Vladimir Arsenijević, Predator

Svoj poslednji samostalni roman, odnosno svoju poslednju prozno-fikcionalnu knjigu, Vladimir Arsenijević objavio je davne 1997. godine, ali je od tada uradio mnogo toga važnog kao urednik, prevodilac i izdavači po tome će ostati upamćen u ovdašnjoj književnosti. Jedanaest godina su čitaoci, dakle, čekali na novu prozu najmlađeg dobitnika Ninove nagrade, jer priznaćemo da je Išmail (2004) bio eksperiment, pokušaj zasnivanja žanra grafičke novele, kooprodukcija između dva umetnika i samim tim hibrid čiji se uspeh, odnosno neuspeh, ne sme pripisati samo jednom od njih.

Ipak, svako ko je pomislio da će Predator nastaviti tamo gde je stala tetralogija Cloaka maxima, otpočeta romanom U potpalublju, prevario se. U pitanju je nešto sasvim drugo, drugačije, zastrašujuće hrabro, a opet prepoznatljivo, nešto što grinavejskom bizarnošću i smislom za sliku podiže dijafragmu par centimetara više u organizmu.

Igrajući na kartu ambivalentnosti, preciznije bivajući potpuno opušten i u tom smislu neopterećen načinom na koji će čitaoci prepoznati konačan oblik dela i u koju će ga policu bibliotekari smeštati, Arsenijevićpravi mozaičnu strukturu po principu Altmanovih Kratkih rezova, ali njegov svet nije depresivna Amerika srednje i niže klase u potrazi za emotivnošću, već svet onih koji su osuđeni da budu progutani, svareni i na kraju odbačeni. Drugim rečima, Arsenijević sledeći priču kreće odozdo, iz velikog nužnika sveta u kojem njegovi junaci okončavaju mnogo pre nego što su uopšte stigli da postanu književni likovi. U tom smislu, nema logičnijeg nastavka za planiranu tetralogiju od knjige Predator, u kojoj se kanibalizam sveta materijalizuje kroz čoveka koji se nimalo slučajno zove Nihil Baksi. Arsenijevićeva aluzija na Terencijevu maksimu Homo sum et nihil humanum a me alienam puto esse, govori o tome da je veliko Ništa (Nihil) koje predatorski proždire neke od likova iz knjige, u svojoj suštini toliko ljudsko, toliko ne-strano i ne-strašno (hvala P.Č!), odnosno predstavlja razorni potencijal koji se krije u svima nama. Jer, pretrpevši torturu koju je pretrpeo Nihil Baksi, svako od nas može se, bez problema, pretvoriti u čudovište. Isto kao što se svakom može dogoditi da posle konačnog osećaja slobode, pogine najbesmislenijom smrću, da se zarazi virusom HIV-a, da se navuče na heroin ili da prosto završi kao obrok nekom predatoru. Jedina razlika između nas kojima se to nije dogodilo i njih kojima se to događa, udobno je mesto koje mi zauzimamo u okviru rasporeda društvene moći.

Ipak, sve ovo bi moglo da deluje odistinski patetično i isprazno da nije upakovano u sugestivno književno umeće, zasnovano na stalnoj igri između čitalačkih očekivanja i njihovog ispunjavanja, odnosno neispunjavanja. Vešto raspoređena građa, lukava disperzija informacija u rukopisu, koje nam pomažu da shvatimo motivacijske strukture kako likova tako i čitavog narativa, doprinose tome da se osnovna ideja knjige o surovom i obesmišljenom svetu u kome ljudi proždiru ljude, kako metaforički tako i doslovno, prihvati sa ubedljivošću iskustva iz prve ruke. Drugim rečima, moguće je da je iskaz Vladimira Arsenijevića o svetu posve banalan, ali su književne strategije kojima je to saopštio svojim čitaocima toliko sugestivne da plima užasa sa svakom stranicom raste, dok u karpenterovskom podsmehu Dobru u svetu ne nastavi da hoda «u odabranom smeru sve sigurnije i brže».

O tome koliko je Arsenijević brižno stvarao svoju knjigu, svedoči i precizna karakterizacija likova koja se opire svakom stereotipu. Vešto izbegavši da pamfletiše i jeftino psihologizira, pokušavši da preokrene u poslednje vreme na Zapadu simplifikovane uloge žrtve i zlikovca, on ipak ostaje etičan do kraja. Reč je o tome da nije problem samo u ljudima, ima nešto istinski trulo i u svetu koji nas okružuje, odnosno „lepota“ života na margini, u azilu, kao pripadnik ideološke, etničke ili seksualne manjine, nosi svoje izazove i opasnosti, a centar ili beli heteroseksualni glasam-za-vlast muškarac nikako ne može da oprosti postojanje Drugosti i Drugačijeg.

Predator je odlična knjiga koja konačno razbija sve sumnje koje su postojale u delu javnosti o sposobnostima Vladimira Arsenijevića kao pisca. Ovom hrabrom prozom prekinuto je relativno dugo ćutanje. Nadamo se samo da sledeći put ono neće toliko trajati.

Knjigu možete naći u B92 Shopu-u i u bolje snabdevenim knjižarama