Ministar bez diplome vodi kulturu

„Da, tačno je da nisam diplomirao. Upisao sam Fakultet političkih nauka 1974. godine, ali smo imali predmet Samoupravljanje. Ja nisam hteo da polažem taj ispit i 1980. sam prekinuo studije. Usavršavao sam posle istoriju i kulturu u Madridu i Barseloni. To vam je nešto poput specijalizacije. Eto, to vam je to. Hvala. Prijatno“, kazao je Marković za dnevni list „Press“ .

Taj list je, u tekstu objavljenom 10. marta, naveo detalje iz zvanične biografije novoizabranog ministra kulture, informisanja i informacionog društva. Kao kadar partije G17 Plus, Markoviću je nedavno poverena ova funkcija, nakon što je sa nje smenjen Nebojša Bradić.

Kako je „Press-u“ rečeno iz G17 Plus, nedostatak diplome ne predstavlja nikakvu prepreku novom ministru. „On je osvedočeni kulturni radnik, vrsni poznavalac domaće i svetske kulture. Čovek koji je ceo život u kulturi, živi od toga jer je izdavač knjiga. Obrazovaniji je od većine koji su završili fakultete“, saopšteno je iz te stranke.

Foto: Marko Ðokoviæ

Problem u vezi sa imenovanjem Markovića nastao je i u samoj stranci. Njegove stranačke kolege zamerale su što je njemu povereno informaciono društvo, kao novi resor dodat nakon rekonstrukcije vlade, a sa kojim Marković nema dodirnih tačaka.

Biografija novog ministra ponovo je vratila na scenu i slučaj Nadice Momirov, bivše državne sekretarke ministarstva kulture. Na sajtu ministarstva, ali i G17 Plus, čiji je Momirov bila kadar, navedeno je da je ona završila Prirodno-matematički fakultet u Norveškoj i stekla zvanje „diplomirani stručnjak u oblasti biologije i socijalne integracije", a zapravo je imala samo srednju stručnu spremu. Na inicijativu lidera G17 Mlađana Dinkića, Vlada ju je 2. jula jednoglasno smenila.

„Marković je neuporediv sa slučajem Nadice Momirov, koja je navela pogrešne podatke o svom obrazovanju. Marković nikada nije govorio da je diplomirao, ali to je formalnost“, rečeno je „Press-u“ iz G17 Plus.

Marković je rođen 1955. godine u Čepuru kod Paraćina. Bio je jedan od dva osnivača ekspertske mreže G17 Plus, a nakon obavljanja funkcije potpredsednika te stranke, 2006. godine proglašen je za počasnog predsednika. Od 2004. do 2007. godine bio je i poslank Skupštine, dok je u preiodu od maja do jula 2004. godine vršio dužnost predsednika Republike Srbije.

Osnivač je i vlasnik izdavačke kuće Stubovi kulture. Uređivao je listove (Student, Književna reč, Vreme), časopise (Vidici, Književnost) i biblioteke (Pegaz, Albatros, Retrospektive). Najznačajnije knjige su mu ,,Li-mun, isceđen”, ,,Morali bi doći nasmejani lavovi“ i ,,Otmenost duše“.