B92 Specijali Kosovski izbori Dokumenti
           

Arhiva 12. 11. - 19. 11. 2001.


 

Konacni rezultati izbora

Arhiva vesti

Analize, intervjui, tekstovi

 

Arhiva

Strana:

1

2

SledeŠa



Pristina/Brisel, 21. novembar 2001
Izvestaj i preporuke Medjunarodne krizne grupe
IZBORI PREKRETNICE NA KOSOVU
ICG

Kao i prosle godine, Albanci su uglavnom glasali za tri stranke.  Za razliku od prosle godine Srbi su uzeli ucesca u izborima.  Da su se masovno odazvali, mogli su da dobiju vise od 25 mesta od ukupno 120 poslanickih mesta u Skupstini.  Umesto toga,  zbunjujuce poruke koje su upucivali njihovi lideri - neke od njih su vrsile kampanju protiv ucesca - uticale su na smanjenje broja srpskih glasaca.

Uspostavljanje novih institucija samouprave na Kosovu posle izbora za novu Skupstinu 17. novembra 2001. predstavlja znacajni istorijski momenat u posleratnom razvoju pokrajine.  Nove institucije imace ogranicenu vlast i uprkos odbacivanju odgovornosti za svakodnevno rukovodjenje u mnogim delovima vlade, prvobitna vlast Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara (SRSG) je nesmanjena.

Pored toga, politicki znacaj izabrane Skupstine lezi u tome da je ona legitimna za vecinsko albansko stanovnistvo, bez obzira na formalna ogranicenja koja se odnose na njenu nadleznost.  Uspostavljanje izabrane Skupstine i vlade Kosova dovesce do nepovratne transformacije politickog krajolika pokrajine i odnosa izmedju administracije UN i lokalnih politickih lidera.

Osnovno je da je SRSG ovlascen da savlada bilo koji pokusaj iskoracenja van nadleznosti institucija, kao sto je predvidjeno Ustavnim okvirom, dokumentom kojim se odredjuju ovlascenja novih tela.  Posebno sto institucije nemaju nikakvih ovlascenja za bilo kakve poteze za odlucivanje pitanju krajnjeg statusa Kosova.  To je u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN (UNSCR) br. 1244, kojom je uspostavljen sadasnji privremeni sistem na Kosovu.

Na taj nacin bi bio uzaludan bilo kakav pokusaj od strane stranaka kosovskih Albanaca da iskoriste Skupstinu da ucine korak ka svom cilju za nezavisnost.  Ipak, bez obzira na ogranicenja, Skupstina obezbedjuje nov i znacajan forum iz koga ce lokalni lideri, pod okriljem legitimiteta demokratskog mandata, moci da osporavaju UNMIK na nacin koji jos uvek nije jasan.

U predizbornoj kampanji, kljucno pitanje je bilo da li ce Srbi uzeti ucesca.  SRSG se angazovao u besomucnim pregovorima sa liderima u Beogradu koji su na kraju urodili plodom tek dve nedelje pre izbora.  Dok je sporazum koji je postignut omogucio da u Beogradu tvrde da su oni izvojevali ustupke, ali da UNMIK ne ugrozi odredbe rezolucije Saveta bezbednosti UN br. 1244 ili Ustavnog okvira, on je podbunio albanske lidere bas kao i kljucno angazovanje Beograda tokom ovog procesa.

Za izbore, u nekim delovima Kosova Srbi nisu izasli u velikom broju.  Zastrasivanje srpskih glasaca, koje je pokvarilo izbore u regionima pod kontrolom Srba severno od Ibra, samo je istaklo potrebu da UNMIK, uz podrsku KFOR-a, izadje na kraj sa organizovanim razbojnistvom koje, uz podrsku iz Beograda, sprecava administraciju UN da primeni slovo zakona u ovom regionu.

Zvanicnici sa Zapada uticali su na politicke lidere sa Kosova da za sada ostave po strani pitanje nezavisnosti i da se usredsrede na rad novih institucija, i da na taj nacin pokazu da su sposobni da upravljaju pokrajinom.  I zaista, preuzimanje odgovornosti za upravljanje predstavljace izazov za kosovske lidere, koji su svoje iskustvo stekli u suprotstavljanju a ne u uspostavljanju vlasti.

Ali nije realno ocekivati da ce lideri kosovskih Albanaca ili glasaci zaboraviti ono najvaznije pitanje, do koga im je najvise stalo.  Ako Skupstina pokusa da prosiri svoju ulogu izvan onoga sto je predvidjeno Ustavnim okvirom, ili ako usvoji suprotstavljajuci pristup, moze se ocekivati da ce je SRSG drzati na kratkoj uzici.  U svakom slucaju, malo je verovatno da ce novoizabrani zvanicnici duze trpeti sputavanje koje im namece neizabrana medjunarodna administracija.  Ljutnja Albanaca zbog sporazuma UNMIK-a sa Beogradom kako bi se obezbedilo ucesce Srba, povrh nestrpljenja zbog sporog napredovanja ka nezavisnosti, moze da bude prethodnica zategnutijih odnosa izmedju UNMIK-a i albanskih stranaka posle izbora.

PREPORUKE

    Za medjunarodnu zajednicu
     
  1. UNMIK bi trebalo da novim institucijama samouprave omoguci sto je moguce vecu slobodu u upravljanju u okviru odredbi koje predvidja Ustavni okvir.  Institucije bi trebalo da imaju mogucnost da uce na sopstvenim greskama i da postanu odgovornije i efikasnije.
  2. Uspostavljanje ogranicene autonomije u obliku samoupravnih institucija trebalo bi smatrati samo pocetkom procesa kojim ce se uskoro preneti 'znacajnija' samouprava na izabrane institucije Kosova, kako na pokrajinskom tako i na opstinskom nivou.
  3. Kako bi izbegao nepotrebno trvenje sa kosovskom vecinom, UNMIK bi trebalo, kada je u pitanju predstavljanje spoljnih interesa Kosova, da se konsultuje sa izabranim lokalnim predstavnicima i da ozbiljno uzme u obzir njihove stavove.
  4. KFOR bi trebalo da nastavi sa delotvornijim merama za zastitu srpskog i romskog stanovnistva, ukljucujuci i zabrane ilegalnih kako srpskih tako i albanskih paravojnih i obavestajnih snaga.
  5. Medjunarodna zajednica bi morala da preuzme kontrolu nad situacijom u Mitrovici.  KFOR i policija UNMIK-a bi trebalo da preduzmu mere, i silom ako je potrebno, protiv 'cuvara mosta' i nadleznost UNMIK-a bi trebalo, uz podrsku KFOR-a, da se prostire severno od reke Ibar.

     Za kosovske Albance 
     
  6. Novoizabrani predstavnici trebalo bi da se usredsrede na rad novih institucija samouprave a ne na preuranjene poteze u pogledu krajnjeg statusa Kosova.
  7. Ovi izabrani predstavnici trebalo bi da iniciraju osnivanje komiteta, mozda u okviru nove Skupstine, koji bi razmatrao konstruktivne opcije za usmeravanje odnosa Kosova sa Beogradom, kao i pripremao predloge koji bi cinili osnovu za razgovore sa Beogradom i medjunarodnom zajednicom.
  8. Lideri kosovskih Albanaca bi trebalo da upotrebe svoj moralni autoritet i preuzmu odgovornost za poboljsanje uslova za Srbe i Rome na Kosovu, da smanje napade i zastrasivanja kao i da omoguce povratak izbeglica.

    Za kosovske Srbe 
     
  9. Novoizabrani srpski predstavnici trebalo bi da zastupaju interese svoje zajednice putem konstruktivnog ucesca u novim institucijama samouprave Kosova, i da saradjuju sa UNMIK-om.
  10. Lideri kosovskih Srba trebalo bi da saradjuju sa UNMIK-om i KFOR-om u integraciji regiona severno od Ibra u institucionalne okvire Kosova i omogucavanju sigurnog povratka raseljenih Albanaca u njihove domove. 

    Za Beograd
     
  11. Beograd bi trebalo da saradjuje sa UNMIK-om i da prestane da pruza podrsku opstrukciji kosovskih Srba u pogledu integracije regiona severno od Ibra u Kosovo
  12. Beograd bi trebalo da pruzi podrsku predstavnicima kosovskih Srba kako bi uzeli konstruktivno ucesce u novim institucijama na Kosovu.

Kompletan tekst: [word dokument 830 Kb] [ZIP fajl 400 Kb]



Gojko Savic, nosilac izborne liste "Povratak" na kosovskim izborima
POJEDINI KANDIDATI SU NAMETNUTI NARODU
Ivan Nikolic

Prema njegovim recima, on i njegove kolege ne bave se promocijom, vec nastoje da razlozno porazgovoraju sa ljudima o uslovima i mogucnostima da se na izbore izadje.
    - Prilikom obilaska Srba govorio sam o prednostima izlaska i neizlaska. Ja sam nestranacka licnost i narod se o meni ne izjasnjava, ali postoje negodovanja kada su u pitanju pojedinci sa liste. Ne kazu konkretno ko je problem, vec zele svoje kandidate. Prosto osecaju da su im pojedinci nametnuti - objasnjava profesor Savic.
    Na pitanje u kojim uslovima zive Srbi u mestima koje je obisao, on odgovara: - Zive veoma tesko, situacija je napeta, neizvesna. U Pristini se jako lose zivi. Ipak, svi oni su nas lepo primili, ali se vidi da su napaceni i da ne znaju kako ce dalje.
    Profesor Savic kaze da se predizborna kampanja nastavlja i da ce paralelno raditi nekoliko ekipa. Za juce su bile planirane posete Pristini, Lipljanu, Gracanici i jos nekim selima. Takodje, bio je planiran i odlazak u Kraljevo gde je smesten veliki broj izbeglih Srba sa Kosova.
    - Dosad nismo mnogo kontakata imali sa izbeglicama, ali od danas krecemo i u tu kampanju. U utorak idemo u Gnjilane, a u sredu cemo obici Pecku patrijarsiju - dodaje nosilac liste "Povratak". - Na svim tim skupovima se ne radi o klasicnim pozivima da Srbi izadju na izbore, vec se razgovara. I onda, kroz taj razgovor vidite da svi ti ljudi imaju po neku licnu tragediju ili tesku situaciju u porodici. Nekima su najblizi ubijeni, nekima kidnapovani. I traziti od tih ljudi ultimativno neke stvari je neumesno. Ja to niti mogu, niti zelim. Sve je to, dakle, jedna bezizlazna situacija koja trenutno vlada, ali koja moze da se promeni ulaskom Srba u Skupstinu gde ce na visim instancama iznositi sve svoje probleme. Sporazum koji je SRJ potpisala sa Unmikom je u tome dosta pomogao. Sa druge strane, Albanci su njime veoma uznemireni i nikako ne mogu da se sa tim pomire.
    Upitan kakva je trenutna situacija u Kosovskoj Mitrovici, gde se nalazi sediste njegovog Rektorata, profesor Gojko Savic objasnjava da se i tamo tesko zivi.
    - Za tamo je planiran zavrsni promotivni miting. To ce biti u cetvrtak. Ne znam kako ce to izgledati. Ipak, mislim da i tamo ima normalnih ljudi. Treba razgovarati, ali nikoga prisiljavati. Ono sto zelim da naglasim jos jednom je da masovniji izlazak Srba na predstojece izbore na Kosovu dovodi do veceg broja zastupnika u kosovskoj skupstini i omogucava lakse resavanje svih problema. Mi cemo u svakom slucaju biti manjina, ali nam brojno stanje mnogo znaci.



NIN 2654, 8.novembar 2001
Anketa medju gradjanima Kosova
GLASANJE ZA OPSTANAK
Ljubisa Popovic

Sada, kada je "kocka bacena" i sa najviseg drzavnog nivoa SR Jugoslavije kosmetskim Srbima preporuceno da izadju na izbore za skupstinu Kosova i Metohije 17. novembra, svima je laknulo. I predstavnicima medjunarodne zajednice koji organizuju izbore, preostalim Srbima u enklavama koji su zeljno ocekivali sta ce reci "matica", kao i onima koji kao "privremeno raseljena lica" cekaju priliku za povratak.
       Kakav god bude bio odziv Srba, njima je u buducem kosmetskom parlamentu rezervisano 10 poslanickih mesta. Toliki je minimum zagarantovan ustavnim okvirima koji je propisao Hans Hekerup, sadasnji civilni administrator UNMIK-a na Kosovu i Metohiji. Prema vazecim izbornim pravilima, Srbi i drugi nealbanci mogu osvojiti i vise poslanickih mesta, u zavisnosti od odziva birackog tela. Prema, procenama CeSID-a, organizacije koja ce nadgledati izbornu proceduru, Srbi mogu osvojiti 28 poslanickih klupa u buducem parlamentu. Naravno, uz uslov da na izbore izadje velika vecina od 178 hiljada registrovanih srpskih biraca.
       Srbi na Kosovu i Metohiji se ovoga puta nece deliti oko toga za koga ce glasati. Podela je ovoga puta na one koji ce izaci na izbore i one koji ce ih bojkotovati.
       - Da li cu izaci na izbore? Ne. Medjunarodna zajednica nije ucinila nista da zastiti Srbe na Kosmetu. Zabranjeno nam je da od svog rada zivimo, isterani smo s posla, a ja od dolaska mirovne misije ne primam licni dohodak - kategoricno tvrdi Sinisa Nicic, radnik iz Gracanice.
       Tako ne misli Ljiljana Murganic iz Kosovske Mitrovice:
       - I pre poziva iz Beograda odlucila sam da ucestvujem na izborima. Ako vec zivimo ovde i mislimo da tu i ostanemo, moramo biti aktivni ucesnici svega sto se ovde desava.

Ocekivano iznenadjenje
Penzioner Cedomir Stojanovic koji trenutno zivi u Zvecanu, porucuje:
       - Izaci cu na izbore, ali je odluka doneta kasno, pa ne znamo ko su nasi kandidati za skupstinu Kosova.
       Vladimir Petrovic iz Gracanice i dalje je u nedoumici:
       - Jos se dvoumim. Neujednacenom i nejedinstvenom politikom ovdasnji lideri ne mogu da zastupaju interese Srba.
       Mnogi, poput Sladjane Radulovic iz Zvecana, smatraju da ce Srbima i posle izbora biti kao i do sada:
       - I bez mog glasa bice onako kako UNMIK hoce. Volela bih, ipak da po ovom pitanju Srbi jednom na Kosovu budu jedinstveni.
       U Leposavicu, opstini gde je gotovo stoprocentno srpsko stanovnistvo i koja se najvecim delom granici sa Srbijom, mnogo je vise onih koji su za izlazak na izbore. Od zavrsetka ratnih operacija NATO snaga ovde deluje politicka grupacija "Pokret za Leposavic" koja okuplja sve one koji se zalazu za saradnju i komunikaciju sa medjunarodnom zajednicom, ali i za bilo kakvu vrstu komunikacije s Albancima.
       - Ne ocekujem ja da cemo mi i Albanci u godinama koje su pred nama gajiti neku veliku medjusobnu ljubav, ali ovo je bar neki nacin i put da se dogovorimo kako da svako zivi na svome - objasnjava svoj stav Milos Janicijevic, student iz Peci na Visoj ekonomskoj skoli u Leposavicu.
       Ma koliko preporuka Vojislava Kostunice za izlazak na izbore bila ocekivana, iznenadila je mnoge srpske lidere sa Kosova i Metohije. Cak i u redovima Kostunicine stranke. Potpredsednik DSS-a i poslanik u Skupstini Srbije Marko Jaksic je proslog ponedeljka na skupu u Gracanici ponovio svoj poziv kosmetskim Srbima da bojkotuju predstojece izbore. Svesrdno ga je podrzao i njegov kolega direktor mitrovicke bolnice Milan Ivanovic, predsednik Politickog komiteta za odbranu severnog Kosova.
       - Svoje misljenje imao sam jos pre dva meseca - kaze Marko Jaksic za NIN. Postovacu volju drzavnog vrha, ali i dalje smatram da ne postoje uslovi da Srbi izadju na izbore na Kosovu.
       - Nelogicno je da nase vlasti pozovu Srbe da izadju na izbore ali vidimo da je i tako nesto moguce. Nastavlja se politika po kojoj Beograd popusta pod pritiscima medjunarodne zajednice. Vecina ce te izbore da bojkotuje, bez obzira na odluku zvanicnog Beograda. Srbi nece glasati, niti ce biti gradjani drugog reda i svoju glavu spustiti pod sekiru albanskih ekstremista - porucio je proslog ponedeljka u Gracanici Milan Ivanovic.
       Na skupu u Gracanici za bojkot se izjasnio i Momcilo Trajkovic, predsednik Saveznog komiteta za saradnju sa medjunarodnom zajednicom na Kosovu i Metohiji, potpredsednik Koordinacionog centra u timu Nebojse Covica i predsednik Srpskog pokreta otpor (SPOT):
       - Nas stav je bio poznat odranije. Ne postoje uslovi za bezbedan zivot Srba na Kosovu, pa nema ni uslova za izlazak na izbore, rekao je Trajkovic.
       Na skupu u Gracanici nisu prisustvovali predstavnici Srba koji se odavno zalazu za saradnju sa medjunarodnom zajednicom i za kakav-takav zajednicki zivot na Kosovu i Metohiji. Za NIN Rada Trajkovic, potpredsednik Demohriscanske stranke i jedini srpski predstavnik u sadasnjem Privremenom administrativnom vecu Kosova, kaze:
       - Naravno da je skup u Gracanici bio potpuni promasaj i ne vidim razlog sto je organizovan kada je vec doneta odluka na najvisem drzavnom nivou. Mozda je odluka doneta relativno kasno, ali je najvaznije da je doneta prava odluka, a to je da Srbi moraju ucestvovati na ovim izborima ako zele da ovde i dalje zive. Ono sto je za Srbe sa Kosova i Metohije u ovom trenutku najvaznije, jeste da izlazimo sa jednom listom, a to je lista koalicije Povratak.Vladika rasko-prizrenski Artemije ne krije zadovoljstvo sto je odluka o ucescu Srba na kosmetskim izborima doneta na najvisem drzavnom nivou:
       - U situaciji u kojoj se Srbi na Kosovu i Metohiji nalaze, manja je steta izaci nego ne izaci na izbore. Otkako smo dobili demokratsku vlast u Beogradu i predsednika koga priznaje ceo svet, mi treba da ovako vazne stvari prepustimo drzavnim organima. Takva odluka vise nije partijska, vec je drzavotvorna, sa drzavotvornim pogledima i odgovornoscu.
       Medju onima koji su poslednjih meseci korigovali svoj stav prema saradnji sa medjunarodnom zajednicom i ucescu Srba u politickom zivotu na Kosmetu je i Oliver Ivanovic, doskora neprikosnoveni srpski lider severnog dela Kosova. Iako je nedavno smenjen sa mesta predsednika Srpskog nacionalnog veca Kosovske Mitrovice, politicki angazman nastavlja kao jedan od potpredsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Sada decidirano tvrdi da se na izbore mora izaci:
       - U pregovorima sa medjunarodnom zajednicom postigli smo ono najvise sto je moglo da se postigne i zato sada moramo da pokazemo da smo zreli politicki partneri. Vremena za nove pregovore uvek ima. Vazno je da smo dobili garancije da nece biti nikakvog jednostranog preglasavanja oko buduceg statusa Kosova i Metohije.

Jedini put
Predsednik Nove demokratije za Kosovo i Metohiju i predsednik opstine Leposavic Nenad Radosavljevic je zbog svoje kooperativnosti sa UNMIK-om, OEBS-om i drugim medjunarodnim institucijama, poslednjih godina stalno dobijao epitete da je "strani placenik i domaci izdajnik". Zbog svoje "podanicke" uloge cesto je trpeo prozivke "kolega" iz koalicije DOS.
       - Valjda je sada svima postalo jasno da je ovo jedini put kojim moramo i mozemo da idemo - kaze on. - Meni je drago da su se tim putem okrenuli i neki koji su se do juce "busali u junacka prsa". Koalicija Povratak koja okuplja sve trezvene Srbe sa Kosova i Metohije je trenutno nasa jedina sansa. Znam da ce ovih dana mnogi pokusati da uskoce makar u poslednji vagon tog voza koji se zove koalicija Povratak. Na nama ovde je da im to ovoga puta onemogucimo. Kad sednemo u skupstinske klupe i kada se pogledamo oci u oci sa albanskim kolegama, onda ce nam biti lakse.
       Definitivna odluka o izlasku Srba na izbore 17. novembra svakako nece ostati bez posledica u mnogima stranackim centralama. Pojedini srpski lideri sa Kosova i Metohije napravili su "greske u koracima". Ne cudi zbog toga sto se vec pominje da ce u DSS-u ovih dana biti "preispitano ponasanje pojedinih visokih funkcionera", kako najavljuje Zoran Sami, potpredsednik DSS-a. Potpredsednik Demokratske stranke vec je obelodanio da ce Zlatibor DJordjevic, dosadasnji poverenik ove stranke za Kosovo i Metohiju, biti iskljucen iz stranke. Savezna vlada je najavila da ce preispitati postupke Momcila Trajkovica i svrsishodnost njegovog daljeg boravka na funkciji predsednika Saveznog komiteta za Kosovo i Metohiju.
       Odluka drzavnih vlasti SRJ o ucescu kosmetskih Srba na izborima nije se dopala ni pojedinim liderima kosmetskih Albanaca. Hasim Taci je napustio sednicu Privremenog administrativnog veca nezadovoljan sporazumom koji je Jugoslavija postigla sa UNMIK-om, a Ramus Hajradinaj nije ni dosao na sednicu. Civilnom administratoru UNMIK-a Hansu Hekerupu, nije preostalo nista drugo nego da odlozi sednicu.



NIN 2654, 8.novembar 2001
Intervju sa Rasimom Ljajicem
POVRATAK NA KOSOVO
Stevan Niksic

Rasim Ljajic, savezni ministar za zastitu nacionalnih manjina bio je proteklih meseci, zajedno sa Nebojsom Covicem, najvise angazovan na resavanju krize na jugu Srbije. A, onda je dobio i novi zadatak - registracija i priprema za ucesce Srba i ostalog nealbanskog stanovnistva za izbore na Kosovu i Metohiji.

       Kakav je sporazum postignut sa Hekerupom i sta je, zapravo, bilo najspornije tokom ovih pregovora?
       - Licno mislim da je ovo maksimum koji se mogao dobiti i da je ovaj dokument neuporedivo bolji od prvobitnog teksta koji nam je ponudjen prije nekoliko dana u Pristini po principu "uzmi ili ostavi". Kofi Anan je direktno intervenisao i uticao na Hekerupa da promijeni stav po dve preostale tacke vezane za sudstvo i policiju. Ovaj dokument kosovske Srbe ostavlja u politickoj igri, a s druge strane daje i vrlo aktivnu poziciju SR Jugoslaviji koja ce ovim potezom dobiti dodatne medjunarodne poene. Na ovaj nacin mi cemo pokazati diskontinuitet u odnosu na Milosevicevu politiku inacenja sa citavim svijetom.
       U svakom slucaju, ovo je situacija dvostrukog negativnog izbora i prema tome ucesce na izborima je manje lose rjesenje iz prostog razloga sto za bojkot nije nikada kasno. Nisu svi nasi uslovi ispunjeni, niti iko od nas ocekuje da ce se jednim dokumentom rijesiti svi problemi Srba na Kosovu. Ipak, cinjenica je da je Unmik pristao da se formira visoka radna grupa koju sacinjavaju predstavnici jugoslovenskih vlasti s jedne strane i Unmika i civilnih institucija na Kosovu s druge strane. To je bilateralni sporazum, a ne trilateralni, kako je Unmik prvobitno htio i kako je predlagao.

       Nije li ovo, ipak, neka igra zvanicnog Beograda u odnosu na medjunarodnu zajednicu: zvanicno je preporucio ucesce na kosovskim izborima, a onda namignuo sunarodnicima na terenu da to bojkotuju?
       - Apsolutno ne. Uostalom, niko od nas i ne ocekuje da ce svi Srbi koji su registrovani izaci na te izbore. To nije realno. Znamo da ce dio Srba ne samo bojkotovati te izbore, vec ce ucestvovati i u antiizbornoj kampanji. Ali, to je jako stetno za citav ovaj proces. Sto vise Srba bude ucestvovalo na izborima, to ce vise mandata dobiti u parlamentu i veci broj Srba ce ucestvovati u izvrsnoj vlasti i drugim privremenim institucijama, pocevsi od vlade pa do lokalnih organa vlasti, ukljucujuci tu i sudstvo i policiju. Prema tome, prica o dvostrukoj igri pada u vodu, jer je sada nas interes da sto vise ljudi izadje na izbore i da sto vise Srba sutra ucestvuje u izvrsnoj vlasti na Kosovu.

       Sta je sa ostalim nealbancima na Kosovu: Romima, Bosnjacima, Gorancima, Turcima... Hoce li oni glasati i imaju li i oni slicnih problema?
       - Moja primedba OEBS-u bila je da se vodi vrlo malo racuna o drugim zajednicama koje zive na Kosovu i koje su prepustene same sebi. Oni ce svakako dobiti deset mjesta u buducoj skupstini Kosova. Tu racunam cetiri poslanika koje ce dobiti Romi, tri Bosnjaci, jednog Goranci i dva mjesta ce dobiti Turci. Deset mjesta u buducem parlamentu im je unapred zagarantovano, kao i Srbima, a sve preko toga zavisice od broja glasova koje dobiju na izborima. Inace, dobio sam prituzbe da, nazalost, veliki broj Bosnjaka i Goranaca koji se nalaze u Srbiji kao izbeglice nije registrovan. Recimo, cetiri hiljade Bosnjaka u Novom Pazaru izbjeglih sa Kosova nije ucestvovalo u procesu registracije. Bosnjaci su, inace, u vrlo nezavidnoj poziciji. To je malobrojna manjina na Kosovu koja je svojevremeno bila izlozena i Milosevicevoj represiji i pokusajima stalne albanske asimilacije. Bili su stalno izmedju cekica i nakovnja.

       Da li je vama licno, kao Bosnjaku, neko mozda zamerio sto pozivate Srbe da glasaju na Kosovu, a ne pozivate Bosnjake?
       - Prvo, ja sam u stalnom kontaktu sa bosnjackim politickim partijama na Kosovu. Organizovao sam posjetu zvanicne bosanske parlamentarne delegacije koja je na taj nacin trebalo da pokaze zainteresovanost za stanje svoje manjine na Kosovu i da to posluzi kao jos jedan impuls vecem odzivu Bosnjaka na izbore. S druge strane, ja razumijem poziciju u kojoj se ta zajednica tamo nalazi. Cesto sam se plasio da svojim izjavama ne otezam njihovu poziciju, a u isto vrijeme nastojao da im maksimalno pomognem da dobiju sto vise mandata u buducem kosovskom parlamentu. Prema tome, ta vrsta zamjerke ne stoji.
       A, sto se tice onog dijela vaseg pitanja koje se odnosi na to sto ja kao Bosnjak apelujem na Srbe, moj odgovor je - ja sam dio ove vlasti. Ja ne mogu, kada mi to odgovara, da kazem da sam dio ove vlasti, a kada mi ne odgovara da kazem - bas me briga... Ja zivim u ovoj drzavi i nije mi svejedno kakva ce biti pozicija ove drzave u pogledu odnosa prema medjunarodnoj zajednici i u pogledu politickih, ekonomskih i drustvenih reformi...
       Uvijek ce, verovatno, biti nacionalista koji ce reci sta ima jedan Bosnjak da poziva Srbe na Kosovu da ucestvuju na izborima, ali ja zaista mislim da je interes svih na Kosovu, dakle i Srba i drugih nealbanaca da ucestvuju u izbornom procesu.

       Kako ce se problem juga Srbije reflektovati na kosovske izbore? Jesu li se vratili izbegli Albanci?
       - Od dvanaest i po hiljada raseljenih Albanaca vraceno je preko devet hiljada i to je ogroman uspeh, zahvaljujuci naporima koje je drzava ulagala i pomoci medjunarodnih organizacija. Mi smo na jugu Srbije hteli da demonstriramo jedan model rjesavanja mikrokrize koja ima etnicku komponentu. I, koja je eskalirala jos za vrijeme Milosevica, kada je neko procenio da je stvorena sansa da se realizuje velikodrzavni albanski projekat. Sada je u toku faza ekonomske i socijalne obnove tog podrucja. U to je drzava ulozila preko 40 miliona maraka, plus deset miliona maraka koje su ulozile inostrane organizacije. To je daleko vise nego sto je ulozeno u bilo koje druge tri opstine u Srbiji.

       U kojoj meri taj modeli koji ste vi demonstrirali na jugu Srbije moze sutra da se primeni i na Kosovu?
       - U svim ovim razgovorima koje smo imali u proteklih nekoliko dana mi smo to potencirali. Uvijek smo pravili paralelu - sta je Unmik uradio na Kosovu a sta smo mi uradili na jugu Srbije, koliko smo ljudi vratili na jug Srbije, a koliko je Unmik ljudi vratio na Kosovo, dokle je stigao nas projekat multietnicke policije, a sta je u tom pogledu uradjeno na Kosovu? Medjutim, problem juga Srbije i problem Kosova ne moze, nazalost, da stane u istu ravan. Kosovo je daleko kompleksniji politicki problem i njegovo rjesavanje ce iziskivati duzi niz godina. Srbi sa Kosova koji sada hoce da bojkotuju izbore kazu: mi treba da se ponasamo na nacin na koji su se Albanci ponasali za vrijeme Milosevica, da bojkotujemo sve institucije, da pravimo paralelne institucije. I tu cine sistemsku gresku. Jer, Albanci su imali podrsku medjunarodne zajednice, a u Beogradu je tada postojao rezim u odnosu na koga je svako bio u pravu. Sada bi Srbi trebalo da bojkotuju i albansku vecinu i cijeli svijet. To je u startu gubitnicka pozicija.

       Vase ministarstvo priprema zakon o zastiti nacionalnih manjina. Sta ce u tom zakonu biti novo?
       - Novo je prakticno sve, jer mi do sada nismo imali na ovaj nacin regulisano pitanje zastite manjina ni na federalnom ni na republickom nivou. Imali smo razlicite zakone koji tretiraju ovu problematiku, kao sto je recimo Zakon o obrazovanju, Zakon o informisanju, Zakon o sluzbenoj upotrebi jezika, ali nigde nije na jednom mjestu tako cjelovito obuhvacena ova problematika. Zakon je u zavrsnoj fazi i u Skupstinu bi mogao da stigne do kraja ove godine.
       Taj zakon je potreban ovoj zemlji ne zbog pritiska medjunarodne zajednice vec zbog toga sto on predstavlja jos jedan element stabilnosti i drustva i drzave. Mi time kao zemlja upucujemo poruku manjinama da zelimo da prekinemo sa dosadasnjom praksom tretiranja manjinskog pitanja i guranja pod tepih tog problema, i s druge strane, upucujemo jasnu poruku medjunarodnoj zajednici da smo spremni da postujemo pravila politicke igre koja vaze u savremenom svijetu. To nije puka fraza.
       Necu, naravno, da kazem da cemo sve probleme sa manjinama i sa etnickim odnosima automatski rijesiti, jer pravna regulativa je samo jedan element ukupne zastite i unapredjenja manjinskih prava. Prije toga su potrebna dva druga elementa - pravna drzava i etnicka tolerancija. Nazalost, mi sada nemamo ni jedno ni drugo. Nijedna drzava u ovom regionu se time ne moze pohvaliti. To je proces. Ali, mi s ovim zakonom ulazimo u taj proces.

       Moze li se uopste resavati taj problem pre nego sto se novim ustavom definise ova zemlja?
       - Mi sada imamo Ustav Srbije koji Srbiju definise kao gradjansku drzavu. Medjutim, citav tekst Ustava koncipiran je prema Srbiji kao nacionalnoj drzavi. I, sto je jos vaznije, ukoliko imate etnicki slozenu drzavu kakva je SR Jugoslavija onda ta drzava mora reflektovati i nacionalni i gradjanski identitet istovremeno. Imate trecinu stanovnistva koja ne pristaje da bude asimilovana.
       Na prostoru bivse Jugoslavije osjecaj nacionalnog identiteta uvijek je nadvladavao osjecaj pripadanja drzavi i drzavnoj zajednici u kojoj se zivi. Sada mi zelimo da pomirimo te dvije krajnosti, da pokazemo da se moze biti lojalan i drzavi u kojoj se zivi i zajednici kojoj se pripada. Ovaj zakon je upravo to: pokusaj da manjinama omogucimo da ocuvaju svoj identitet, a da one istovremeno budu integralni dio drustva...

       Da li vas projekt buduceg zakona podrazumeva decentralizaciju Srbije?
       - To nije bio predmet ovog zakona. Iako je decentralizacija vrlo vazan, da ne kazem jedan od najvaznijih elemenata zastite i unapredjenja zastite manjinskih prava. To ce biti nesumnjivo predmet drugih zakona, prije svega zakona o lokalnoj samoupravi. U svakom slucaju postoji spremnost, i to stoji u platformi DOS-a, da se vlast u Srbiji decentralizuje. Ta decentralizacija ce se, po mom ubjedjenju, odvijati na dva nivoa. Prvi ce biti lokalna samouprava, vracanje ingerencija lokalnoj samoupravi u oblasti kulture, informisanja, obrazovanja, zdravstva, finansija, socijalne politike. Drugi nivo decentralizacije bice neminovan proces regionalizacije Srbije kao drzave. Vjerujem da je formiranje vise regionalnih jedinica garant stabilnosti ove drzave. Kao sto sami znate, tu postoji vise modela. Mislim da je Srbiji najprimjereniji spanski ili italijanski model takozvane asimetricne regionalizacije - da svi regioni ne moraju imati isti stepen nadleznosti. Nije ni logicno da, recimo, region Timocke krajine ima iste nadleznosti kao Vojvodina, na kraju krajeva, ako nista drugo onda zbog multietnicnosti. Neke nadleznosti nisu potrebne Sumadiji, ili Timockoj krajini, gdje zive dominantno Srbi, ali su zato potrebne Vojvodini gdje imate preko dvadeset nacionalnih etnickih zajednica. Prema tome, vjerujem da problem Vojvodine treba rjesavati u sklopu opste decentralizacije. Ukoliko problem Vojvodine sada izdvojite uvijek moratre rjesavati jedan po jedan problem. Onda ce moji u Sandzaku da kazu: zasto se raspravlja samo o Vojvodini, zasto i mi ne bismo mogli da budemo na dnevnom redu...

       Kako Bosnjaci u Sandzaku sada dozivljavaju rasprave o buducnosti Jugoslavije i odnosima Srbije i Crne Gore?
       - To pratimo sa posebnim zanimanjem. To je tema koja se nas direktno tice. Nazalost, po tom pitanju postoje dijametralne razlike izmedju stava Bosnjaka koji zive u Crnoj Gori i Bosnjaka u Srbiji. Jedina stvar u kojoj postoji potpuni konsenzus medju Bosnjacima u Srbiji jeste zalaganje da opstane zajednicka drzava. Dakle, sve politicke partije i nevladine organizacije su istog stanovista da je interes Bosnjaka da opstane zajednica Srbije i Crne Gore. Ali, DJukanovic je na antimilosevicevskoj poziciji dobio naklonost tamosnje bosnjacke zajednice, koja je u njemu vidjela neki element zastite. Poslije godina represije i progona kojima su ti ljudi bili izlozeni nasao se neko ko je personifikacija vlasti i ko im nudi fizicku, biolosku i svaku drugu zastitu. Ali, sada kad nema Milosevica stvorene su potpuno drugacije okolnosti. Ne zaboravimo, tada kad je DJukanovic stitio Bosnjake, on je bio na poziciji opstanka zajednicke drzave.
       Ukoliko opstane zajednicka drzava ona ima daleko vece sanse da postane dio evropskih integracija nego posebne drzave Srbija i Crna Gora. Mi kao Bosnjaci koji zive u Srbiji i u Crnoj Gori imamo poseban interes da na tome insistiramo i mi cemo pokusati da ucinimo sve sto je u nasoj moci da izlozimo jasne argumente - politicke, ekonomske, nacionalne, demokratske, zasto je interes Bosnjaka da opstane ova zajednica.

       Sta ce regionalne stranke uciniti na sledecim izborima ako nestane DOS, kako ce se udruzivati, s kim ce se udruzivati?
       - Volim jednu africku poslovicu koja kaze: ako se dva slona tuku - strada trava, ako dva slona vode ljubav - opet strada trava. Male stranke u DOS-u su sada objektivno u poziciji te trave i mogu lako da nestanu sa politicke scene u bilo kojoj varijanti - i u varijanti stalnih sukoba i u varijanti njihovog medjusobnog priblizavanja i eventualnog sporazuma.
       Da se to ne bi dogodilo, jedna od alternativa jeste da se formira treci politicki blok, da utice i na DSS i na DS da opstane DOS bar jos godinu dana. A, ukoliko to ne uspije ta treca grupacija bi mogla da ucestvuje na izborima kao zasebna politicka snaga koja na kraju moze biti i jezicak na vagi u buducoj raspodjeli politickog kolaca.

       Da li ste razgovarali o tome? Ko bi mogao da bude lider tog "treceg bloka"?
       - Bilo je, istina, nekih neformalnih razgovora, ali ne i konkretne akcije. U svakom slucaju, sto se bude priblizavalo vrijeme izbora ta ideja ce biti sve aktuelnija, mada se plasim da onda ne bude prekasno. Inace, mislim da bi Covic ili Svilanovic mogli da budu na celu tog treceg bloka.

       A, Labus ili neko iz G17?
       - Oni mojaju, prije svega, sami da definisu svoju poziciju. Inace, dobro su dosli u svakoj varijanti, jer oni su grupa ljudi koju bi svako pozelio u svom politickom bloku. Ali, moraju prije svega da se izjasne sta su: stranka ili nesto drugo? To je problem.



Reporter 185, 5.novembar 2001
Izbori na Kosovu: Srbi jedinstveno i "za" i "protiv"
S HEKERUPOM NA JUTRENJU
Slavisa Lekic

Cetiri noci pre preporuke kosmetskim Srbima da izadju na novembarske izbore, na pedesetom kilometru od Beograda ka Kosovskoj Mitrovici, autobus krcat putnicima preprecio se na autoputu. Pukla guma, Boze moj, ali kako to vec obicno biva, i taj uobicajeni incident se ubrzo transformise u grotesku a ova u tuzni dogadjaj: majstor je bio bez dizalice, a tokom trocasovne seanse zamene gume, pored poprecenog autobusa i gomile promrzlih putnika koji su mahali sto rukama sto nogama, protutnjala su, a da se ni sirenom nisu oglasila, ravno 92 kamiona ili autobusa. Stalo je tek devedeset trece tesko vozilo: kamion registracije BG 519-138.

Dilemu oko toga radi li se o nedostatku vozacke solidarnosti ili nekoj drugoj vrsti ludila za tili cas rasprsio je vozac: vec dobro preznojen, presamitio se u pasu, kresnuo upaljac i prljavi kaziprst uperio u registraciju na straznjem delu autobusa: KM 144-04.

"Da je novopazarska, stao bi svaki drugi", dodao je posle masne psovke.

I to bi mogla biti jedna kompletna prica o Kosovu. I odnosu prema Kosovu. Slika kojoj se nema sta dodati niti sa nje sta izbrisati.

Nekoliko dana kasnije, medjutim, posle "pritiska stvarnosti", a nikako medjunarodne zajednice i posle preporuke vlada SRJ i Srbije da se izadje na izbore, ta slika je vec redizajnirana. Kosovo je opet u prvom planu. Bas kao onomad kad je Slobodan Milosevic, na Vidovdan, sa Gazimestana kliktao: "Da vidimo sa cim cem cemo pred Milosa...?" Milos se bas nije poradovao iako je odziv Srba bio izuzetan, Milosevic je izgubio Kosovo ali je zauzvrat dobio hasku optuznicu.

Hladni rat: Vojislav Kostunica, njegov naslednik u fotelji predsednika SRJ danas pred Hansa Hekerupa, sefa UNMIK-a izlazi sa manjkom kosovskih Srba. I niko u ovom trenutku ne moze valjano proceniti sta se time dobija a sta gubi. Jedino je izvesno da opravdanje tipa - "od dva zla izabrali smo manje" - prilicno tesko dopire do svesti onih Srba koji su ostali u juznoj pokrajini. Posebno njihovih politickih lidera koji su tradicionalno jedinstveni: i za su, ali i protiv.

Lokalni politicki lideri kosmetskih Srba i dalje su u fazi hladnog rata. U jednom rovu su Marko Jaksic, Milan Ivanovic, Slavisa Kostic i Momcilo Trajkovic, koji su odluci o izlasku na izbore prilepili etiketu - "kapitulacija" a na drugoj strani fronta su Rada Trajkovic, Oliver Ivanovic i gotovo svi regionalni prvaci stranaka okupljenih u DOS-u. Da li zbog procene najviseg rukovodstva zemlje da se izlaskom na izbore "legalizuje SRJ i njena granica, jer je sporazumom vlasti u SRJ i UNMIK-a predvidjeno da privremene institucije ne mogu proglasiti nezavisnost Kosova" ili, moguce, zbog blagoslova vladike Artemija, tek druga grupa, iako prividno u manjini, za sada nosi snjur.

Srbi, dakle, ipak izlaze na kosovske izbore i mada su im lideri razjedinjeni na biracka mesta ce izaci "u jednoj koloni" i "pod jednom zastavom" - koalicijom simbolicnog naziva "Povratak" koja okuplja lokalne srpske stranke i ogranke partija iz DOS-a.

U kosovskom birackom telu, koje broji blizu milion i dvesta hiljada ljudi, tek jednu sestinu cine nealbanci. Prema podacima UNMIK-a, naime, na samom Kosovu je registrovano 69.349 punoletnih gradjana koji nisu Albanci, na podrucju centralne Srbije 102 hiljade, a u Crnoj Gori 6.600 gradjana nealbanske narodnosti koji su proterani ili su izbegli sa Kosova. Srbima je u buducem kosovskom parlamentu vec sada zagarantovano 20 mesta a gotovo je sigurno da ce sa Bosnjacima i drugim nealbancima zauzeti jos najmanje desetak mesta u poslanickim klupama i time bitno oduzeti prostor i smanjiti snagu albanskim partijama. Kosovski parlament, inace, cinice 110 poslanika.

Uzvratni udarac: Nebojsa Covic, vicepremijer Vlade Srbije i prvi covek DOS-a zaduzen za Kosovo tvrdi za Reporter da Srbi na Kosovu u ukupnom broju stanovnika imaju udeo koji ide do 20 odsto stanovnistva, ali da se nisu svi registrovali.

Prema njegovim informacijama pravo glasa ima 180 hiljada Srba, Bosnjaka oko sto hiljada, tako da kad se sve sabere i oduzme, albansko biracko telo je na nekih 840 do 850 hiljada. On takodje smatra da je OEBS korektno odradio svoj posao registracije Albanaca i kao primer navodi da je samo prosle godine, u Becu, odbaceno 150 hiljada prijava Albanaca za registraciju a ove gotovo 30 hiljada.

Koalicija "Povratak", tu vise nema dileme, registrovana je na Covicevu inicijativu kao "rezervna srpska varijanta za eventualni izlazak na izbore". Mnogi su lokalni lideri time vec izgubili neke svoje licne pozicije, licni interes ili u najblazem slucaju licni ekskluzivitet. Preporukom-odlukom o izlasku na izbore gube upravo oni koji su u bloku prema sada vec zvanicnom stavu drzave i nema nikakve sumnje da treba ocekivati uzvratni udarac.

Cini se da su srpske vlasti pripravne i na tu vrstu igre. Iako je Rezolucijom 1244 suspendovana njena vlast, Srbija je za prvih sedam meseci potrosila dve milijarde i sedamdeset osam miliona za plate na Kosovu i Metohiji.

Dvadeset osam hiljada i osamsto ljudi se placa iz drzavne administracije, a neke plate su i za 200 odsto vece od onih u Srbiji. Pretnja bojkotom izbora zarotirace i Covicevu ideju o zavrtanju slavina. Treba li napominjati da je vecina lokalnih lidera sa Kosova na drzavnim jaslama.

Pogled u dzep: Postoji drzavno resenje i za one lidere koji ne primaju pare od drzave ali imaju posrednog udela u dubiozi drzavne kase. O svercu i kriminalu je rec, naravno, jer opste je poznato da na Kosovu ne radi apsolutno nista a godisnji obrt kapitala se procenjuje na najmanje dve milijarde dolara. Vlada Srbije je evidentirala svu robu i humanitarnu pomoc koja je od pocetka godine odlazila na Kosovo i u toku je (bas uoci izbora?) provera gde je ta roba otisla. A o kakvim je iznosima rec mozda najbolje svedoci podatak da se, recimo, po jednom sleperu "marlbora", sto poreza, sto akciza, sto carine naplati 513.000 maraka.

Medjutim, kada ta roba ide na Kosovo i navodno dalje, kao "provoz", na nasoj granici se naplati 23 hiljade maraka, UNMIK naplati svoju tarifu od nekih stotinak hiljada maraka i ostaje cist car od skoro 400 hiljada maraka po sleperu. Vlada Srbije jos uvek nije uspela da uspostavi potpunu saradnju sa UNMIK-om oko pitanja homogenizacije carina, taksi, poreza i akciza ali jeste oko razmena informacija. Eto dela objasnjenja zasto je ovoj vlasti za predizbornu kampanju dovoljno i svega dve nedelje.

Biti za ili protiv, dakle, u ovom trenutku je potpuno svejedno. Placa se, u svakom slucaju. Ono, medjutim, sto izaziva nedoumicu jeste cinjenica da je javnost i dalje uskracena za i minimum informacija o pregovorima koji su vodjeni na relaciji SRJ & Srbija na jednoj i UNMIK & comp. na drugoj strani. Sem onih da je "postignut sporazum koji regulise odnose jugoslovenskih vlasti i medjunarodne administracije na Kosovu cime se sprecava mogucnost proglasenja nezavisnog Kosova" i da je CESID, kao posmatrac, dobrodosao na izbore.

Nista od necega: Javnost je tako ostala uskracena za informacije da je Vojislav Kostunica u direktnom razgovoru sa Hansom Hekerupom sem poznatih zahteva trazio i da jugoslovenske vlasti zajedno sa UNMIK-om nadgledaju implementaciju Rezolucije 1244, da se jugoslovenska vojska vrati u nekoliko mesta na Kosovu, da se u srpskim enklavama omoguci otvaranje srpskih policijskih stanica, konacno - da se za kosovske Srbe obezbedi mesto kopredsednika ili kopremijera i vise ministarskih resora.

Nista od toga Hekerup nije prihvatio. Jedini ustupci koje je u ime medjunarodne zajednice ucinio jesu da je odustao od ponistenja tajne odluke o osnivanju Univerziteta u severnom delu Mitrovice i da je dao dodatne garancije o bezbednijem prevozu Srba vozovima i autobusima.

Univerzitet je svecano otvoren, doduse bez prisustva predstavnika medjunarodnih organizacija a vozovi i autobusi sigurno ce funkcionisati. Makar do 17. novembra kad (i) Srbi zavrse glasanje. I kad smo kod autobusa... Garant da bi danas, posle preporuke-odluke o izlasku na izbore, pored onog autobusa KM 144-04 stalo makar svako trece vozilo. "Ko da mi otme iz moje duse Kosovo!"



Strana:

1

2

SledeŠa



 

 


Election 2001
Naslovna strana