Riga: Parada nacističkih veterana

Parada veterana održana je povodom obeležavanja godišnjice bitke iz 1944. godine.

Oko 1.500 ljudi učestvovalo je u paradi u Starom gradu u Rigi uz prisustvo velikog broja policajaca, izjavio je zamenik šefa policije Artis Vels.

Antifašističke grupe treba da održe svoje demonstracije posle završetka parade, u skladu sa dogovorom koji su postigli sa policijom, prenosi AFP.

Veterani Letonske legije održavali su paradu u Rigi svakog 16. marta od okončanja sovjetske vladavine 1991. Tog datuma se obeležava neuspela bitka iz 1944. godine protiv sovjetske Crvene armije, što je omogućilo skoro pola veka sovjetske okupacije u Letoniji.

Kako prenosi "Raša tudej" letonska vlada je zabranila svojim ministrima da učestvuju u paradi.

Letonski premijer Laidota Straujuma već je otpustio ministra za ekologiju Einarsa Cilinskisa iz desničarske Nacionalne alijanse, koji je ignorisao naredbu vlade i u petak objavio da će prisustvovati na paradi, piše "Raša tudej".

Sa druge strane, veterani tvrde da su pokušavali da odbrane svoju malu domovinu od sovjetske okupacije. Jevrejske organizacije, Moskva i velika ruska zajednica u Letoniji, koji čine četvrtinu od dva miliona stanovnika te zemlje, smatraju ovu paradu veličanjem nacizma zato što je Legijom, koja je osnovana 1943. godine, komandovao nemački Vafen S S (borbeni S S odred).

Efraim Zurof iz Simon Vizental centra rekao je da je parada "jedna velika laž" i "izvrtanje istorije".

"U Letonskoj legiji je bilo ljudi koji su učestvovali u masovnom ubijanju Jevreja. I oni su heroji nove Letonije?", zapitao se Zurof.

Latvian legion march about to get under way #Latvia #Riga pic.twitter.com/M1YOmJorJy

— Rayyan Sabet-Parry (@rayyansabet) March 16, 2015

"Članovi Legije nisu hteli povratak sovjetske okupacije i smatrali su da čine ispravnu stvar", rekao je 81-godišnji Janis Lusis, dodajući da je njegov brat bio član.

U Legiji je bilo oko 140.000 Letonaca, a trećina njih je stradala u borbi ili u sovjetskom zarobljeništvu.

Dugih 130.000 Letonaca su bili na strani Sovjeta i skoro četvrtina njih je poginula, uglavnom u sukobina sa sunarodnicima iz Legije.

Moskva je zauzela Letoniju prema sporazumu sa Berlinom iz 1939. godine, a kasnije je deportovala 15.000 Letonaca u Sibir.

Nemačka je proterala Crvenu armiju kada je pogazila sporazum i izvršila invaziju na Sovjetski Savez 1941. godine.

Neki Letonci su pozdravili naciste kao oslobodioce, ali su oni zaveli svoju vrstu terora i uz pomoć domaćih kolaboracionista ubili 70.000 od ukupno 85.000 Jevreja koji su živeli u toj zemlji.

Sovjeti su ponovo zauzeli Rigu u oktobru 1944. i ostali su tu do raspada komunističkog Sovjetskog Saveza 1991.godine.