Beko šest sati saslušavan o Luci

Kako B92 nezvanično saznaje, Bekovo saslušanje trebalo bi da bude nastavljeno narednih dana - ponovo u svojstvu građanina.

Beko je bio na saslušanju u zgradi u Palati Srbije, gde je sedište Kriminalističke policije.

Privatizacija Luke Beograd jedna je od 24 sporna predmeta na koje je ukazala i EU, tom temom se bavio "Insajder", a takođe se navodi u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać.

Saslušanje koje je počelo oko 11 časova završeno je oko 17.15 sati. Beko je zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova napustio sam, a ispred ulaza sačekao ga je vozač u crnom mercedesu.

Beko je rekao novinarima nakon saslušanja da je policiji i Tužilaštvu pokušao da ukaže na razloge zbog kojih je godinama stvaran privid o navodnim nezakonitostima u postupku sekundarne privatizacije Luke Beograd.

"Mislim da sam nakon šest sati uspeo da objasnim policiji i Tužilaštvu sve okolnosti oko preuzmanja akcija Luke Beograd i da ukažem na razloge zašto je stvaran privid o navodnim nezakonitostima u postupku sekundarne privatizacije Luke", rekao je Beko.

To se, prema njegovim rečima, pre svega odnosi na pokušaj nekih struktura da prikriju nezakonitosti oko dodeljivanja 14,1 hektara zemljišta Luke Beograd jednom drugom korisniku.

"Zatim dodeljivanja i 4,6 hektara zemljišta na Adi Huji korisniku koji nije bio zakonit", rekao je Beko.

On je napomenuo da je u vezi sa tim slučajem policiji predao svu potrebnu dokumentaciju i naglasio da je saslušan u svojstvu građanina, kao i da je saslušanju prisustvovao i tužilac.

Na pitanje da li se plaši da će da bude uhapšen kao vlasnik "Delta holdinga" Miroslav Mišković, Beko nije hteo da odgovori već se brzim hodom uputio ka crnom "mercedesu" u kome ga je čekao vozač i otišao. Savet za borbu protiv korupcije je još 2008. naveo da je sve što se dešavalo u načinu prodaje Luke Beograd upućivalo na korupciju velikih razmera i da su tom transakcijom oštećeni ne samo budžet Srbije i bivši akcionari, već i svi poreski obveznici, jer je ona obavljena tako što je uzeta stara knjigodstvena vrednost, dva i po puta manaa od aktuelne.

Septembra 2005. godine 40 odsto akcija Luke Beograd, koje su bile u vlasništvu Akcijskog fonda i PIO fonda, prodate su firmi Vorldfin iz Luksemburga, a zatim su otkupljene i preostale akcije koje su bile u rukama malih akcionara. Iza Vorldfina su u trenutku kupovine Luke stajali Milan Beko i Miroslav Mišković.

Savet za borbu protiv korupcije je 2010. godine podneo republičkom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv 17 lica, između ostalih i protiv Milana Beka, ali i protiv bivšeg ministra privrede Predraga Bubala zbog sumnje da su zlopotrebili službeni položaj pri preuzimanju akcija Luka Beograd i oštetili državu za 21 milion evra.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić nedavno je najavio da će se u istragama spornih privatizacija u Srbiji otvoriti predmeti Luke Beograd i Veterinarskog zavoda.

Direktorka Luke Beograd Ivana Veselinović svedočila je 11. januara u istrazi koja se vodi protiv Miroslava Miškovića zbog malverzacije u privatizaciji putarskih preduzeća.

Krajem 2012. godine Luka Beograd je saopštila da je Privredni apelacioni sud utvrdio da rukovodioci Luke nisu učinili nijednu protivpravnu radnju po tužbama koje su protiv njih podneli mali akcionari Luke Beograd.

B92 se više godina bavi slučajem Luke Beograd - između ostalog u emisiji "B92 istražuje" 2008. godine, o spornoj privatizaciji je bilo reči i u "Poligrafu", "Insajderu", a Milan Beko je bio gost "Insajdera uživo" 2011. kada je postavljeno pitanje "Čije je zemljište Luke Beograd?".

Luka Beograd smeštena je na jednom od najatraktivnijih mesta u centru Beograda, a Urbanističkim planom koji je usvojen posle prodaje predviđeno je da zemljištu od 220 hektara koje pripada Luci i na zemljištu nizvodno od nje bude izgrađen stambeno-poslovni prostor, a da Luka bude izmeštena.

Grad Beograd i Luka se već godinama spore oko prava na raspolaganje zemljištem Luke.

Za sve je dobro da se slučaj 'Luka' istera na čistac

Foto: Beta

Pomoćnik glavnog urednika NIN-a Milan Ćulibrk kaže za Radio B92 da nije iznenađen time što je Milan Beko na saslušanju u policiji.

"Posle privđenja Miroslava Miškovića više nema iznenađenja, najkrupniji biznismen u Srbiji je već mesec i po dana u pritvoru. Dakle ko god da bude priveden, u pritvoru, na informativnom razgovoru nije više neko iznenađenje", kaže on.

Ćulibrk podseća da je Luka Beograd jedna od spornih privatizacija čije se razjašnjenje očekuje već godinama, te da je krajnje vreme da se podvuče crtva i jednom zauvek stavi tačka i kaže šta jeste, a šta nije bilo protivzakonito. On kaže da jeste da su Mišković i Beko imali zajedničke poslovne aktivnosti, ali da je ipak svako za sebe izgradio svoje poslove.

"Mišković je godinama unazad širio svoj posao na agrar, dok Beko koliko ja znam nije imao nikakvih većih poslova s agrarom. Bekov cilj je bio da se na prostoru Luke Beograd izgradi veliki poslovno-stambeni kompleks. Oni jesu imali zajedničke poslove i aranžmane, ali verujem da je svako od njih u poslednjih nekoliko godina pokušavao da radi biznis odvojeno", navodi Ćulibrk.

On ističe da ni samom Beku ne bi išlo u korist da slučaj Luke i dalje bude otvoren i da se ne zaključi, nego da se povremeno vadi iz fioke i kad to zatreba provlači po medijima.

Ko je Milan Beko

Milan Beko, poznati srpski biznismen, rođen je u Herceg-Novom 1961. godine. U Beogradu je završio Saobraćajni fakultet, a zatim se zaposlio u marketinškoj agenciji.

Devedesetih se bavio politikom. Vodio je kampanju DS-a "Pošteno" 1993. godine, a široj javnosti je postao poznat kada je 1997. godine postao ministar privatizacije i ključni čovek za prodaju Telekoma Srbije. Bio je čelnik i kragujevačke "Zastave", a na izborima 2000. godine je učestvovao kao funkcioner JUL-a.

Pošto ga nekoliko godina nije bilo u javnosti, 2004. godine počinje da se pojavljuje, i to kao konsultant u privatizaciji Knjaz Miloša, a sledeće godine i kao kupac nekoliko značajnih preduzeća - Luke Beograd, C marketa, Večernjih novosti, zajedno sa Miroslavom Miškovićem.

Svojevremeno se pominjalo da je finansirao neke političke partije, pre svih LDP. U vreme kada je Tomislav Nikolić kao lider SNS-a štrajkovao glađu, Beko ga je posetio u bolnici.

Pre jedne godine, pre nego što je počela zvanična kampanja za parlamentarne izbore, nagađalo se da bi Nikolić upravo Beka mogao da imenuje za premijera Srbije ukoliko SNS pobedi na izborima, ali su to funkcioneri SNS-a odlučno demantovali.

Mali akcionari očekuju presudu u svoju korist

Saslušanje Milana Beka zainteresovalo je i male akcionare Luke Beograd. Oni veruju da bi se taj slučaj mogao okončati u njihovu korist, naročito pošto je Privredni sud odbacio njihovu tužbu i ocenio da je postupak preuzimanja akcija malih akcionara obavljen u skladu sa zakonom.

Predsednik Udruženja malih akcionara Vojislav Obradović veruje i da bi nedavno tužba koju je Privredni sud odbacio mogla biti promenjena.

"Očekujem da će ovo saslušanje dovesti da ta presuda bude u našu korist, da sudija shvati da je ovo nelegalna privatizacija, da je ovo pronevera i da sudija stane našu stranu, jer čitava dokumentacija koju mi posedujemo, tu je procena Instituta, 94 miliona evra...."

On je dodao da ima nade da će slučaj završiti samo ako radna grupa konstatuje da je nelegalna privatizacija.

Profesor FPN-a i član odbora Agencije za borbu protiv korupcije Čedomir Čupić kaže da saslušanjem Milana Beka šalje se signal da niko nije pošteđen, a istraživanje 24 sporne privatizacije trebalo bi da dovede do kako kaže najkrupnijih koji su u njima učestvovali.

"Ovo što se dešava, ispitujući te privatizacije, pokazuje da niko nije pošteđen. I to je najvažnije. Između ostalog, i saslušanje Beka, ako je učestvovao u nečemu što je nelgalno, da mora da se istraži i on je doveden na saslušanje i to ohrabruje. To bi bila u stvari najbolja posledica ovih istraga da oni koji se istražuju sada progovore i da tačno označe one koji su to omugućivali jer na taj način bi se započela jedna ozbiljna borba protiv korupcije i svi oni koji su u politici odgovarali bi", kazao je Čupić.

On dodaje i da bi ukoliko ima dokaza o korupciji trebalo razotriti sva imena bez obzira na položaj političara, kao i sve one koji su neposredno učestvovali u njoj, što bi značilo i pooštravanje kazni.