Kraljevi bez kruna

U Srbiji je, sudeći prema pregrejanim raspravama povodom ustava, nesporno samo to da je ogromna većina za republiku, a ne za kraljevinu. Većini političkih delatnika to ne smeta da se ponašaju poput kraljeva. To jest, da otadžbinu smatraju baštinom za doživotnu ličnu upotrebu, ne pitajući se da li narod više ljubi republiku zato što po lošem pamti kraljevska vremena ili zato što ih ne pamti. Ustavna groznica, ipak, nije zahvatila većinu birača. Kako god mu objašnjavali da mnogo dobija, običan čovek nije uveren da ono što je važno za državu ima neke veze s njegovim životom, radnim mestom, njegovim selom i gradom. Ma kolike bile njegove brige, građanin je navikao da su državne važnije od njegovih, pa će zarad njenog dobra otrpeti i ono što ne bi morao. Država to zna. I koristi. Lakše je vladati podanicima nego ljudima koji su svesni svojih prava i sloboda. Zato se proteklih nedelja neumorno govorilo o onome šta dobija država. Tek neko je procedio kroz zube da u svemu ima nečeg dobrog i za narod, to jest građane.

Groznica će, uostalom, potrajati. Čim budu prebrojani glasovi, kreće se u novi pohod ka biračkim kutijama. Verovatno ni tada neće na prvom mestu biti plate, radni uslovi i zaštita okoline, već krupne istorijske priče. Doduše, ne bi se moglo reći da je država poslednjih meseci cicijašila. Ovde povišice, onde put sa tunelom, tamo prigodni pokloni. Nastavi li se tako do izbora, buduća vlast će naslediti praznu kasu. Pošto je u ovoj zemlji počinjanje od nule omiljena disciplina, nikog ne treba unapred žaliti. Ponajmanje političare, koji su tokom oktobra prkosili zakonima fizike, boraveći u isti mah ne nekoliko mesta. Dobro je da oni, makar povremeno i u prolazu, vide razliku između sirotinjske Srbije i one nakinđurene kojom se najčešće kreću. Odlaženje Vlade međ ljude, pa još autobusom, moglo bi se nazvati i jeftinim podilaženjem. Ima toga svuda u svetu i ne smatra se nedopustivim. Nedopustivo je ponižavati nekoga zbog drugačijeg mišljenja, što se ovde neštedimice čini.

Vlada daje šezdeset hiljada dolara mesečno za popravljanje predstave o Srbiji u Americi. Sa Si En Enom napravljen je dodatni posao oko prikazivanja svetu što nalickanije Srbije. Sve bi bilo krasno da dotičnoj televiziji nisu dostupni snimci iz Beograda i Kosovske Mitrovice. Oni na kojima se zlatna mladež ruga pripadnicima druge nacije i sprda se s likom pokojnog Rugove, te oni sa klicanjem Ratku Mladiću. Većina iz šarolike referendumske koalicije nije se nešto mnogo uzrujavala zbog prizora od kojih bi svako pristojan morao makar pocrveneti. Ako je general zaštitni znak Ustava, valjda se očekuje da on među prvima izvrši svoju građansku dužnost. Pred televizijskim kamerama. Organizatori skupova pored čestitog Knjaza i kraj Ibra bliski su partiji premijera Koštunice. Šta god na osnovu toga zaključivali spoljni prijatelji Srbije, zaključak ne može biti povoljan ni po tu partiju ni po državu u celosti. Ni u prvom ni u drugom slučaju nije bila posredi šačica besprizornih. Ako se u Beogradu keče smatra neprijateljskim obeležjem, kako se može očekivati da na Kosovu bude dobrodošao bilo ko pod šajkačom? Ako se u severnom delu Kosovske Mitrovice odbegli general vidi kao heroj, biće da su neki pojmovi skroz pobrkani. A ako su Ahtisari i njegovi poslodavci videli pomenute igrokaze, biće im lakše da - bez gledanja u Ustav - odluče šta s Kosovom. Albanci iz tri opštine na jugu Srbije dobili su dodatni razlog da nadaleko obilaze birališta. Čime ih je država uverila da joj je stalo do njih?

Poistovećivanje surovih ratnika sa državom nije samo ovdašnja pojava. U susedstvu se slično dešavalo s Glavašem, koji na kraju samo što nije morao moliti da ga malo puste u zatvor. Svi u Osijeku i Zagrebu znaju ono što znaju i svi u Beogradu. Većina ni tamo ni ovde možda ne smatra da je u redu ubijati goloruke ljude. Ipak, svojim borcima za nacionalnu i državnu stvar oprašta se i ono što će se drugima pamtiti doveka.

Pre isteka jednog od najtoplijih oktobara u poslednjih sto godina Srbija će znati s kojim ustavom kreće u nove pobede. Steći će se uslovi i za početak istrage povodom eksplozije u Paraćinu. Istrage povodom novosadske večere koju je narodni poslanik DSS-a platio novcima Vodovoda i kanalizacije neće biti. Plaćeno, pa šta? Dvadeset pet hiljada, pa šta? DSS, pa šta? Nekad je onima koji zaludno isteruju neku pravdu preporučivano da se žale upravi vodovoda. Ne brani im se ni danas.