Dejvid Silvijan

B92: Prošlo je mesec dana od početka turneje "The World Is Everyting", kakve su Vam dosadašnje impresije i da li posebno pamtite neki nastup?

Dejvid Silvijan: Sinoć u Ofenbahu (nedelja, 7. oktobar, prim.aut.) je bilo zaista fino, koncert je bio u jednoj maloj, intimnoj sali i zvuk je bio sjajan. Publika, generalno, dobro reaguje na našim koncertima, svuda nailazimo na topao i srdačan prijem, a za svakog muzičara je podsticajno kada dobije pozitivnu reakciju od strane publike. Slično je bilo i u Dablinu, gde smo takođe imali intimnu atmosferu, zapravo prilično sam zadovoljan dosadašnjim tokom turneje, mislim da je, za sada, na vrlo visokom nivou.

B92: Bilo je ranije nekih glasina da ste izgubili interesovanje za žive nastupe, ali, srećom, ipak ste krenuli turneju. Ako je to istina, zbog čega ste promenili stav po tom pitanju?

Dejvid Silvijan: Zapravo, nisam promenio stav prema živim nastupima. Stvar je u tome da sam 2003. izdao album "Blemish", koji je predstavljao novu fazu u evoluciji muzike koju pravim i kao rezultat toga jednostavno sam izgubio interes za javno izvođenje muzike iz prethodnih perioda moje karijere, osetio sam da sam, na neki način, izgubio kontakt sa onim što sam radio ranije. Tada sam doneo tu odluku da prestanem da sviram uživo i mislim da je u tom trenutku to bila prava odluka. Ipak, neki moji prijatelji su mi predložili da održim još jednu turneju, gde bih poslednji put podelio svoju muziku uživo sa publikom. Ako, nakon ove turneje, ipak budem nastavio sa koncertima, na njima sigurno neće biti ništa od muzike iz starijeg perioda moje karijere.

B92: Budući da, ipak, na ovoj turneji svirate starije pesme, ono što interesuje mnoge vaše fanove je da li planirate da izdate DVD sa ove turneje, s'obzirom na to da te pesme na koncertima izvodite na drugačiji način i prilično se razlikuju u odnosu na ono što se može čuti na albumima?

Dejvid Silvijan: Ne, nemam takvu nameru. Neće biti nikakvih živih snimaka sa ove turneje.

B92: Kad već pominjemo ranije periode vaše solo karijere, krajem '80-tih godina prošlog veka počeli ste da pravite instrumentalnu muziku, sarađujući sa ljudima kao što su Riči Sakamoto i Holger Cukaj. Šta vas je inspirisalo da počnete da se bavite time i kakav vam je danas stav prema instrumentalnoj muzici?

Dejvid Silvijan: Imali smo neke, da tako kažem, polu-instrumentalne pesme još u završnom periodu grupe "Japan" početkom '80-tih, još tada je počelo to moje interesovanje. Kasnije, na albumu "Brilliant Trees" (prvi solo album D. Silvijana, 1984, prim. aut.) je bilo pesama sa prilično dugačkim instrumentalnim prelazima između vokalnih deonica, koji se mogu posmatrati kao celina za sebe. Kada pravite vokalne albume, uvek u glavi imate i ideje za instrumentalne teme i mislim da su te ideje vrlo dobre i produktivne za sam kreativni proces pravljenja pesama. Instrumentalna muzika me još uvek interesuje, ali moram da vam kažem da u ovom trenutku toliko uživam u samom pevanju, verovatno više nego ikada ranije i zbog toga mi je vokalna muzika prioritet trenutno, bez obzira na to što sam nedavno kreirao jednu audio art instalaciju. Instrumentalna muzika razvija vas osećaj za komponovanje i samim tim za pisanje pesama.

B92: Recite nam nešto o toj audio instalaciji "When Loud Weather Buffered Naoshima", koju ste malopre spomenuli?

Dejvid Silvijan: To sam uradio na predlog ljudi sa ostrva Naošima u Japanu, gde se nalazi nekoliko muzeja sa impresivnim umetničkim delima. U jednom od njih se održava festival pod imenom "Standard" na koji su me pozvali da učestvujem. Kada ljudi stignu na Naošimu dobiju "iPod" na kome se nalazi to moje audio delo, koje na neki način predstavlja zvučnu vezu između tih različitih umetničkih eksponata koji se mogu videti širom ostrva, predstavlja moju viziju kako muzikom da spojim ta dela. Ta audio art instalacija je postala stalni zvučni eksponat tog festivala, zbog čega mi je vrlo drago i, bez obzira što se pojavio cd-u, u ograničenom izdanju za etiketu "Samadhisound", jedino stvarno, stvarno možete da je slušate i doživite na ostrvu Naošima.

B92: Da li ste, kada su vas pozvali odande, već imali neke muzičke zamisli ili ste ideju dobili kada ste stigli tamo i videli sve to?

Dejvid Silvijan: I jedno i drugo. Imao sam ranije osnovnu ideju za instrumentalnu instalaciju, a kada sam otišao na ostrvo i video sve te eksponate shvatio sam da među njima ipak može da se nađe veza i da taj predlog, iako mi se činio nebulozno u početku, ipak može da se realizuje i da ona osnovna ideja može da se pozitivno razvije, prevashodno zbog toga što je u kontekstu samog festivala.

B92: Pročitao sam negde da neki ljudi misle da vašom muzikom izražavate tamnu stranu ljudskog karaktera. Šta mislite o tim komentarima?

Dejvid Silvijan: Mislim da su čudni ljudi koji tako misle. Ja ne mislim da je tako. Pokušavam da sagledam sve aspekte ljudskog karaktera, jer ljudi su vrlo kompleksna bića i veliki je izazov izraziti tu kompleksnost, to je ono što inspiriše. U mom muzičkom katalogu ima pesama koje zvuče srećno, ima onih koje zvuče poletno. Ima i onih koje izražavaju, kako kažete, tamniju stranu ljudske prirode, ali čak i one su nastale da bi donele neko olakšanje za takvu vrstu emocija, da bi dovele do pročišćenja. Kao što je Andrej Tarkovski jednom rekao morate da prođete kroz tamnu stranu života da biste došli do svetlosti. Proživljavanje teških trenutaka dovodi do bitnih odluka u životu i predstavljaju neku vrstu neophodnog ozdravljenja. Mislim da je isto i sa mojom muzikom, koja je moj put pročišćenja. Sigurno je da ne bih objavljivao takve pesme kada bih mislio da jednostavno izražavaju negativne emocije, mislim da iz loših iskustava trebamo da izvučemo ono što je produktivno, ono što će imati pozitivan uticaj.

B92: Pomenuli ste malopre Tarkovskog... jedan drugi filmski režiser, Džoel Šumaher, je u svom novom filmu, koji će se uskoro pojaviti, upotrebio vašu pesmu "Banality Of Evil" sa ploče "Nine Horses", "Snow Borne Sorrow". Da li planirate da se ubuduće više posvetite pisanju muzike za filmove?

Dejvid Silvijan: Ta pesma se uklapala u film i tako se našla u njemu, nisam je pisao sa tom namerom. Filmska muzika me je interesovala tokom čitave karijere i, u suštini, uvek sam otvoren za tu oblast stvaralaštva. Ipak, da bih radio na nekom filmu mora da postoji nešto što će zaista da me nadahne da se upustim u to, jer bih morao da ostavim po strani ono čime se trenutno bavim. Takav slučaj je, recimo, bio sa audio instalacijom za ostrvo Naošima, sama ideja mi je bila toliko uzbudljiva da sam poželeo da učestvujem u tome. Trenutno sam potpuno zaokupljen svojom muzikom i da bih se bavio nečim drugim to mora da bude ili povezano sa mojim trenutnim muzičkim interesovanjima ili da budem zaista inspirisan za tako nešto. Inače, čini me srećnim da se fokusiram na svoju sopstvenu muziku, ima još toliko toga što bih želeo da uradim, a, inače, radim vrlo sporo. Imam mnogo različitih ideja sa kojima moram da se izborim i projekata koje želim da realizujem.

B92: Jedan od tih vaših projekata je i "Nine Horses", u kome ste sa sjajnim autorima i muzičarima kao što su Burnt Fridman, Arv Henriksen, švedska pevačica Ština Nordenštam, vaš brat Stiv Džensen (bubnjar grupe "Japan", prim. aut.). Kako ste okupili te ljude na jednom mestu?

Dejvid Silvijan: U suštini je stvar u tome da su svi tu u funkciji same kompozicije, u samom procesu komponovanja bih dobijao ideje šta bi moglo da doprinese samim pesmama u određenim momentima, bilo da je u pitanju zvuk trube, ljudski glas ili bilo šta drugo... tada bih kontaktirao nekog od tih ljudi koji su mi se činili prikladnim i za koje sam mislio da mogu određenoj pesmi da daju novu snagu, nadao sam se da prema njoj mogu da osete istu povezanost kakvu imaju prema sopstvenoj muzici. "Nine Horses" je nastao kao jedan intuitivan proces, vrlo specifičan i bilo je vrlo bitno izabrati prave ljude za prave uloge isto koliko je nekom filmskom režiseru bitno da izabere prave glumce. Sreća je da su ti ljudi pristali da učestvuju u tome i daju svoj pojedinačni doprinos zajedničkom, uspešnom muzičkom delu, vrlo sam im zahvalan. Danas postoji dosta takvih oblika saradnje muzičkih umetnika preko globalne mreže, oni zaobilaze muzičku industiju kao posrednika i šalju direktno jedni drugima zvučne uzorke i tako stvaraju zajedničku muziku. Mislim da je takav način razvoja muzike interesantan i vrlo pozitivan.

B92: Koji muzičari su u postavi sa kojom nastupate na ovoj turneji, koga ćemo videti na sceni u Beogradu?

Dejvid Silvijan: Tu je moj brat Stiv, koji uvek svira solidno i na njega uvek mogu da se oslonim, zatim Kit Lou sa kojim sam već svirao na turneji "Everyting And Nothing" i koji je svirao bas gitaru na albumu "Nine Horses", a novo lice je Takuma Vatanabe iz Japana koji svira pijano i klavijature. Pored njih tu je trenutno i Hejden Čizholm, koji je sjajan i koji je, takođe, učestvovao u projektu "Nine Horses".

B92: Za vašu diskografsku kuću "Samadhisound" uskoro izlazi prvi solo album vašeg brata Stiva Džensena "Slope". Koja još izdanja možemo očekivati u skorijoj budućnosti?

Dejvid Silvijan: Pripremamo neka izdanja za januar i februar 2008, a moj novi album ćemo takođe objaviti tokom naredne godine. Ipak je još rano da govorimo o tome.

B92: Hteo bih da vam postavim još jedno pitanje koje je, razvojem interneta, postalo aktuelno među muzičarima poslednjih godina. Šta mislite o slobodnom daunloadovanju muzike sa raznih inernet servera, bez ikakve novčane nadoknade?

Dejvid Silvijan: To mi se, naravno, ne dopada. Istina je da postoje muzički autori koji mogu sebi da priušte luksuz da se njihova muzika slobodno skida sa interneta, ali je stvar u tome da postoji mnogo, mnogo više onih koji to ne mogu. Ako vam se sviđa nečija muzika, bolje je da platite za to, jer u suprotnom se može desiti da taj autor ne bude više u mogućnosti da se bavi time u budućnosti. Jednostavno, morate da podržite ljude u čijoj muzici uživate.

B92: Hvala Vam na ovom razgovoru za B92, gospodine Silvijan, da li imate neku poruku za naše slušaoce pred koncert u Beogradu?

Dejvid Silvijan: Zaista jedva čekam taj koncert, ne samo da nikada nisam svirao tu, već nikada nisam ni bio u Beogradu. Nadam se da će se ljudima koji dođu na koncert svideti ono što budu čuli i da će sa njega otići sa osećajem zadovoljstva, budući da mislim da trenutno svi sviramo jako dobro. Željno iščekujem da vidim kakva će biti reakcija publike u Beogradu.