Nobelovka Manro više neće pisati?

"Da, znala sam da sam u trci, ali nikada nisam ni pomislila da ću je osvojiti", kazala je u telefonskoj izjavi za kanadsku televiziju CBC.

Ona je ispričala da ju je probudila njena ćerka sa vešću da joj je Švedska akademija dodelila prestižno priznanje. Šanse da dobije nagradu, Alis Manro je, kako je rekla, uvek doživljavala kao "jedan od onih pukih snova koji mogu, ali se skoro nikad ne ostvare".

Nobelova nagrada će, po svemu sudeći, biti kruna njene spisateljske karijere, budući da je Alis Manro u junu izjavila kanadskim medijima da "verovatno više neće pisati".

Stalni sekretar Švedske akademije Peter Englund naveo je da nije uspeo da stupi u kontakt sa njom, ali da joj je ostavio poruku na "sekretarici".

Englund saopštava ko je dobitnik Nobelove nagrade (Tanjug/AP Photo/Anders Wiklund)

"Bavila se jednom umetničkom formom, kratkom pričom, koja teži da bude u senci romana, i dovela ju je skoro do savršenstva", prokomentarisao je Englund u izjavi za AP.

Među prvima koji su reagovali na vest o dodeli nagrade bila je njena zemljakinja Margaret Atvud, takođe poznata književnica i jedna od kandidatkinja za Nobela, koja je putem Tvitera izrazila svoje oduševljenje: "Ura! Alis Manro je osvojila Nobelovu nagradu za književnost za 2013".

Alis Manro, koju je Nobelov komitet opisao kao "majstora kratke priče", 13. je žena koja je osvojila ovo prestižno priznanje od kada je ustanovljeno pre 112 godina.

Prethodne dobitnice su Nemica Herta Miler (2009), Britanka Doris Lesing (2007), Austrijanka Elfride Jelinek (2004), Poljakinja Vislava Šimborska (1996), Amerikanke Toni Morison (1993) i Perl Bak (1938), Južnoafrikanka Nadin Gordimer (1991), Šveđanke Neli Saks (1966) i Selma Lagerlef (1909), Čileanka Gabrijela Mistral, Norvežanka Sigrid Undset (1928) i Italijanka Gracija Deleda (1926).

Šta kaže srpska stručna javnost?

Dela Alis Manro na Sajmu knjiga u Frankfurtu (Tanjug/AP Photo/Michael Probst)

Šefica odseka za anglistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu prof. dr Vladislava Gordić Petković izjavila je danas Tanjugu da je o ovogodišnjoj dobitnici Nobelove nagrade za književnost Kanađanki Alis Manro na novosadskoj katedri već odbranjen doktorat.

Ona je s ponosom istakla da je bila mentorka Demiru Alihodžiću za tezu "Žanr kratke priče u okviru postkolonijalnih kultura Australije, Kanade i Novog Zelanda", u kojoj je najveći deo posvećen upravo Alis Manro.

Gordić Petkovićeva prepoznaje Alis Manro kao autorku, pre svega, žanra kratke priče, "žanra koji se svojom svedenošću jezika i fokusiranošću na pitanja ljudske egzistencije uporno bori protiv hegemonije romana kao dominantnog žanra moderne književnosti".

"U pričama Alis Manro likovi konstantno pokušavaju da pronađu mesto za sebe, da razumeju svoje okruženje i prilagode se stranom prostoru. Uvek u batrganju između suprotstavljenih svetova, između doma i tuđine, poznatog i stranog, njeni junaci su doseljenici na devičansko tlo jugozapadnog Ontarija, koje čeka upoznavanje i osvajanje", ocenila je Gordić Petkovićeva.

Kako je zaključila, ovo je prva nagrada autoru kratke priče, veoma specifične forme koja uobručava trenutak, preokret i promenu u ljudskom životu, forme posve različite od pripovetke i romana, forme diskontinuiteta, koja na najuverljiviji način reflektuje strast i muku egzistencije modernog čoveka.

Knjige Alis Manro ubrzano se prodaju širom Švedske (Tanjug/AP Photo/Jessica Gow)

Profesorka Radojka Vukčević sa odseka za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, kojoj je uža specijalnost kanadska i američka književnost, povodom proglašenja Alis Manro za ovogodišnjeg laureata Nobelove nagrade za književnost, ocenila je da je "Manro to zaslužila".

"Dala je nov i svež izraz kanadskom pisanju, što je bilo dovoljno da je kvalifikuje za dobitnicu ove prestižne nagrade", istakla je Vukčevićeva.

Profesorka dr Vesna Lopičić na Univerzitetu u Nišu, koja se bavi kanadskom književnošću, ocenila je da je Alis Manro "odličan izbor" i da je prema njenom mišljenju "zaslužila Nobelovu nagradu".

Ona je ispričala da je jedna od najpoznatijih kanadskih spisateljica Margaret Atvud i da je ona "bacila u senku druge pisce", tako da je dobro što je Nobela dobila upravo Alis Manro.

"Manro je zanimljiv pisac i u njenim pričama imate toliko materijala da od toga može da se napravi roman", istakla je Lopičićeva.

Ona je dodala da njene priče obiluju izrazitom dozom misterioznosti i da njena književnost spada u žanr koji se naziva "kanadska gotika".

Zrenjaninska izdavačka kuća "Agora" objavila je na srpskom jeziku njenu zbirku pripovedaka "Previše sreće" (2011), zbirku kratkih priča "Bekstvo" (2006) i (2010), kao i roman "Životi devojaka i žena" (2010).