Tražili sednicu o poplavama

U izjavi novinarima u parlamentu, predsednik DS-a Dragan Đilas rekao je da tu sednicu treba zakazati što pre, a da bi na njoj trebalo da budu svi nadležni, među kojima ministar zadužen za vanredne situacije Velimir Ilić i ministri policije i odbrane Nebojša Stefanović i Bratislav Gašić.

Prema njegovim rečima, na sednici bi trebalo da budu i predstavnici RHMZ-a, koji su upozoravali na poplave, i direktor Srbijavoda kako bi se videlo da li "baš sve od Boga zavisi ili je moglo nešto da se predupredi", kao i predsednici opština koje su najviše pogođene poplavama.

"Bilo bi veoma korisno i da se formira anketni odbor u Skupštini Srbije koji bi mogao da utvrdi šta se sve dešavalo kako bi veliki broj dezinformacija i glasina dobio epilog. Ako se utvrdi odgovornost bilo koga u tom lancu funkcionisanja, taj treba da snosi odgovornost i ne treba da bude na funkciji", rekao je Đilas.

Predsednik DS-a je kazao da ne želi unapred da tvrdi da je bilo grešaka, ali da treba utvrditi šta se tačno desilo.

Lider Nove stranke Zoran Živković kaže "vlada i sutra može i mora da izađe pred poslanike i kaže koliko je tačno bilo mrtvih u poplavama i zašto Obrenovac nije branjen".

Lider Nove stranke je takođe uveren da je “Obrenovac mogao da bude odbranjen”, pošto se, kako je naglasio, znalo tri dana unapred da prete poplave, a da od 13. maja do 16. maja, kada se poplava dogodila, ništa nije urađeno. Prema njegovim rečima, u javnosti kruže mnoge dezinformacije što dovodi do širenja panike i pogoršava situaciju, ali neke od njih imaju i politički karakter.

On je insistirao na tome da vlada kaže ko snosi odgovornost za ono što nije učinjeno i naglasio da su Šabac, Sremska Mitrovica i Beograd odbranjeni jer su branjeni, dok su katastrofalno prošla ona mesta koja uopšte nisu branjena, među njima i Obrenovac.

"Obrenovac je mogao da bude odbranjen, ali nije. Pitanje je ko je za to kriv", ponovio je Živković, a na pitanje da li imaju podršku drugih posalnika za sazivanje sednice parlamenta, dodao da poslanici Nove stranke imaju podršku gradjana Srbije.

Građani, naglasio je, o tome govore danima, očekuju odgovore, a Nova stranka očekuje podršku predsednice parlamenta Maje Gojković.

Govoreći o mogućnosti da se formira i skupštinski anketni odbor koji bi se bavio posledicama poplava, Živković je rekao da njegova stranka podržava tu inicijativu.

I poslanici PUPS su spremni da podrže inicijativu za održavanje sednice posvećene poplavama, potvrdio je novinarima u skupštini šef poslaničkog kluba PUPS Milan Krkobabić. "Uvek ćemo biti za inicijative koje idu u prilog rešenja koja su dobra", rekao je Krkobabić.

Polemika DS - SNS

Šef poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke Zoran Babić rekao je da bi anketni odbor trebalo da ispita i kako su se trošila sredstva koja su se godinama izdavajala za sprečavanje elementarnih nepogoda, uključujući i sanaciju štete od zemljotresa u Kraljevu i poplave u Jaši Tomiću.

"Vidimo da je sada utihnula inicijativa DS-a", kazao je Babić i dodao da bi trebalo razgovarati i o onome što se sada dešavalo, ali i onome šta se dešavalo u prošlosti.

Na to je reagovao poslanik DS-a Borislav Stefanović koji je rekao da nikakva inicijativa te stranke nije utihnula, ali da se anketni odbor formira zbog konkretnog pitanja, kao i da se DS ne plaši utvrđivanja odgovornosti i za elementarne nepogode u prošlosti.

"Ne može inicijativa da utihne, može da utihne samo muzika. Nećemo se zadovoljiti četvrtkom i pitanjima vladi. To nije ni u čijem interesu nego je potrebno da se utvrdi ko je za šta kriv", kazao je Stefanović.

Babić je kazao da su mnogi iz toplih soba preko društvenih mreža najavljivali pucanje nasipa po Srbiji, a da nijedan nije pukao i naveo da je zahvalan svima koji su se solidarisali i pomogli da nivo nesreće i materijalni gubici budu manji nego kakvi su mogli da budu.

Stefanović je odgovorio da SNS ima isti odgovor na sva pitanja. "Kad neko pita zašto ljudi nisu evakuisani, vi odgovarate - 'a to su oni iz toplih soba', za to koristite nesreću", naveo je Stefanović i dodao da su naravno svi zahvalni policiji, vojsci i građanima angažovanim na spasavanju.

Na pitanje DS-a zašto nije bio šef kriznog štaba u Šapcu jer je prve noći već bio tamo, Zoran Babić je kazao da je te "nesrećne noći" u Šabac otišao kao civil, kao neko ko se odazvao pozivu premijera Aleksandara Vučića i dodao da nikada neće preuzeti posao koji moraju da rade profesionalci.

Babić je dodao da je te noći u Šabac došlo između 10.000 i 12.000 ljudi koji su hteli da pomognu jer je lokalna samouprava bila nespremna, "nije imala nijedan džak peska".

Poslanik DS-a Dragan Šutanovac pitao je Babića kako je te noći u Šabac stigao pre odgovornih iz Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske.

On je pitao i kako se desilo da načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković brani jedan nasip i ocenio da je to degradacija Vojske Srbije, navodeći da je poplava pogodila i druga područja u Srbiji.

Predsedavajući sednici Konstantin Arsenović kazao je da neće da dozvoli da se humanitarna akcija i napor građana dovedu u pitanje i da neće da dozvoli se vodi rasprava o tome ko je više doprineo, a ko nije doprineo.

"Pobedili su građani", naveo je Arsenović.

Posle te polemike, poslanici su nastavili raspravu o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Poslovnikom je regulisano razmatranje aktuelnih tema

Predložena sednica koja bi bila posvećena poplavama i posledicama koje je izazvala, po Poslovniku o radu predviđena je kroz institut postavljanja poslanička pitanja u vezi s aktuelnom temom.

Formiranje anketnog odbora, što je takođe bio jedan od predloga, takođe je predviđeno Poslovnikom o radu parlamenta.

Taj skupštinski akt navodi da predsednik skupštine, na predlog poslaničke grupe, najmanje jedanput u toku meseca određuje dan kada će pojedini ministri u vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi s nekom aktuelnom temom.

Predlog poslaničke grupe upućuje se predsedniku parlamenta u pisanom obliku i mora da sadrži precizno navodjenje aktuelne teme o kojoj će se postavljati pitanja, ime i prezime nadležnog ministra, odnosno funkciju drugog odgovornog lica koje treba da odgovara na pitanja.

Poslovnik o radu predviđa mogućnost zakazivanja i posebnu sednice.

I takvu sednicu saziva predsednik skupštine, ukoliko treba da se usvoji predlog ustava, proglasi ustav i ustavni zakon za sprovodjenje tog najvišeg pravnog akta države ili zbog polaganja zakletve predsednika Republike.

Posebna sednica može da se zakaže i kada kandidat za predsednika vlade izlaže program i predlaže sastav vlade, kada se bira vlada i njeni članovi polažu zakletvu, kao i kada zakletvu polažu izabrana lica koja, u skladu sa zakonom, zakletvu polažu pred Narodnom skupštinom.

Predsednik Narodne skupštine može sazvati posebnu sednicu na kojoj se može obratiti predsednik Republike, predsednik ili predstavnik strane države, predstavnik parlamenta strane države ili predstavnik medjunarodne organizacije.

Na poziv predsednika parlamenta skupštini se mogu obratiti, u zavisnosti od pitanja koje se raspravlja, i predstavnici drugih organa, organizacija i tela.

Posebna sednica se može sazvati i u vezi s izveštajem organa, odnosno tela, koji se, u skladu sa zakonom, podnosi Narodnoj skupštini.

Dnevni red posebne i svečane sednice utvrđuje predsednik parlamenta.

Poslanici su takođe mišljenja da bi trebalo da skupština formira anketni odbor koji bi utvrdio činjenice u vezi sa poplavom koja je pogodila Srbiju.

Poslovnik o radu skupštine predvidja i tu mogućnosti i precizira da parlament obrazuje anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.

Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrđuje se sastav i zadatak odbora, kao i rok za njegovo izvršenje, njen zadatak i sastav.

Anketni odbor čine poslanici i ne može da sprovodi istražne i druge sudske radnje, a ima pravo da od državnih organa i organizacija traži podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne.

Predstavnici državnih organa i organizacija dužni su da se odazovu pozivu anketnog odbora, odnosno komisije, i da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja.

Anketni odbor podnosi izveštaj skupštini, sa predlogom mera.

Poslednji anketni odbor koji je skupština formirala bavio se nenamenski trošenim sredstvima na području Kosova i Metohije od 2000. do 2012. godine.

Utvrđeno je nenamensko trošenje sredstava za sanaciju posledica zemljotresa u kosovsko pomoravskom okrugu 2002. godine, za otkup kuća i stanova za smeštaj kadrova i stambeno zbrinjvanje interno raseljenih u kosovsko-mitrovačkom okrugu, za izgradnju infrastrukture, objekata za povratak i održiv opstanak raseljenih, kao i za zdravstveno zbrinjavanje, obrazovanje i finansiranje potreba lokalnih samouprava i javnih preduzeća.

Anketni odbor potrošio je 7.500 evra za rad na tom izveštaju.