Dijaspora traži pravo glasa

Zvanično proglašavanje minulih predsedničkih izbora neuspešnim pojavilo se kao iznenadna šansa da legitimni predstavnici srpske dijaspore ponovo podsete na svoje zahteve - da i oni učestvuju u glasanju za prvog čoveka Srbije izjašnjavanjem u državama u kojima trenutno žive.

Pismo, koje su u ime Saveta dijaspore savezne vlade za predsednicu srpskog parlamenta potpisali predsednik dr Čedomir Nestorović iz Francuske i oba potpredsednika dr Jasmina Vujić iz SAD i vladika šabačko-valjevski Lavrentije, ponovo na ovdašnju javnu scenu vraća pitanje ostvarivanja građanskih prava naših ljudi u rasejanju.

Dijaspora traži da se izborni zakoni za predsednika i narodne poslanike dopune sledećom odredbom: "Izborno pravo birača stalno nastanjenih izvan Republike Srbije (odnosno izvan SRJ) može se ostvariti u diplomatsko-konzularnim predstavništvima SRJ u inostranstvu, ako po zakonima zemlje u kojoj žive postoji mogućnost za organizovanje glasanja u DKP- u SRJ, a ukoliko to nije moguće, u prvoj susednoj zemlji u kojoj je to dozvoljeno, ili putem pisma ili punomoći, ili kombinacijom navedenih načina glasanja".

Istovetan tekst zahteva za citiranu dopunu poslat je početkom septembra ove godine, takođe, na adresu Nataše Mićić, predsednika srpskog parlamenta, od kada čami u anonimnosti neke od skupštinskih fioka, iako su se u međuvremenu dogodile dve važne stvari koje idu naruku onome što zahteva dijaspora.

Prvo, novi predlog izbornih pravila sa kojima je izašao Cesid izričito predviđa da ljudi iz rasejanja svoje pravo glasa mogu da ostvare van otadžbine, odnosno da glasaju u DKP-u SRJ tamo gde žive. Potrebno je samo da, prema ovom rešenju, "na predlog SMIP-a Republička izborna komisija, u saradnji sa nadležnim DKP-om, određuje biračka mesta za glasanje birača koji su stalno nastanjeni izvan SRJ".

Zatim, sudija Saveznog ustavnog suda Aleksandar Simić najavio je, u sklopu aktuelnih rasprava o postojećim izbornim pravilima, da će sud na sopstvenu inicijativu pokrenuti raspravu i o mogućnosti glasanja naših ljudi iz rasejanja, budući da su postojećim izbornim zakonima u Srbiji oni uskraćeni za dobar deo ljudskih prava koja regulišu međunarodni akti.

Iz izvora bliskih srpskom parlamentu očekuje se da na sledećem zasedanju jedan broj poslanika izađe pred Skupštinu sa predlogom da se, u sklopu izmena Izbornog zakona, prihvati i ova inovacija koja se odnosi na glasanje dijaspore. Na taj način bi i ironično komentarisanje značaja naših ljudi iz rasejanja, prema kojem "dijaspora glasa u trećem krugu", postalo deo političke realnosti u Srbiji i izuzetan napredak u odnosima sa maticom, opterećenim poslednjih meseci pogubnim nerazumevanjem.