"Pitanje od milion dolara": Zašto Ozempik ne deluje na sve isto

Novo istraživanje naučnika sa Stanford University sugeri&scaron;e da bi razlog mogao da leži u genetici, odnosno u određenoj genetskoj varijanti koju nosi deo populacije.Studija je otkrila za&scaron;to pojedini pacijenti ne reaguju na lekove koji deluju putem hormona GLP-1.Genetska otpornost na lekoveNaučnici su ustanovili da osobe sa određenim genetskim varijantama, za koje se procenjuje da ih ima oko 10 odsto populacije, ne ostvaruju očekivane koristi od lekova za dijabetes.Prema rečima stručnjaka, te varijante izazivaju neobičan i jo&scaron; uvek nedovoljno razja&scaron;njen fenomen koji istraživači nazivaju &quot;otporno&scaron;ću na GLP-1&quot;. Kod ovih osoba nivo hormona GLP-1, koji pomaže u regulaciji &scaron;ećera u krvi, jeste povi&scaron;en, ali je njegov biolo&scaron;ki efekat znatno slabiji.Jo&scaron; nije poznato da li ove genetske varijante utiču i na gubitak telesne težine kod osoba koje koriste lekove poput Ozempika i Vegovija, koji se danas sve če&scaron;će propisuju za lečenje gojaznosti. Za tretman gojaznosti ovi lekovi se uglavnom daju u većim dozama nego za dijabetes.Desetogodi&scaron;nje istraživanjeAnaliza, koja je trajala deset godina i uključivala eksperimente na ljudima i mi&scaron;evima, kao i podatke iz kliničkih ispitivanja, objavljena je u naučnom časopisu Genome Medicine.Tim sa Stanforda godinama je proučavao ovaj fenomen, a rezultati su ih toliko iznenadili da su se konsultovali sa stručnjacima &scaron;irom sveta.Istraživanje je bilo fokusirano na regulaciju nivoa &scaron;ećera u krvi i pokazalo je da osobe sa ovim genetskim varijantama ne mogu da snize nivo glukoze jednako efikasno kao osobe koje ih nemaju.Naučnici su proučavali dve genetske varijante koje utiču na enzim poznat kao PAM, koji aktivira niz hormona u organizmu, uključujući i GLP-1.&quot;Pretpostavili smo da će se problem sa ovim enzimom odraziti i na druge biolo&scaron;ke procese koji zbog toga neće funkcionisati kako treba&quot;, izjavila je jedna od vodećih autorki studije, Ana Glajon.Flotsam/ShutterstockRezultati potpuno suprotni očekivanjimaTokom istraživanja odrasli ispitanici sa genetskom varijantom i oni bez nje popili su rastvor &scaron;ećera, nakon čega im je tokom naredna četiri sata nivo &scaron;ećera u krvi meren na svakih pet minuta.Rezultati su bili potpuno drugačiji od onoga &scaron;to su istraživači očekivali.&quot;Osobe sa ovom genetskom varijantom imale su povi&scaron;en nivo hormona GLP-1&quot;, rekla je dr Glajon.Međutim, iako su imali vi&scaron;e GLP-1 u krvotoku, nisu pokazivali jači biolo&scaron;ki odgovor.&quot;Nismo videli da im nivo &scaron;ećera u krvi opada brže. Bilo je potrebno vi&scaron;e GLP-1 da bi se postigao isti efekat, &scaron;to ukazuje na to da su otporni na njegovo delovanje&quot;, objasnila je.Tim sa Stanforda zaključio je kroz niz ispitivanja da je ovaj fenomen specifičan za lekove koji deluju preko GLP-1 receptora.Dr Glajon smatra da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se bolje razumelo na koji način genetika utiče na različite reakcije pacijenata na ove lekove i za&scaron;to pojedini ljudi na njih veoma slabo reaguju.Ipak, naučnici jo&scaron; nisu uspeli da precizno objasne zbog čega su osobe sa ovim genetskim varijantama otporne na dejstvo GLP-1.&quot;To je pitanje od milion dolara&quot;, zaključila je dr Gloyn.

"Pitanje od milion dolara": Zašto Ozempik ne deluje na sve isto

0 Komentari