Veleobrt u Ukrajini; A toga bi ceo svet trebalo da se plaši...

On je naveo da moskovske snage polako ustupaju teritoriju Ukrajincima dok im se presecaju logističke linije, dok ruski regruti ginu u hiljadama dok ih ukrajinski dronovi neumorno napadaju.

"Na domaćem frontu, nezadovoljstvo raste visokim cenama i kaznenim porezima. Na nedavnom okupljanju ekonomskih zvaničnika u Kremlju, sam Vladimir Putin je priznao da se ruski BDP smanjio za skoro 2 procenta u 2026. godini, a rusko ministarstvo finansija i centralna banka privatno su upozorili na kritične rizike po ekonomsku stabilnost", podsetio je Martin.

On smatra da se takav redosled događaja nije desio slučajno. Ukrajina je, prema njegovim rečima, tiho sprovodila nemilosrdnu dvostruku strategiju koja je polako preokrenula tok rata.

Nadmašili Ruse

Shutterstock/Hamara

Prvo, ističe Martin, Ukrajina je nadmašila svog znatno većeg neprijatelja u inovacijama. 

Dok su Ukrajinci postali svetski lideri u tehnologiji dronova, Rusija se oslanjala na vekovnu taktiku: rat iscrpljivanja grubom silom. 

Ukrajina je razvila izvanredne dronove sa veštačkom inteligencijom, nazvane "Horneti", koji koštaju samo 6.000 dolara (4.400 funti).

Ovo im je omogućilo da uguše rusku logistiku napadajući zalihe koje putuju do linija fronta, a "Horneti" sada imaju dovoljan domet da mogu da napadnu glavnu rutu snabdevanja ruskih snaga na Krimu i u Hersonu. 

Ukrajinci su bili toliko uspešni da je Mihailo Fedorov, ukrajinski ministar odbrane, to opisao kao "logističku blokadu".

Drugi deo ukrajinske strategije je da udari duboko na rusku teritoriju, koristeći kombinaciju raketa i dronova. 

Ovi napadi vešto koriste zapadne obaveštajne podatke o ciljanju kako bi uništili ključne tokove prihoda koji održavaju Putinovu ratnu mašineriju u životu – rafinerije nafte, fabrike, luke, železnice i mostove. 

Jednostavno rečeno, Ukrajina guši rusku ekonomiju: prihodi od nafte su smanjeni, a troškovi svega ostalog su porasli.

Rusija u defanzivi

Alexander Polegenko / Zuma Press / Profimedia

Kao rezultat toga, Rusija je u defanzivi. Po prvi put, zemlja izgleda ozbiljno ugrožena, ekonomski i politički. 

Prema izveštaju Instituta za proučavanje rata, Ukrajina sada dobija više od 45 kvadratnih milja teritorije dnevno. 

Istovremeno, nove procene pokazuju da je Rusija izgubila više od 500.000 vojnika od početka rata u februaru 2022. godine. 

Iako Putin očajnički pokušava da regrutuje vojnike iz Severne Koreje i podsaharske Afrike kako bi popunio svoje snage, logika njegovog rata iscrpljivanja se ruši.

Pobeda u ovom ratu nosi duboke rizike za Veliku Britaniju i širi zapadni savez.

Za Putina, ovaj rat je egzistencijalan – ne samo za Rusiju, već i za njega samog, navodi Martin, pa nastavlja.

"Rusija teži da se reši lidera koji gube ratove, politički i bukvalno. Putin to zna i deluje u pojačanom stanju paranoje, plašeći se atentata ili potencijalnog puča. Ovogodišnja prikrivena parada povodom Dana pobede u Moskvi, obično parada carske pompe sa tenkovima koji se kreću kroz Crveni trg, bila je znak rastuće nelagode."

Međutim, ističe da ta "ponižena" verzija Putina nije stabilna. 

"Čak i ako bi režim bio srušen, a sa njim i Putin, nedostatak očiglednog naslednika stvara ogroman rizik. To bi bio izuzetno neuredan proces, a neuredan proces u najnaoružanijoj nuklearnoj državi na svetu nije nešto što bismo želeli da vidimo", pojasnio je Martin.

• Uzbuna u Moskvi; Raste zabrinutost za Putinovu bezbednost – hitno reagovali
• Preokret; Rusi su samleveni FOTO/VIDEO
• A za Vladimira Vladimiroviča, plan u tri koraka

On smatra da postoji još jedna posledica ovog preokreta na ukrajinskom frontu, a kojoj je na Zapadu posvećeno malo pažnje.

Prekid vatre u Ukrajini ne bi demobilisao rusku vojsku. Oslobodio bi je. 

Prema nedavnim procenama, aktivna vojska ima 1,32 miliona vojnika, a 700.000 je stacionirano u Ukrajini. 

Mnogi od njih su bivši osuđenici pušteni iz zatvora kao topovsko meso za podršku Putinovom iscrpljujućem ratu.

Slučajevi nasilja od strane ovih vojnika koji se vraćaju, navodi dalje autor, su dobro dokumentovani. Reč je, kako je dodao, o radikalizovanim muškarcima koji su i naoružani, a oni će tražiti mesto gde će izraziti svoje frustracije.

Margus Cakna, ministar spoljnih poslova Estonije, već je izdao upozorenja da se Putin sprema da pusti ove ljude na neprijatelje Rusije u slučaju prekida vatre. 

Estonci se ne igraju, i grade odbrambeni zid preko 795 kilometara granice sa Rusijom i Belorusijom, uz to što troše više od 5% svog BDP-a na odbranu.