Arhitektura: Kuća Blob

Dupli Casa nemačkog arhitekte Jirgena Majera H. je apstraktno delo. Nalazi se u blizini grada Ludvigsburga, na jugozapadu Nemačke. Privukla je svetsku pažnju izgledom koji je nazvan "blob arhitektura"

Kada je arhitektonski tim Jirgena Majera H. ponudio projekat Dupli Casa vlasnicima, nemački industrijalac i njegova porodica su, blago rečeno, oklevali. Kada je prošao trenutak zaprepašćenja, predomislili su se.

"Kada sam porodici pokazao model i objasnio svoj arheološki dizajn, isprva su bili šokirani. Samo jedan sat kasnije njihova lica su se razvedrila! Vlasnica je uzviknula: 'To je upravo ono što sam sve vreme želela!' Bio sam veoma srećan što su prihvatili moj koncept i shvatili integritet ideje i istorijat kuće", kaže za "Kuća stil" berlinski arhitekta. Ovim projektom je postavio temelje dizajnu zvanom "blob", koji je predstavljen zakrivljenim linijama.

Kuća na dva sprata leži na temeljima prvobitne kuće, izgrađene 1984. godine, na terenu od 6900 kvadratnih metara. Kako je vreme prolazilo, dodavani su raznovrsni prostori da bi se zadovoljile potrebe nastale širenjem porodice. Trebalo je napraviti generalnu adaptaciju.

"Projekat urađen u mom arhitektonskom birou, u kojem radi petnaest osoba, leži na osnovi stare kuće: kuća je izdignuta, udvostručena, a zatim zarotirana. Tako je dobijena zakrivljena veza zmeđu donjeg i gornjeg dela!"

Njene novoprojektovane konzole zakrivljenih formi okružuju osnovu kuće, zarivajući se u okoliš. Može se reći da se kuća preliva preko strmog terena. Iz kojeg god ugla da se gleda, Dupli Casa izgleda drugačije. "Kuća ima sopstvenu dinamiku", objašnjava Jirgen Majer H, koji je uspeo da kući da mogućnost panorame od 360 stepeni.

Lavirint

Iako je nov projekat jednostavniji od postojećeg, mnogobrojna proširenja stvaraju atmosferu lavirinta s neočekivanim zaokretima i uvijanjima, zahvaljujući raznovrsnim otvorima na svakom spratu.

Komunikacija je postignuta kroz fluidnost projekta. Prizemlje liči na pećinu i u njemu se nalaze prostori za decu i unutrašnji bazen s velnes kutkom. Novoizgrađeno stepenište vodi do gornjeg sprata gde se nalaze "džepovi" privatnih prostora.

Srednji nivo je pretvoren u zajednički prostor za primanje i u njemu se nalazi veliki atrijum sa ogromnim staklenim površinama. "Porodica je želela veliki prostor za primanje. Atrijum je smešten u središte kuće kao zbirno mesto ili mesto okupljanja svih članova porodice i njihovih prijatelja, i predstavlja osnovnu tačku komunikacije. On prodire kroz prizemlje i dva sprata povezujući razne namenske prostore u jednu celinu.

"Kuća je toliko duboka da joj je bilo potrebno mnogo svetla", kaže Jirgen Majer H. U samoj kući postoji jasna odvojenost javnih i privatnih prostora. U prostoru za primanje nalazi se i trpezarija sa stolicama "Panton" koje se sjajno slažu sa zakrivljenim zidovima i prozorima od poda do tavanice.

Na zadnjem nivou, spavaće sobe su postavljene kao stabljika sa listovima - sistem spirale. Sve sobe imaju ugaone prozore koji omogućavaju savršen pogled na okolinu. Velika spavaća soba vlasnika kuće je na prvom spratu i iz nje se pruža predivan pogled.

Svi podovi u kući su od drveta, a spoljašnji zidovi od betona: spoj starog i novog, prirodnog i napravljenog. Rezultat su skulpturalni zidovi koji se protežu u okoliš.

Pored kuće okružene zelenilom, na belom terenu nalazi se bazen. Objašnjavajući zašto je ovaj spoljašnji prostor beo, arhitekta Majer H. kaže da je njegov klijent želeo crnu boju. "Crna boja ne bi odgovarala štuko materijalu koji sam upotrebio u ovom projektu. Uopšteno gledajući, time bi se stvorila velika napetost između kuće i okoline! I sami detalji su izuzetno komplikovani. Verujem da sve što je na površini treba da bude jasno vidljivo. Kada na krovu metal sjaji, onda građevina izgleda mnogo apstraktnije".

Svi projekti koji izlaze iz arhitektonskog biroa do sada su se pokazali kao veoma ekonomični. Upotreba kompjuterske tehnologije omogućava arhitekti Jirgenu Majeru H. da svoje zgrade doživljava "kao oblikovanje krajolika i komunikaciju između neba i zemlje".

Blobitektura

"Blobkultura", "blob arhitektura", "blobizam", jesu izrazi koji opisuju sve organske oblike kao što su oblici ameba i ostali izbočeni oblici. Iako je izraz "blob arhitektura" nastao početkom devedesetih godina prošlog veka, počeo je da se upotrebljava 2002. godine kada se pojavio u tekstu "O jeziku" u "Njujork Tajms" magazinu. Od tada se reč upotrebljava da bi se opisale zakrivljene linije raznih oblika.

U novom broju Kuće stil brojna iznenađenja: informišite se o aktuelnim trendovima u dizajnu, po prvi put otkrijte drugačiji Meksiko, saznajte sve o fenomenologiji ženske štikle, inspirišite se porodičnim kućama u kamenu i naučite sve o blagodetima prisustva vode u bašti i vrtu.

Četiri sveža šoping vodiča daće novu energiju ovom letu.

Uživajte!