Bez panike, ali opreznost neophodna

Stotine kokošaka, pataka i gusaka je ubijeno i spaljeno proteklih dana, a skoro hiljadu Rumuna je vakcinisano. Karantin je proglašen u osam naselja na jugu Rumunije gde su nađene zaražene patke. Pretpostavlja se da su virus u Rumuniju donele divlje guske koje zimi iz Sibira stižu na Balkan.

Srbija ne bi trebalo da se nađe na putu tih ptica, jer one idu duž Crnog mora ka jugu ili se zadržavaju u delti Dunava, i ne preleću Karpate. Pored toga što je zakonom zabranjen uvoz u Srbiju ptica iz zemalja u kojima se javio ptičiji grip, veterinarska uprava proverava i one koje lete nad Srbijom.

Budimir Plavšić, načelnik odeljenja za zdravstvenu zaštitu i dobrobit životinja pri upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je da je virus ptičjeg gripa ustanovljen kod malog broja divljih ptica u Rumuniji niske patogenosti i da izaziva blaže simptome kod divljih ptica, za razliku od virusa visoke patogenosti koji može dovesti do masovnog oboljenja životinja i eventualno ljudi.

Plavšić garantuje da se zaraženo pileće meso ne može naći na našoj trpezi: "Životinje se na osnovu mere koje preduzima veterinarska služba obavezno uništavaju, dakle bolesne se ubijaju, uginule ili ubijene se neškodljivo uništavaju, i radi se totalna dezinfekcija i sprečavanje ulazaka i izlazaka u farmu u određenom periodu dok ne dođe do sanacije. Virus neće doći do ljudske ishrane, a on je inače i termolabilan, tako da ga temperatura od 60 stepeni ubija za 30 minuta."

Ipak, postoji opasnost da neka divlja patka ili guska zaluta i dođe u Srbiju. Ako se to desi još uvek su male šanse da virus pređe sa divlje ptice na čoveka, jer se prenosi bliskim kontaktom, kaže orintolog Dragan Simić: "Problem postoji kod seoskog gajenja pataka, gde se te ptice puštaju da odlaze do najbliže bare, jezera ili reke, gde imaju prilike da se mešaju sa divljim pticama. Tada teoretski postoji mogućnost da dođe do zaraze, jer kroz izlučevine virus može da dođe u vodu i dalje da stigne do domaćih ptica.

Budimir Plavšić upozorava da uzgajivači obave deratizaciju objekata u kojima drže živinu, jer glodari mogu da dođu u kontakt sa obolelom divljom pticom i da prenesu virus na živinu. On je rekao da vlasnici farmi ne smeju da mešaju živinu različite starosti, da novu živinu prvo drže u karantinu nekoliko dana, pa onda nastave da je normalno grane. Čim se pojave prvi simptomi, uzgajivači živine treba da zovu veterinara, savetuje stručnjak.

"Zaraza se prepoznaje po nakostrešenosti perja, apatičnosti, slabom uzimanju hrane, kod koka nosilja prestaju da nose, gola mesta na telu, koža oko kljuna može da pomodri i slicno", kaže Simić.

Virus ptičijeg gripa povod je i da lovci prestanu da ubijaju divlje ptice, jer ugrožavaju svoj život ako dođu u kontakt sa bolesnom pticom, a i Svetska zdravstvena organizacija upozorava da odstrel divljih ptica nije način da se spreči širenje bolesti. Naprotiv, to bi imalo sasvim suprotan efekat.