"Genocid je izvršen ali nad Srbima"

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počelo je suđenje Srbije i Hrvatske po međusobnim tužbama za genocid.

Na samom početku usmene rasprave, zastupnica Hrvatske izjavila je da u Srbiji nema spremnosti za suočavanje sa istinom o zločinima o čemu , kako je tvrdila, svedoči izjava predsednika Tomislava Nikolića da u Srebrenici nije počinjen genocid.

Ako je u Hrvatskoj bilo genocida on je izvršen nad Srbima u Krajini, kaže Saša Obradović, glavni pravni zastupnik Srbije.

Zastupnik Srbije smatra da je u suđenje primer istorijske ironije jer tužba dolazi iz države u kojoj je srpski narod bio zrtva genocida 1941. A odnos prema Srbima tokom devedesetih bio je oličen u izjavi predsednika Franja Tuđmana, da Srbi treba da nestanu iz Hrvatske, kaže Obradovic.

Kao primer za tu tvrdnju on je podsetio da u toj državi ima jedna trećina Srba od broja koji je postojao 1991. godine.

"Ako je bilo genocida, on je izvršen prema Srbima tokom operacije 'Oluja' i to su naši glavni argument koje ćemo izneti tokom ove rasprave", rekao je Obradović novinarima nakon završetka prvog dana usmene rasprave pred Međunarodinm sudom pravde u Hagu.

On je istakao da Srbija nije želela ovaj spor uprkos velikom broju žrtava srpskog naroda u Hrvatskoj tokom rata. "Ali do njega je došlo i mi se sada nalazimo u fazi koja se može nazvati istorijskom ironijom - srpski narod je u državi Hrvatskoj bio taj koji je doživeo genocid, poznat svima u Jasenovcu, Jadovnu, Jastrebarskom u NDH, koja je u to vreme obuhvatala i BiH i Srem", rekao je Obradović.

On je podsetio da je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman i pored toga, u vreme NATO bombardovanja Srbije, podneo tužbu u kojoj tvrdi da je srpski narod devedesetih godina izvršio genocide, tokom oružanog sukoba u Hrvatskoj.

"To je podneo hrvatski predsednik koji je bio vođa separatizma, koji je uništio bivšu Jugoslaviju i koji je izjavio, što će biti dokumentovano pred ovim sudom 'da Srbi iz Hrvatske treba da nestanu'”. “I nestali su. Danas ih ima jedna trećina od onog broja koji je postojao 1991. godine, i četiri puta ih je manje nego što ih je bilo 1931. godine, ali o tome danas ništa nismo čul,," naveo je Obradović komentarišući izlaganje hrvatskog pravnog tima.

Podsećajući da se danas u MSP moglo čuti o srpskom nacionalizmu, o JNA, on je izrazio uverenje da se o genocidu u narednim danima “neće čuti, jer ga prema hrvatskom narodu nije bilo”.

Obradović je istakao da je naš tim svestan istorijske odgovornosti koju ima u ovom postupku ističući da Srbija ima dobre dokaze koje će izneti sudu i jake argument u odnosu na primenu Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida.

On je napomenuo da se srpski tim neće baviti političkim pitanjima, ali da će se u svom izlaganju iduće sedmice setiti i žrtava. "Želimo da iz toga izgradimo bolju budućnost dva naroda", naglasio je Obradović. Petnaest godina posle podnošenja tužbe za genocid protiv Srbije, hrvatski pravni tim počeo je da iznosi svoje argumente za tvrdnju da su Slobodan Milošević, JNA i paravojne formacije iz Srbije u Hrvatskoj od 1991. do 1995. sprovele "genocidnu kampanju" čiji je jedan deo viđen u Vukovaru. Kampanja je sprovedena kako bi se stvorila velika Srbija i iz nje proteralo nesrpsko stanovništvo.

Osim Miloševića, Arkana i Šešelja, već u prvim minutima rasprave pomenut je i aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić čije odbijanje da zločin u Srebrenici nazove genocidom Vesna Crnić Grotic smatra dokazom kontinuiranog negiranja zločina, zbog čega je, navodno, bilo nemoguće spor rešiti van suda. Pred sudom će, ipak je priznala, suđenje biti teško.

"Slučaj je težak, sud je vec odlučivao u sličnom predmetu", rekla je ona.

Rasprava se nastavlja sutra, a tokom nedelje u sudnici će se pojaviti i 12 svedoka koje je u Hag pozvao hrvatski tim. Argumenti kontratužbe koju je podnela Srbija biće predstavljeni Međunarodnom sudu pravde od 10. marta.

Timove na ovom suđenju čine ne samo advokati iz zemalja i inostranstva, već i predstavnici Vlade, ministarstava, univerzitetski profesori...

Srpski tim počinje zvanično da sa radom sutra.

"Politika je predmet ovog suđenja"

Novak Lukić, jedan od advokata koji je dugo proveo u Haškom tribunalu, kaže da je politika predmet ovog suđenja. Kako je rekao za B92, kad se utvrđuju činjenice o genocidu, na neki način se to povezuje sa nekom politikom... "Na prvi pogled nešto može da izgleda kao politički govor, ali to može da bude relevantno za sud, za one činjenice koje se tiču odgovornosti države, jer se ovde i utvrđuje odgovornost države".

Upitan da li su dokumenta iz Haškog tribunala relaventna za ovo suđenje, kaže:

"Ovaj sud je i u prethodnom predmetu Bosne i Hercegovine protiv zajednice Srbije i Crne Gore, decidirano rekao da su odluke Haškog tribunala relevante u pogledu činjenica, jer ovaj sud nema vremena, ni mogućnosti, ni kapaciteta da toliko duboko ulazi u analizu činjenica."

Ali, dodao je, te činjenice mogu na drugi način da se reprezentuju i postave, jer se ovde ne utvrđuje odgovornost pojedinca, već države, pa nalaz koji se odnosi na nekog pojedinca ne mora da bude iste težine i značaja i na ovom suđenju.

Miljenić: Pokazaćemo šta se zaista dogodilo devedesetih

Hrvatski ministar pravde Orsat Miljenić je rekao da Hrvatska pred Međunarodnim sudom pravde želi da predstavi šta se zaista dogodilo tokom sukoba devedesetih.

"Pokazaćemo šta se u Hrvatskoj zaista dogodilo prezentujući činjenice i prepustiti sudu da donese odluku. Mi ćemo ovde pokazati istinu”, rekao je Miljenić nakon završetka prvog dana usmene rasprave tokom kog je hrvatski pravni tim predstavio svoju tužbu protiv Srbije za genocid.

Šefica hrvatskog pravnog tima Vesna Crnić Grotić rekla je da je Hrvatska odrekla prava da ispituje svedoke koje je predložila Srbija.

"Mislimo da oni ničim bitnim ne mogu uticati na dokaze kroz unakrsno ispitivanje. Odlučili smo samo da uzmemo njihove pisane izjave, a da sudu prepustimo ocenu dokaza", relka je Crnić Grotićeva novinarima u holu Palate mira u Hagu, sedištu Međunarodnog suda pravde UN.