Bajaga: Moje pesme imaju miris Beograda

Momčilo Bajagić, vođa grupe „Bajaga i instruktori” koja traje 29 godina, povodom novog albuma „Daljina, dim i prašina” održaće svoj najveći koncert. Biće to u subotu, 22. juna, u Beogradu, u Donjem gradu, podno Kalemegdana. U pripremama za ovaj spektakl oni su u decembru održali koncerte u Sarajevu i Ljubljani, a pre tri dana i u Varšavi. Generalnu proveru za Beograd imaće 8. juna u Zagrebu.

Bajaga je, u karijeri, svirao s više posebnih muzičara i sastava. Šest godina je sarađivao s Borom Đorđevićem i „Ribljom čorbom”.

Rođen je 19. februara 1960. u Bjelovaru. U braku s Emilijom ima sina Marka (22) i ćerku Anđelu (14).

Koje utiske nositesa koncerata iz Sarajeva i Ljubljane?

U Sarajevu smo bili u Domu mladih pred 3.000 ljudi, a u Ljubljani je, u hali „Tivoli”, bila posebna atmosfera, pa smo održali jedan od najboljih koncerata u Sloveniji

Kad ste sklopili „Vodič za snove”?

To je, odnedavno, zbirka pesama. Napisao sam oko 300 pesama za sebe i za druge, a izdvojio sam oko 70 za „Vodič” – moju prvu knjigu. „Ruski voz” je jedna od tih pesama. Napisao sam reči za tu pesmu, gitarista „Instruktora” Žika Milenković muziku,a glumac Lazar Ristovski ju je upisao u „Antologiju najboljih ljubavnih pesama”.

Otpevajte jedan njen deo...

Nije votka rakija, mada noćas udara / Tuga mi je velika, velika ko Rusija / Ja ne mogu poslati ljubav / Jer se ljubav ne šalje / Nit sam mogao poneti sobom tvoje poljupce / Kada budeš čitala pismo / Koje pišem ja / Tajna biće skrivena / Iza ovih redova...

Gde vam je upisana pesma „Moji drugovi”?

Tu pesmu sam napisao u najgore vreme, početkom devedesetih. Tada nije bilo posla za rok muzičare kod kuće, pa smo se okrenuli dijaspori. Obišli smo sve kontinente sem Južne Amerike. Tada sam, na svim stranama, našao ponekog druga iz škole, komšiluka... I ta pesma je nastala kao odnos tog stanja. Ona je istinita i zato su je ljudi prihvatili, pa je pevaju u kafanama kao narodnu pesmu. Evo je:Moji su drugovi biseri rasuti / Po celom svetu / I ja sam selica / Pa ih ponekad sretnem u letu / Da smo živi i zdravi / Još godina sto / Da je pesme i vina / I da nas čuva Bog / Da su najbolje žene / Uvek pored nas / Jer ovaj život je kratak / I prozuji za čas...

I naslovi vaših pesama traže odgovore:„Grudi nosi ko odlikovanja”...

Kad sam pisao tu pesmu živeo sam u Zemunu, a moja tadašnja devojka, a sadašnja supruga, u Beogradu. Sastajali smo se na mestu gde se Dunav stapa sa Savom, na Ušću. I ona je tada – nosila grudi kao odlikovanja!

...„Kao ne zna da je gotivim”...

I to je moja supruga iz istog, predbračnog perioda, kad, kao, nije znala da je volim.

...„Samo nam je ljubav potrebna”...

To je moj omaž „Bitlsima”, ali, generalno, i moj životni stav.

...„Ti se ljubiš na tako dobar način”...

To je samo ljubavna pesma bez personalizacije. Važi za sve ljude sveta.

...„Jahači magle”...

To smo mi: „Bajaga i instruktori”. Imali smo jedno vreme oko 150 koncerata godišnje. A to je skoro svaki drugi dan!

...„Plavi safir”?

To mi je sad moja ćerkica Anđela, iako je ta pesma nastala ranije, kad sam mislio samo na Emiliju.

Kad ste upoznali novinara Pecu Popovića...

Znamo se još iz vremena kad sam svirao u „Ribljoj čorbi”, a pri formiranju mog benda bio nam je „kum”. Kad smo birali ime benda ideja je bila da se zovemo „Bajaga i instruktori pozitivne geografije”. Peca nam je, kao glavni urednik lista „Rok”, uoči našeg prvog koncerta, bio sponzor. I kad je štampao plakate – izbrisao je dve poslednje reči u našem predlogu za ime benda. Prihvatili smo to, jer je Peca bio i ostao legenda svetskog roka.

...a kad Duška Kovačevića?

Kao „ratnog druga”. U vreme bombardovanja Beograda 1999. bili smo u istom „rovu”. Naravno, mnogo pre toga sam znao sve o njemu kao dramaturgu i piscu, a sad smo, kao komšije i prijatelji, često zajedno na nekim proslavama, a i pisao sam muziku za njegov film „Profesionalac”.

Po čemu vas pamte u Crvenoj zvezdi?

Navijač sam Zvezde. Bio sam i član skupštine fudbalskog kluba, a i napisao sam nezvaničnu himnu koja se zove „Zvezda”. Čujte je:Hajdemo svi da pevamo veselo / Kome je srce crveno i belo / Moja adresa Marakana sever / Delija uvek i Red Star Forever / Zvezda je ime šampiona / Ima nas dvesta miliona / Zvezda je da se pamti dugo / Pobeda ili ništa drugo...

Koji je klub sad vaš?

Zvezdu volim zauvek, ali obožavam i Barselonu, posebno Mesija, najboljeg fudbalera na svetu. I Realov Ronaldo je veliki igrač, ali ima nesreću da igra fudbal u vreme kad je na sceni i Mesi.

Šta očekujete od Barselone i Mesija u Ligi šampiona?

Verujem da će Barselona u polufinalu eliminisati Bajern, a potom, u finalu i Real. Ubeđen sam da će Lionel Mesi, u ovim utakmicama, uzdići fudbalsku igru do neslućenih visina, do one situacije kad navijači protivničkog kluba, nemajući kud, aplaudiraju samo njemu.

Koje muzičare žene najviše vole?

To najbolje znam: gitariste i pevače! Moj instrument je gitara, ali i „glas”. I siguran sam da mene moja Emilija, jako, baš jako, voli i zbog toga.

Pesme Olivera Dragojevića mirišu na more, a vaše?

Moje pesme imaju miris Beograda. U našim pesmama često pominjemo delove grada. Zato ćemo uoči koncerta 22. juna na poseban način da obeležimo Beograd našim stihovima. Na primer: uz bilbord na Slaviji pisaće i:„Ispod Slavije, kad šina savije”...

Gde ćete slaviti 30. rođendan „benda”?

Razmišljali smo i o tome. Stadion Tašmajdan se renovira, pa bismo sledeće godine na toj sceni mogli da oživimo sve naše slike iz 1984.

Izvor: Politika.rs