače koji mogu do šampionskog naslova. Simpatični i uvek nasmejani Italijan do sada nije pokazao da je kadar da stavi svoj pečat na sezonu i odveze je bez preteranih oscilacija u formi i rezultatima. Ima vikenda kada svi ostali mogu samo da mu gledaju u leđa, pa će i ove godine, verovatno, pobeđivati onda kada bude posebno nadahnut.

Edvards je, jednostavno rečeno, Rosijev timski kolega, što znači da i Jamaha i novi generalni sponzor Kamel znaju u koga prioritetno investiraju. Doduše, Kolin tvrdi da zna kako je moguće nadmašiti Rosija: pritiskom ga naterati na grešku. Recept je u principu ispravan, ali Teksasaninu preostaje onaj teži deo posla – da ga uspešno primeni.

Ako titula prvaka ni za jednog od ove dvojice nije realnost, gran-pri pobede i podijumi jesu. Kapirosi može na najvisi stepenik, ali samo kada bude imao "svoj vikend", ili kada uslovi budu posebno pogodovali Bridžstonu, a Edvards tek mora da se upiše u osvajače neke od Moto GP trka.

Toni Elias (Repsol Honda) i Dani Pedrosa (Fortuna Honda) jesu drugi vozači u svojim timovima. Pedrosa je apsolutni debitant, ali sa sjajnom reputacijom dvostrukog šampiona u klasi 250cc. Eliasu angažman u Fortuna Hondi i mesto pored Melandrija predstavljaju veliku priliku da pokaže šta ume sa zaista konkurentnim motorom i u snažnoj ekipi. U korist obojici ide činjenica da niko nema pravo da od njih očekuje previše, a rasterećenost može puno da pomogne.

Za Rizla Suzuki voziće Džon Hopkins i Kris Vermjulen, za Kavasaki Šinja Nakano i Randi de Punije. Ovi timovi su tokom zime zabeležili značajan napredak, ali je pitanje da li će taj nivo moći da zadrže i onda kada bude najvažnije. Podijumi nisu u izgledu, ni plasmani u top 5 nisu previše verovatni; pomenuta četvorka boriće se za mesta među prvih deset. U toj borbi imaće opasnu konkurenciju u Makotu Tamadi (Konika Minolta Honda).

Veteran Karlos Čeka uhvatio je poslednji voz i ove godine voziće za Teh 3 Jamaha tim zajedno sa Džejmsom Elisonom. Od njih je teško očekivati neka velika dela, ali ohrabruje činjenica da je konkurencija jaka i na začelju kolone. Sve rečeno važi i za ekipu D'Antin Pramak Dukati i njene vozače Kardosa i Hofmana.

U autsajdere spada i bivši svetski šampion, Keni Roberts Junior, koji ove godine nastupa za tim svog legendarnog oca, "Kralja Kenija". Robertsova ekipa treba da bude sveamerički poduhvat, sa motorom sopstvene konstrukcije i Hondinim agregatom.

Iznenađenje bi mogli da naprave Australijanac Kejsi Stouner i tim LCR. Ova kombinacija je prošle godine stigla do mesta vicešampiona sveta u klasi 250cc. Sada zajedničkim snagama ulaze u Moto GP, uz ugovor sa Hondom i sa jednim od njihovih zvaničnih motora. Kejsi ima samo 20 godina i mogao bi da bude sledeći veliki australijski vozač.

Ako ništa drugo, barem je garantovano da će se borbe za jedanaesto ili dvanaesto mesto voditi sa istim žarom kao i one za više pozicije.

Na spisku vozača "generacije 2006." upadljivo nedostaje ime Maksa Bijađija. Priča o tome kako je čuveni italijanski motociklista ostao bez stalnog angažmana, iako ponekad podseća na telenovelu, istovremeno je i tužna i poučna, a nama ostaje da je ispričamo neki drugi put.

MOTO GP 2006 – kalendar takmičenja

26. mart - Herez, Gran pri Španije,
8. april – Losail, GP Katara,
30. april – Istanbul, GP Turske,
14. maj – Šangaj, GP Kine,
21. maj – Le Man, GP Francuske,
4. jun – Muđelo, GP Italje,
18. jun – Barselona, GP Katalonije,
24. jun – Asen, GP Holandije,
2. jul – Donington, GP V. Britanija,
16. jul – Zahsenring, GP Nemačke,
23. jul – Laguna Seka, GP SAD,
20. avgust – Brno, GP Češke Republike
10. septembar – Sepang, GP Malezije
17. septembar – Filip Ajlend, GP Australije
24. septembar – Motegi, GP Japana
15. oktobar – Estoril, GP Portugalije
29. oktobar – Valensija, GP Valensije