80 godina predavanja na Kolarcu

Povodom jubileja, 19. oktobra u Kolarčevoj zadužini biće održana tribina “Koncept permanentnog obrazovanja i značaj javnih tribina u promociji kulture i nauke” na kojoj će govoriti andragog Aleksandra Pejatović, sociolog Trivo Inđić, lingvista prof. dr Veljko Brborić i dugogodišnji urednik predavačke delatnosti Kolarca, filozof Dobroslav Smiljanić, prenosi portal SEEcult.org.

Takođe, biće objavljen i DVD “Reči u vremenu II” - izbor zvučnih zapisa predavanja na Kolarcu u periodu od 2001. do 2012. godine koji predstavlja svedočanstvo o kulturno-obrazovnoj misiji Kolarčevog narodnog univerziteta (KNU).

Unutar izdanja nalaze se predavanja i tribine na kojima su promišljani važni teorijski problemi, teme iz svetske i domaće kulturne baštine i predstavljani najnoviji naučni rezultati koji su obeležili početak novog veka na tribini Kolarčeve zadužbine.

Kolarčeva zadužbina nastala je 1878. godine voljom velikog srpskog dobrotvora Ilije Milosavljevića Kolarca (1800-1878), koji je osnivanjem fondova za “podmirivanje narodnih potreba u književnosti” i “podizanje i izdržavanje srpskog universiteta”, čitavo svoje imanje ostavio srpskom narodu.

Na svečanom otvaranju nove zgrade KNU 19. oktobra 1932. godine, na ondašnjem Kraljevom trgu u Beogradu, ostale su zabeležene reči predsednika Odbora Kolarčeve zadužbine, akademika Aleksandra Belića: “Mi bismo želeli da veza našeg društva sa tekućom kulturom, naukom i umetnošću bude stalna. Narodni univerzitet, pored svega drugoga, mora stalno ubacivati u naše društvo nove rezultate savremene nauke i time podsticati živo interesovanje za sve što se u kulturnom i naučnom svetu dešava.

Današnje vreme, koje je naš narod bacilo u veliku zajednicu svih naroda na svetu, sa različnim običajima, sa drugom kulturom i sa drukčijim stanjem i duhovnog i materijalnog života nego što je naš, učinilo je da u vezi sa tim iskrsnu mnoga pitanja naše današnjice kojima je potrebno duboko razumevanje. Jer, koreni tih pitanja idu često daleko u druge narode. I tu će Narodni univerzitet, ostajući uvek čvrsto na kulturnom i naučnom zemljištu, gledati da učini sve što može da takva pitanja budu dostojno osvetljena. Ali, sem svega drugoga, Narodni će univerzitet gledati da što dublje obradi za našu široku publiku i sva pitanja koja se tiču našeg naroda kao celine; otvoriće širom svoje vratnice svoj braći u Kraljevini i svoj braći Slovenima da sa katedara Narodnog univerziteta obaveštavaju naše društvo o svima pitanjima svojih naroda i naše uzajamnosti. Uzajamno razumevanje vodi uvek i ka uzajamnom poštovanju”, poručio je svojevremeno akademik Belić.

Od kako je pre 80 godina, 20. oktobra 1932, predavanjem akademika Ivana Đaje počeo da radi KNU, njegov programski zadatak, koji sprovodi Centar za predavačku delatnost, ostao je do danas nepromenjen.

Ta jedinstvena kulturna institucija od početka nastoji da “širi naučna znanja i naučna shvatanja pojava u svetu, da razvija uticaj primenjenih nauka u narodnom životu i privredi i da neposredno poučava pojedinim veštinama i umenjima”, kako stoji u Programu i statutu KNU iz 1932. godine.

Predavanja najeminentnijih stručnjaka iz svih oblasti prirodnih i društvenih nauka, književne večeri na kojima su nastupali domaći i svetski književnici i umetnici, mnogobrojni razgovori, diskusije, programi posvećeni obeležavanju značajnih godišnjica, i dalje su zaštitni znak Kolarčeve zadužbine i njene opredeljenosti za koncept permanentnog obrazovanja i otvorenog univerziteta.

Među učesnicima predavačkih programa bili su i Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Klod Simon, Žak Derida, Alen Turen, Robert Roždestvenski, Ginter Gras, Andrej Makin i mnogi drugi.

Kolarčeva zadužbina, kako ističe, i dalje neprestano ukazuje na širi društveni značaj javnih predavanja i tribina, kojima se podiže nivo opštih i specijalizovanih naučnih znanja publike i zadovoljava njena radoznalost.

Predavačka delatnost namenjena široj publici, organizovana je kroz rad 18 katedara čiji se program stvara uz učešće stručnih saveta katedara i priznatih univerzitetskih profesora.

Godišnje se održi više od 200 javnih programa iz oblasti društvenih i prirodnih nauka, književnosti i umetnosti.

Prema navodima Kolarčeve zadužbine, raznolikim programima i negovanjem obeležja sopstvenog kulturnog identiteta i identiteta drugih naroda, nastavlja da kontinuirano podstiče razumevanje i vrednovanje nauke, tehnologije, kulture i umetnosti i da daje važan prilog nastajanju društva znanja.