WRC, Norveška: Juriš na snežni presto

Štednja je obaveza današnjeg auto sporta, to je razumljivo i mora se prihvatiti. U WRC-u od 2008. zato i postoji jedan proizvođač pneumatika. Ali, kad dođemo do norme da je samo jedan tip gume dozvoljen za jedan reli, ulazimo u osetljivu zonu. Izbor ume da bude neodgovarajući, ne zato što se Pireli ne snalazi, već zato što su vremenske prilike isuviše kompleksna i nepredvidljiva kategorija. Za Irsku su svi dobili popust, i imali mogućnost da biraju, pa su se po obilnim pljuskovima kao idealno rešenje pokazale gume za sneg! Ako to nije paradoks aktuelnih pravila, šta onda jeste?

Naravno, poređenja Irskog relija i Monte Karla (IRC serija) pokrenula su nov talas preispitivanja šta će zapravo biti WRC auto budućnosti. To pitanje mora se rešiti hitno. Podsećamo, zasad planirano rešenje jesu takozvani S2000+ automobili, ali sve je manje vremena za njihovu tačnu tehničku definiciju, pa i za ekipe da naprave nešto operabilno za iduću godinu. Istina, 2010. zamišljena je kao prelazna sezona, u kojoj će se paralelno takmičiti sadašnja WRC i ta zamišljena S2000+ vozila, ali to ne rešava pitanje rokova. Kao nova solucija u opticaju pojavljuje se odricanje od turbo punjača i celog kita koji čini ono „+“, te bi običan S2000 od iduće godine postao ravnopravan WRC auto.

Proizvođači su nesigurni i zbunjeni, a takva situacija je uvek opasna, ona ugrožava i šampionate u mnogo zdravijoj situaciji nego što je WRC sada. Dodatno, po viđenju Sitroena i Forda, budućnost serijskih automobila neodvojivo je povezana sa turboprehranjivanim agregatima, što znači da se oni ne bi pomirili sa prelaskom na obični S2000. Zna se i da bi se u „plus“ poduhvat Ford upustio s novom Fijestom, ali mu za to treba vremena, a Sitroen bi u vatru ubacio naslednika modela C3, uz gašenje Pežo S2000 projekta, jer pod okriljem iste kuće, u ovom domenu, ne može biti konkurencije.

Ovde nisu favoriti

Irski bilans Sitroen Total tima je dvostruka pobeda, bolje od toga nije moguće. Međutim, sada se stvari komplikuju. Leb jeste pobedio na snegu, u Švedskoj 2004, i to je onda bio senzacionalan rezultat, ali, činjenica je, ni svet tada nije mogao da zna šta sve Super-Seb ima da pokaže. Francuska ekipa svesna je sledećeg: Švedski i Norveški reli nisu istih karakteristika samo zato što se voze po istoj podlozi. Alzašanin to objašnjava: „Dva relija se jako razlikuju. Na švedskim brzincima su krivine dugačke i tečne, a teren u Norveškoj postavlja drugačiji tehnički izazov. Putevi su vijugavi, uzani i mestimično džombasti, teško je za njih steći neki uopšteni osećaj.“

I Norveška je, poput Irske, samo jednom vožena za Svetsko prvenstvo, i ona pre dve godine. Taj nastup Sitroen ne pamti ni po čemu dobrom. Ni Seb ni Dani nisu osvojili bodove, što im se od onda više nije ponovilo. Ponovo govori Leb: „Te godine je bilo posebno teško, jer je svež sneg napadao na ledeni sloj na putevima. Bilo mi je jako problematično da uočim gde se prijanjanje menja, i nikad se zaista nisam osećao sigurno. Nadam se da ove godine sneg neće padati, i da ćemo moći da vozimo punim gasom preko glatke ledene površine. Budu li uslovi takvi, prva pozicija na putu prvoga dana mogla bi stvarno da bude prednost.“

Da stvar zvuči još nezgodnije, Leb je i u Švedskoj 2008. ostao praznih šaka, pa je ovo jedna od retkih situacija u kojoj petostruki svetski prvak nije i glavni favorit za pobedu. Bez obzira na to, i čovek i ekipa najavljuju da će u Hamaru ići na sam vrh, pošto veruju da je C4 sada mnogo bolji paket, nego kada se u prethodna dva navrata spoticao na snegu. Sigurno je jedno: u kalendaru od 12 rundi, veliki gubitak bodova može da bude poguban. Ako Sebastijan i sam ostavlja otvorenom mogućnost da ponovi svoj domet iz Švedske ’04, ostali bi trebalo da su upozoreni na vreme.

Ford: kad, ako ne sad?

BP Ford je u potpuno drugačijoj situaciji. Njihov finski duo ima sve preduslove da u Norveškoj puca na visoko: Miko je tu slavio 2007, Jari Mati je do svoje prve i jedine pobede došao na snegu, u Švedskoj 2008. Uz to, na inauguralnom reliju u Hamaru, „plavi oval“ je okupirao sva mesta na pobedničkom postolju, dakle, ni sa tehničke strane ne bi trebalo da išta nedostaje. Hirvonen i Latvala imaju dodatnu obavezu: da nadoknade propušteno u Irskoj.

Miko je započeo sezonu kako je najbolje mogao, i u svom stilu: izvukao je iz datih okolnosti najviše što se moglo, a na asfaltu su i Leb i Sordo ionako bili neuhvatljivi. Ne bi ništa promenilo ni da je Fokus savršeno funkcionisao. To jednostavno nije bilo mesto za pobeđivanje, već za što više bodova, i to je ispunjeno. Finac kaže: „U Irskoj sam osvojio lepe poene i sad hoću da se bacim na posao u uslovima koje volim. Godine 2007, ispiti su bili za uživanje, ali ekstremno teški. Sećam se brzinca koji sam vozio po mećavi i to je bio prvi put da sam iskusio takve uslove. Irska je bila težak start godine, zbog obilne kiše. Siguran sam da ću se bolje osećati na norveškom snegu, u uslovima u kojima znamo da Fokus briljira.“

I Latvala je otvorio 2009. na način koji mu, nažalost, prerasta u manir: rano zablista, rano upadne u nevolje, najčešće s gumama. Prečesto se zbiva da bi bio tek maler, trend je zabrinjavajući, ali je Norveška idealan teren da se novi promašaj nekako potisne u drugi plan. Najmlađi WRC pobednik ljubitelj je snežnih takmičenja: „Pravi zimski reli je velika zabava. Priroda tla dopušta vozaču da bude mnogo agresivniju. Mnogo više vremena provodite vozeći postrance, to pomaže da se skreće u zavojima. Moram verovati gumama, koje daju dobro prianjanje, i oslanjati se na snežne bedeme, koji dopuštaju da vozim brže.“

Hening nišani podijum

Ambicije Stobart tima u Norveškoj bile bi velike zbog Heninga Solberga, sve i da ovaj u Irskoj nije stigao do pozicije 4, najboljeg životnog rezultata na asfaltu, i tako potvrdio formu. Potenciramo: formu, a ne brzinu, jer je Norvežanin na prvom nadmetanju sezone bio 1,27 sekundi po kilometru sporiji od pobednika, a sve preko sekunde tretira se kao veliki zaostatak. Iza njegovog četvrtog mesta ne stoji nikakva tajna: stariji Solberg je na podlozi koja mu je problematična vozio oprezno i bez junačenja, i nije grešio, a drugi jesu.

Tim tvrdi da će ovog vikenda Hening pucati na pobedu, ali je vozač ipak realniji i priželjkuje mesto na pobedničkom postolju. Stariji Solberg važi za specijalistu za sneg - onaj poslednji Fokus sa norveškog podijuma ’07. bio je njegov: „Ovo je reli koji već dugo čekam. Dobro smo vozili u Irskoj, nadam se da domaći reli možemo da okončamo sa dobrim rezultatom. Plasman u prva tri bio bi sjajan. Svi pričaju o borbi sa Peterom (bratom), ali ne brinem o njemu, samo hoću da idem što brže mogu što duže mogu. Mislim da će ovo biti stvarno uzbudljivo za norveške navijače i dobra prilika da pokažem Ekspertu (sponzor) i Stobartu šta mogu.“

Ava je u Irskoj nakratko i vodio, ali ga je sletanje skupo koštalo. U Stobartu vole da veruju da je Estonac mogao da juriša na podijum; umesto toga, finalni plasman je pozicija 10. Stoji opažanje da se u Fordu brzo snašao, ali i pitanje da li je svemu trebalo da priđe pametnije. To muči i Avu, pa najavljuje kako će se ovog puta truditi da ne napravi „nikakve glupe greške.“ Za osvajanje proizvođačkih poena nominovani su on i Hening, Vilsonu ostaje da skupi ostatke, makar samo ekipne bodove, ako ovoga puta budu u opticaju.

Juniori: leteća izmena

Sitroenov poduhvat sa junior timom obećava: već na startu preoteli su koji poen Fordu. Četiri je doneo Etkinson, jedan (proizvođački) Rautenbah. Dobit na duge staze tek će se pokazati kroz regrutaciju pravih novih imena u fabričku postavu. U pozitivan debi računa se i Ožijeova pozicija šest. Karte su za Norvešku nanovo promešane, nastupiće opet Konrad i Sebastijan, a debituje Jevgenij Novikov. Zimbabveanac i Rus konkurišu za bodove za Junior tim.

Etkinsonova vožnja izazvala je dosta komentara. Jedni hvale to što je odmah pokazao da je brz u automobilu s kojim ima tek izvezeni trening. Drugi podsećaju da je ekipna naredba glasila: sticati što više iskustva s automobilom. A Kris je imao ogromnu sreću da relativno bezbolno prođe kroz još jedan od velikih karambola, kakvi mu se dešavaju najmanje jednom godišnje. I pored toga što se do poslednjeg dana borio za četvrto mesto - i izgubio ga - možda mu je reli bez udesa mogao doneti bolje ocene u beležnicama Sitroenovih šefova. Nezavisno od toga, Australijanca nema u Norveškoj, a pitanje gde će se ponovo pojaviti zasad nema odgovor.

I Ožije je prouzrokovao rasprave. Ako mu je cilj bio da doslovno posluša menadžera ekipe, on je svoje uradio i stigao do poena na drugom WRC nastupu. Ko je od Sebastijana mlađeg očekivao da odmah uleti u okršaj sa najvećima, mora da je razočaran. Uz to, upozoreni smo da se ne radi o „klasičnom“ francuskom vozaču koji je „rođen na asfaltu“, a sa ostalim podlogama se muči. Mnogo govori iz Sitroena procurela informacija da kuća već pomenuti C3 S2000 pravi za Seba, Sorda i Ožijea. Na aktuelnog JWRC šampiona sveta računa se najozbiljnije, i to na duge staze, a on tvrdi da mu je i u Norveškoj cilj da reli završi, da ne greši previše i da ga ne pritiska obaveza bilo kakvog rezultata.

U Sitroen junior ekipi premijerno gledamo osamnaestogodišnjeg Rusa, Jevgenija Novikova, kome će Norveška biti prvi start u WRC automobilu. Njegov program je učenje, a u Sitroenu ga tretiraju kao vozača budućnosti, profila tačno onakvog kakav se uklapa u filozofiju tima. Novikov je prošle godine vozio šest rundi PWRC šampionata, koji je završio na trinaestom mestu, sa osam bodova stečenih u Japanu. Benoa Nožije, menadžer tima, tvrdi da je Jevgenij jedna od velikih nada svetskog auto sporta i očekuje da će mu ovaj angažman pomoći da ostavi utisak na svetskoj pozornici. A ako stvar uspe, jasno je ko će na njega i definitivno staviti šapu.

Posebnosti drugog relija sezone mogle bi da u prvi plan izbace specijaliste i privatnike, one koji su to prisilom postali, ili one koji su se u tom svojstvu i spremali za kampanju 2009. Prednost dajemo norveškim asovima, najpre Peteru Solbergu, koji je kompletirao sopstveni tim. Bivši svetski prvak nastupa sa Ksarom specifikacija 2006, i to sa aktivnim diferencijalima, i svakako će biti zanimljivo pratiti njegov juriš kod kuće. Rivalstvo braće Solberg jedna je od značajnijih priča u Hamaru. Tu je i Mads Ostberg, koji vozi Subaru Imprecu WRC 2008. ekipe Adapta. Najzad, Suzukijev izgnanik, Šveđanin Per Gunar Anderson, prijavljen je za start u Škodi Fabiji WRC.

Pireli, premijerno

Najveći tehnički novitet jesu redizajnirani Pireli sotozero pneumatici sa spajkovima, Opet radi smanjenja troškova, italijanska fabrika preradila je svoju snežnu gumu na dimenzije standardne za sve relije sezone: 205/65 x 15. Dosadašnji pneumatici za sneg bili su uži i montirali su se na felne od 16 inča, kako bi kontaktna površina bila što duža, a spajkovi što jače grizli u sneg i led. Jedan jedini snežni reli u godini finansijski je opterećivao ekipe, jer su samo zbog njega morale da kupuju točkove koje drugde nisu mogle da upotrebe.

Novi Sotozero ima 384 spajka čijih se 7 mm nalazi iznad površine gume. Šara je, tvrdi proizvođač, agresivna i asimetrična, a mešavina obezbeđuje dejstvo pri temperaturama ispod nule i ne dopušta lako lomljenje i otkidanje spajkova. Vozači su ove gume već testirali i ocenili ih pozitivno. Prema Hirvonenovim rečima, auto je ekstremno stabilan, na kočenju čak bolji nego sa užim gumama, i sada bi brzine mogle i da porastu.

Organizator izveštava da su uslovi u Norveškoj „savršeni za snežni reli“, makadamska podloga presvučena je debelim slojem snega i leda, a nanosi pored trase već su visoki od metar do metar i dvadeset. Dakle, asovi proklizavanja prikazaće nam kako se kroz krivine brže prolazi bočno i kako se zamah i brzina čuvaju naslanjanjem na snežne bankine. Temperature ispod nule očekuju se tokom sva tri dana relija, uz mogućnost novih padavina uoči starta.

Kao i 2007, sedište relija i glavni servisni park nalaze se u Hamaru, 125 km severoistočno od Osla. Takmičenje se odvija u istom regionu kao i pre dve godine, delom i po istom itinereru, ali je 44% trase duge 360,90 kilometara novo. Akcija započinje u četvrtak uveče, superspecijalom u prestonici Norveške. U petak, trinaestog, kreće se iz Hamara i vozi ukupno šest brzinaca, sa udaljenim servisnim parkom u Kongsvingeru na polovini dana. Na drugoj etapi, na putu do Lilehamera i natrag prelaze se još četiri para specijalaca. Finalni dan na programu ima šest brzinskih ispita. Distance su prilično ravnomerno raspoređene, pa se u petak na štopericu prelazi 115,8 kilometara, u subotu 118,94, a u nedelju 126,16. U zbiru, to iznosi 360,9 takmičarskih kilometara, podeljenih u 23 brzinska ispita, a totalna kilometraža je 1.230,15 km.