Suđenje Stanišiću i Simatoviću: Svedok o Vukovaru i Tari

Iskaz svedoka optužbe RFJ-022 se odvijao iza zatvorenih vrata na suđenju Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, optuženim za zločine u Hrvatskoj i BiH.

Izvor: Beta
Podeli
Thinkstock
Thinkstock

Zatvorena sednica najviši je nivo zaštite identiteta svedoka pred međunarodnim sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Haškog tribunala, koji sudi Stanišiću i Simatoviću.

Zaštićeni svedok RFJ-022 daje iskaz, između ostalog, o zločinima nad Hrvatima u Vukovaru 1991, kao i o logoru za obuku "crvenih beretki" na Tari, u Srbiji.

Optužnica ne tereti Stanišića i Simatovića za zločine u Vukovaru, ali je tužiocima dozvoljeno da o tome izvode dokaze kako bi oslikali obrazac po kojem su zločini činjeni.

Raspravno veće predsedavajućeg Bartona Hola juče je odbilo zahtev Stanišićeve odbrane da svedočenje RFJ-022 odloži za šest meseci.

Odbrana je tvrdila da joj tužioci nisu obelodanili važne pojedinosti iskaza svedoka, poput identiteta počinilaca zlodela u Vukovaru, i detalje o osnivanju logora na Tari.

Stanišićevi branioci tvrdili su da im je 180 dana potrebno da bi sproveli istragu o svedokovim tvrdnjama.

Sudije su, međutim, odlučile da svedoka saslušaju, ostavljajući otvorenom mogućnost da naknadno njegov iskaz izuzmu iz spisa, ako utvrde da su tužioci nepostupanjem naneli štetu odbrani.

Od početka ponovljenog suđenja Stanišiću i Simatoviću 13. juna tužioci su pred raspravno veće, na javnim sednicama, izveli dvadesetak svedoka o zločinima u Hrvatskoj.

Na javnim sednicama, sudije su saslušale svedoke: RFJ-153, Radoslava Maksića, Džona Vilsona (John Wilson), RFJ-072, Vladu Vukovića, RFJ-066, Marka Miljanića, Luku Brkića,jednog zaštićenog svedoka, Borivoja Savića, RFJ-131, RFJ-113, veštake Jakuba Bijaka i Višnju Bilić, kao i zaštićene svedokinje RFJ-157 i RFJ-102.

Iskaze na zatvoreni sednicama dali su svedoci RFJ-107 i RFJ-108, kao i još nekoliko svedoka čiji su pseudonimi ostali nedostupni javnosti.

Svi, osim veštaka za demografiju Bijaka i Bilić, svedočili su o ulozi Stanišića i Simatovića u formiranju, naoružavanju i zapovedanju srpskim snagama u samoproglašenoj SAO Krajini i SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem, kao i o zločinima koje su te formacije počinile nad hrvatskim civilima, 1991-92.

Po optužnici, ta zlodela počinile su formacije pod kontrolom SDB Srbije, odnosno Stanišića i Simatovića.

Stanišića (67), koji je od 1992. bio šef SDB Srbije, i njegovog pomoćnika Simatovića (67) optužnica tereti za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje hrvatskih i muslimanskih civila tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-95. U četiri tačke optuženi su za zločine protiv čovečnosti, a po petoj za kršenje zakona i običaja ratovanja.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Prvooptuženi Stanišić ne prisustvuje suđenju od 21. jula, jer mu je raspravno veće dozvolilo da zbog bolesti ostane na privremenoj slobodi u Srbiji do januara 2018.

Stanišić je tražio da Beogradu ostane sve dok tužioci u Hagu ne okončaju izvođenje dokaza protiv njega, a taj zahtev sudije će razmoriti naknadno.

Po nalazima lekara u Hagu i u Beogradu, Stanišić pati od hronične bolesti organa za varenje (paučitis) i depresije. Bolest prvooptuženog značajno je uticala na tok i dužinu dugogodišnjeg haškog procesa protiv Stanišića i Simatovića.

Od kada su se u haškom pritvoru našli prvi put 2003, obojicu optuženih je sud više puta puštao na privremenu slobodu.

Prema podacima njegove odbrane, Stanišić je duže od šest godina proveo na privremenoj slobodi, a više od pet godina u pritvoru.

Posle prvog suđenja, koje je, posle jednog neuspelog pokušaja počelo 2009. prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Proces Stanišiću i Simatoviću poslednji je u kojem će sudije utvrđivati da li su bivši zvaničnici Srbije krivi za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni funkcioner Srbije nije bio osuđen za ta zlodela.

Ratni zločini

strana 1 od 1369 idi na stranu