F1 premijere: Red Bul Reno RB6

Družina iz Milton Kinsa spojila je lepo i korisno i svog najnovijeg trkača, formulu RB6, prikazala je ispred garaže na stazi Heres, istog dana kad je automobil premijerno stupao u akciju. Najpozvaniji da predstavi bolid svakako je šef dizajna ekipe, Edrian Njui. Prema njegovim rečima, zamisao u osnovi Red Bul Renoa RB6 jeste evolucija, odnoso usavršenje već postojećeg, prošle godine rezultatima potvrđenog koncepta. Novo polazište nije moralo da se traži, obim izmene pravila za 2010. nije iziskivao tako krupna preinačenja, sva istraživanja i razvojni posao na autu RB5 ostali su relevantni za 2010. Dâ se videti, RB6 liči na prethodnika, poseduje još prefinjenije linije i delikatnije oblike, a rešenje zadnjeg oslanjanja, jedinstveno u današnjoj F1, zadržano je.

Ono sa čime se Njui uhvatio u koštac jesu dve izmene u regulativi: povećanje, gotovo udvostručenje zapremine rezervoara i smanjenje širine prednjih pneumatika. Ni jedno ni drugo nisu izolovane i jednostavno rešive promene. Tako je u odgovoru na povećano opterećenje, zbog voluminoznijeg tanka i dodatne težine, valjalo preraditi kočnice i pripadajući rashladni sistem. ’Višak’ goriva izazvaće jače trošenje guma u ranoj fazi trke, kao protivmera preispitivana su i primenjivana odgovarajuća mehanička rešenja. Zbog užih pneumatika napred, balans automobila biće pomeren ka podupravljanju, čemu se parira drugačijim rasporedom masa.

Glavna novina je u sledećem: RB5 nije projektovan s dvospratnim difuzorom na umu; ovaj je morao da se dodaje u hodu i uz kompromise što bolje moguće uklopi u prostor oko menjača i komponenti oslanjanja. Sa RB6 stvari stoje bolje: on je s višespratnim difuzorom i osmišljen i rođen. Preostali posao okarakterisan je kao uobičajeni rad na aerodinamičkoj optimizaciji šasije i karoserije, to jest pokušaj da se novi auto učini bržim od prethodnog. Telesna građa pilota nalaže da dizajniranje kreće od Marka Vebera. Zbog njegove visine, kokpit mora biti nešto duži od pravilima predviđenog minimuma, a rezervoar za gorivo pomera se blago unazad. Potom je relativno lako urediti smeštaj za nižeg vozača, Fetela.

Ekipa Ditriha Matešica spada u hipotetičku veliku četvorku Formule 1, sa Ferarijem, Meklarenom i Mercedesom. Pobrojani konkurenti ranije su predstavili svoje automobile i bogatiji su za test sesiju u Valensiji. Sa stanovišta Red Bula, nije reč ni o kakvom kašnjenju i propuštanju, već o sračunatom, još prošle godine planiranom potezu. Operišući na terenu evolucije i nemajući obaveza u definisanju radikalno novih principa, tim je ocenio da će vreme pametnije upotrebiti u fabričkom istraživanju i razvoju, nego na pisti.

Reno, i dalje

Pitanje snabdevača motorima dugo je bilo pipava tema, tokom dobrog dela prošle godine nagoveštavano je da Milton Kins namerava da promeni partnera i da bi se u Njuijevim bolidima mogli zavrteti Mercedes, Ferari ili Kosvort. Konačno, i na tom frontu postojaće kontinuitet, četvrtu sezonu uzastopno agregati će stizati iz Viri-Šatijona. Renoov motor važi za najštedljiviji, ali se rivalski smatraju performantnijim i pouzdanijim. Francuzi su preduzeli mere protiv ovog poslednjeg, nema naznaka da im je FIA odobrila intervencije u pravcu povećanja snage.

U trkačkoj eksploataciji motor zamrznutih, fiksnih specifikacija imaće da se bori sa većom startnom težinom. Sledeći činilac koji na kušnju stavlja proizvode Reno sporta jeste i dalje postojeća, neizmenjena kvota od osam agregata po automobilu u sezoni. Taj broj nije menjan, ali u 2010. će se voziti 19, a ne 17 velikih nagrada, pa su veća kilometraža i naporniji radni ciklus već kalendarom garantovani. A pošto je tankovanje u trci zabranjeno, jedan od ciljeva bio je podesiti motor tako da što efikasnije radi na siromašnijoj mešavini (manje benzina, više vazduha), kako bi se za duže periode u trci smanjila potrošnja.

Iscrpniji osvrt na životno delo Edriana Njuija dali smo uoči prošlogodišnje trke na Sakiru. Genijalac iz Stretforda na Ejvonu trofejni je konstruktor čije formule važe za tehnički vrlo napredne, ali i prečesto isuviše krhke. Lane je potvrdio utisak da se najbolje snalazi u situacijama kad se propisi potpuno resetuju, početkom sezone njegov auto bio je jedini koji se i bez duplih difuzora suprotstavljao Bronovim formulama.

Njui se u takvim situacijama oseća kao riba u vodi: „Uživam u promenama pravila poput onih kakve smo imali prošle godine. Dozvoljavaju vam da sednete za čist list papira i od početnih principa pokušate da nađete najbolja rešenja za data pravila. Jedanaest godina prošlo je od velike izmene, a četiri od poslednje izmene uopšte, to je značilo da se Formula 1 prilično ponavljala. Nije stizao niko sa novim idejama, samo je bilo mnogo malih alteracija na postojeće, čvrsto ustanovljene teme... I to mi nije posebno zanimljivo.“ List papira kod Njuija znači bukvalno to - u vreme kad se konkurenti hvale da bolide konstruišu čak i bez vazdušnog tunela, samo pomoću računara, Englez svoje kreacije započinje na crtačkom stolu i olovkom.

Ako je imitiranje najiskreniji oblik laskanja, ljudi iz Milton Kinsa ne mogu da se ne osećaju ponosnim kad na automobilima rivala vide neke od dizajnerskih postulata koji su krasili RB5. Ferari i Virdžin imaju izdignute ivice nosa svojih bolida, Vilijams krasi široki, pljosnati prednji deo, jako sličan Red Bulovom ’pačjem nosu’. Njuiju predstavlja zadovoljstvo što ga drugi slede, a Mark Veber direktno kaže: „Koliko je Njui pametan pokazuje to što su mnogi ljudi kopirali naš auto.“ I ne dešava se prvi put, na razmeđi vekova u opticaju je bila pošalica da Jaguar ne biste razlikovali od Meklarena samo ako biste ga umesto u zeleno obojili u sivo.

Postava za vrh

Sebastijan Fetel u 22. godini života može da se pohvali statusom viceprvaka sveta i brojem od pet gran pri pobeda; teško je reći koja je bila lepša. Greške? Bilo ih je, neke idu na dušu njemu, neke ekipi, neke tehnici, ali i to je deo razvoja tima i vozača koji su prvi put aspiranti na titule. Sebastijan svojim trkačkim automobilima redovno daje ženska imena: formulu iz 2008. zvao je Kejt, prošlogodišnju - Kejtina raspusna sestra (zato što je bila brža), nova je još nekrštena. Nemac smatra da u životu ima i uzbudljivijih stvari od vožnje Formule 1, mada ne mnogo; ponosan je što je viši od Barikela i u životne ambicije ubraja titulu šampiona F1 i pobedu nad Raikonenom u badmintonu. Ovakve ludorije tipične su za Fetela, negov obešenjački humor pravo je osveženje u ispoliranom i sterilisanom svetu Formule 1.

Nemački mediji oduševljeni su činjenicom da će se Šumaher i Fetel konačno naći na stazi kao konkurenti, prvog smatraju kraljem, a drugog njegovim naslednikom. Podrazumeva se da je Šumi Sebastijanu bio idol - zimus je klinac u jednoj TV emisiji ispričao da je držao Mihaelove postere na zidu sve dok ih nije zamenio prikazima oskudno obučenih dama. Fetelu odgovara da sedmostruki prvak i partner u osvajanju tri kupa nacija na Trci šampiona pobere svu pažnju medija, jer će moći na miru da se posveti sopstvenom poslu: „Ako on (Šumaher) bude imao najviše reportaža, a ja najviše pehara, to će biti u redu.“ Kako je trkati se protiv idola? „Nešto posebno, ali na stazi su svi konkurenti koje treba pobediti.“

I Mark Veber je prošle godine temeljno doprineo kvoti prijatnih iznenađenja. Izvezao je sezonu života: na Nirburgringu je bio neuhvatljiv uprkos kazni, a slavlje na Interlagosu palo je u treći plan zato što je brazilska trka odlučila šampiona. Australijanca smatraju fizički najspremnijim F1 pilotom, ni prelom noge iz novembra 2008. nije ga poremetio, gotovo da ne postoji sport kojim se Veber rekreativno ne bavi. Mark i dalje gaji ambiciju da postane prvak sveta, a priprema se i za karijeru kojoj bi se mogao ozbiljno posvetiti pošto završi s trkanjem: on i Kristijan Horner suvlasnici su tima u novoosnovanoj GP3 seriji.

Klupa

Među pilotima čije karijere podržava Red Bul ima nepresušan pul vozača na koje može da se osloni, a u odabiru rezervista za ovu sezonu u potpunosti se oslonio na snage s južne polulopte. Uloge su dobili dvadesetogodišnjaci, Novozelanđanin Brendon Hartli i Australijanac Danijel Ričardo. Uz zadatke u Formuli 1, obojica će se 2010. takmičiti u Svetskoj Reno seriji, zajedno u ekipi Teh 1, što od ove praktično čini Red Bul junior tim, kakav će u Formuli Reno 3.5 imati i Lotus, a u GP2 Seriji Reno.

Hartli se u ovoj poziciji već našao 2009, kao nominalni rezervista u oba Red Bul tima, ali je u leto rola poverena Algersuariju i Španac je dospeo u elitnu seriju kada se upraznio kokpit u Skuderiji Toro Roso. Drugu polovinu 2009. Novozelanđanin je proveo rastrzan između nastupa u Formuli Reno i F3 Evroseriji. Takva raznovrsnost ume da iscrpi snage i da ne urodi ničim dobrim ni u jednom šampionatu (primer je Buemijeva prezaposlenost 2007). Hartli svoj posao shvata kao dugoročno koristan: „Svaki trkač želi da se trka, ali prilika poput ove jeste veliki deo procesa učenja, to će me na duže staze učiniti boljim takmičarem.“

Ričardo je aktuelni prvak prestižne Britanske F3, koju je godinu pre njega osvojio upravo Algersuari, i koja se diči šampionima poput Stjuarta, Klarka, Fitipaldija, Pikea, Sene i Hakinena. Ni ’Ozi’ ni ’Kivi’ neće statirati u padoku: planirano je da obojica prisustvuju svim brifinzima, konferencijama i sastancima, prate radio-komunikaciju i saradnju vozača i inženjera, upoznaju se sa svakodnevnom radnom procedurom u boksovima i na komandnom pultu. U timu juniore neće tretirati ništa drugačije od iskusnih pilota, njihova je dužnost da uče i budu i psihički i fizički sasvim spremni da u bilo kom trenutku uđu u igru.

Na delu

Red Bul RB6 dosad je prošao dva četvorodnevna testa na pisti Heres de la Frontera. U prvoj turi Veberu su pripala dva početna, a Fetelu dva završna dana, na drugoj seriji proba u Andaluziji, redosled angažovanja je promenjen. Nezvanična vremena krugova nisu posebno vredna upoređivanja, njihovu pravu vrednost znaju samo ljudi u ekipi. Stvar su dodatno zakomplikovali promenljivo vreme, jak vetar i česti snažni pljuskovi, pa je mnogo zavisilo od toga ko je iskoristio pravi momenat i u pogodnom času se pojavio na pisti. Nepoznanica je šta je od zacrtanih programa ostvareno, a koliko je planova prinudno izmenjenih.

Novi auto zagrcnuo se na premijeri: pošto je počeo da ispušta ulje, Veber ga je parkirao kraj piste i vidno se trudio da kacigom i HANS-om koliko god može sakrije novi difuzor od znatiželjnih pogleda. Agregat je odmah ’preventivno’ zamenjen, u ekipi nisu žalili za vremenom potrošenim u toj operaciji, već zbog toga što RB6 život započinje na nereprezentativnoj, vlažnoj stazi. Za utehu, ovo je period u kojem tehničke nevolje ipak najmanje bole i najmanje koštaju, ako dečje bolesti i postoje, najbolje da se pokažu što pre.

U dva navrata vozači Red Bula završili su dane kao vlasnici najboljih vremena kruga, jednom je ta ne posebno bitna čast pripala Fetelu, drugi put je najbrži bio Veber. Na Heresu se završilo onako kako je i počelo - finalnu probu poremetio je kvar motora, koji je pojeo dva i po sata, i to u jednom od retkih dužih suvih intervala. Predsezonske vožnje junaci ove priče završiće u Barseloni, za koju je Australijanac poželeo dobre vremenske prilike i malo više pouzdanosti. Katalunja je i poslednja ’generalka’ pre otvaranja prvenstva u Bahreinu.

Čemu se čelnici ekipe nadaju? Njui će biti zadovoljan sve dok u timu osećaju da su izvukli najbolje iz formule koju imaju. U Red Bul filijali Reno sporta obećavaju da će učiniti sve što mogu kako bi 2010. pobedili. Najborbeniji je mladi šef, Kris Horner: „Za nas se 2009. završila prebrzo. Okončali smo je uzastopnim pobedama u Japanu, Brazilu i Abu Dabiju. U ranoj fazi sezone stvar sa difuzorom prouzrokovala nam je teškoće, ali jako se ponosim načinom na koji su svi reagovali - naporan rad uložen u razvoj auta zaista se isplatio. Kad smo konačno imali instaliran i funkcionalan difuzor, napravili smo ogromne korake i mislim da smo u drugom delu sezone imali najbolju šasiju.“

„Pošto smo osvajali trke, pol pozicije i završili kao vicešampioni u konstruktorskoj i vozačkoj konkurenciji, naš cilj u 2010. mora biti juriš na šampionat. Preko zime smo imali stabilnost i kontinuitet u svim područjima, pa mislim da smo u dobroj formi. U potpunosti poštujemo kvalitet naših suparnika, ali sebi smo postavili agresivne ciljeve. Imamo strašne rivale, ali pokazali smo da smo vrhunski tim, pa će nam cilj biti da u Bahreinu nastavimo tamo gde smo stali u Abu Dabiju.“ Analizirajući podatke sa probnih vožnji, Horner je ocenio da su svi podaci iz vazdušnog tunela saglasni sa onim što je u praksi na stazi registrovano. Svima na znanje i za opomenu: kod ’Crvenog bika’ veruju da su na pravom putu i ne beže od statusa favorita.