Na robiji 200 dece, još toliko čeka

Statistika pokazuje da će se najmanje dve trećine njih - vratiti zločinu.

Ako se tome doda podatak, da još najmanje toliko njih čeka na izricanje kazni, onda je odavno "zvonilo na uzbunu“. Porazna statistika, u kombinaciji sa činjenicom da su mladi prilikom izvršenja zločina sve brutalniji, potvrđuje da Srbija ima ozbiljan problem sa maloletničkim kriminalom.

"Učenik izbo oca druga iz gimnazije“, "Četrnaestogodišnji lopov hara Borom“, "Mladi laki na obaraču“, "Dva dečaka i devojčica uhapšeni zbog teških krađa“... Naslovi iz dnevnih novina dovoljno govore o učestalosti zločina za koje su odgovorni počinioci koji još nisu izašli iz školskih klupa. Jedan od gradova koji imaju najviše problema i beleže porast maloletničkog kriminaliteta jeste Novi Sad. Samo poslednjih nedelja u najvećem gradu Vojvodine zabeleženo je nekoliko potezanja pištolja, hladnog oružja, palica, pa čak i napad na đaka za vreme časa. Naravno, po porastu maloletničke delinkvencije ne zaostaju ni drugi gradovi u našoj zemlji.

Porodica i država, nažalost, zasad nemaju odgovor na ovaj problem.

Vaspitno-popravni dom u Kruševcu trebalo bi da bude poslednja brana koja će ih zadržati i odvratiti od sveta kriminala. Realnost je, međutim, drugačija - stepen povratka krivičnim delima kod maloletnika kreće se između 65 i 70 odsto, a u nekim sredinama je i veći.

Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da problem nije u zakonskom okviru koji predviđa sasvim dovoljne kazne za maloletnike, već u lošoj primeni i neefikasnosti sistema. "Podatak o tako velikom broju povratnika govori samo jedno - u vaspitno-popravnom domu se ne radi dovoljno dobro", kaže Nikolić. "Uvode se različiti programi koji su usmereni pre svega na psihologiju maloletnika ali to očigledno nije dovoljeno. Sistem je u ranijim vremenima davao mnogo bolje rezultate. Ali mora se priznati i da je čitava socio-ekonomska situacija u društvu u to vreme bila stabilnija."

Nikolić kaže da je kod određenog broja maloletnih delinkvenata reč o sociopatskoj strukturi ličnosti i da se tu ne može puno uraditi. Međutim, naglašava, moramo i možemo da radimo mnogo više na prevaspitavanju mladih koji su zalutali u kriminal, ali i na vaspitanju da do toga ne bi dolazilo.

"Problem svakako leži i u sve lošijoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji i činjenici da sve više dece odrasta u očajnim uslovima, sa roditeljima koji nemaju ni vremena ni volje ni mogućnosti da ih vaspitavaju i brinu o njima."

U prilog ovoj tezi govori podatak da gotovo 64 odsto maloletnika potiče iz rasturene porodice, a njih 40 procenata ima roditelje koji su bili umešani u kriminal. Gotovo polovina maloletnih delinkvenata potiče iz socijalno ugroženih porodica. Dve trećine maloletnika koji su bili u vaspitno-popravnom domu koristi drogu.

Najčešća krivična dela za koja se sudi maloletnicima su krađe, teške krađe, razbojništva, tuče i nasiličko ponašanje. Ima i slučajeva da se mlađi od osamnaest godina hapse zbog dilovanja droge i zbog neovlašćenog držanja oružja.

"Struktura zločina za koje su odgovorni maloletici ne menja se decenijama, ali ono što je uočljivo jeste da ti zločini postaju sve brutalniji", objašnjava Nikolić.

Crna serija

Petomesečna statistika maloletničke delinkvencije ukazuje na svu brutalnost mladih ljudi, koji su praktično tek zakoračili u život:

* 16. septembar 2013. - Mačetom napali mladića u Novom Sadu

* 25. septembar 2013. - Dečaci šutirali putnike i otimali im torbe

* 26. septembar - Trojica učenika srednje škole iz Leskovca seksualno maltretirali dve godine mlađu devojčicu

* 28. septembar - Učenik izbo oca druga iz gimnazije

* 20. oktobar - U Boru uhapšena dva dečaka od 12 i 14 godina i devojka od 15 zbog više teških krađa

* 21. januar - Trojica maskiranih mladića upali na čas i pretukli učenika Srednje ekonomske škole „Svetozar Miletić“ u Novom Sadu