Albanski film: Srbi trguju organima

Film "Zarobljenici" objavljen je u oktobru prošle godine, samo mesec dana pre nego što je specijalni izvestilac SE Dik Marti objavio izveštaj o trgovini organima.

Glavne uloge imaju francuska bolničarka Kerol i dvojica njenih kolega.

Kada su se spremali da napuste Kosovo, na šumskom putu ih kidnapuju trojica maskiranih muškaraca, i odvode u kuću-klanicu, izolovanu u ionako zabačenom selu. Ona neverovatno podseća na "žutu kuću" iz Martijevog izveštaja, čija je slika obišla ceo svet.

Prema scenariju, "srpski koljači" su Zoran i njegov prijatelj koji inače imaju auto-otpad i popravljaju kola američkim vojnicima koji rade pri Unmiku.

Međutim, u mračnom podrumu "tihe i porodične kuće" okružene proplancima, nalazi se nekoliko ćelija i neizostavna "klanica" na kraju hodnika, u kojoj, inače, uvek gori svetlo.

Na sivom, hladnom zidu, okačen je telefon, još jedan "originalni detalj" reditelja, čija je duga zvonjava uvek uvod u ubistvo nekog od zatvorenika.

Kako se vidi u filmu, slušalicu uvek podiže lekar, koji je nekad obučen u beli, a kada "radi" u krvavi, hirurški, zeleni mantil. Pogled mu je, naravno, leden, a govori srpski sa neverovatno jakim albanskim naglaskom.

Drugi "loš momak" istetovirao je preko celih leđa reči "Bog čuva Srbiju", što bi trebalo da bude siguran dokaz da je učestvovao u nekom ratu, naravno, na strani paravojnih jedinica. Kadar uvek "uhvati" bar jednu reč.

I njegova gluma "nadjačala" je srpski jezik, pošto mu je svaka druga reč psovka. Hladni profesionalizam oba "junaka" vidi se kada odvode Kerol u operacionu salu, u kojoj se na stolu već nalazi iskasapljen leš. Zoran ga, jednostavno, baca sa krvavog stola, a na njegovo mesto stavlja i vezuje Kerol. Kada ostane sama sa doktorom koji joj prvo vadi oči, ona uspeva da izvuče krvavu ruku iz kožnih stega, i ubija ga, naravno skalpelom.

Oslobađa preživelog kolegu, i zajedno sa još jednom zarobljenom devojčicom koju nalazi, beži.

Naravno, dok iza njih ostaje klanica, ljuti, istetovirani zlikovac urla za njom: "Ja te ubiju!"

Film se završava tako što Kerol i devojčica uspevaju da pobegnu kroz polje kukuruza. Celu ovu priču, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević prokomentarisao je za kao "ruganje žrtvama".

"To je pokušaj da se preokrene istina", kaže Vukčević. "To je klasična zamena teza, koja je napravljena baš pre nego što je Dik Marti obelodanio izveštaj. Mora se ispitati ko stoji iza toga. Nije mi jasno zbog čega se ovi strašni zločini prikazuju na ovaj način, kada je istina sasvim drugačija, što ćemo mi i obelodaniti" , istakao je Vukčević.

Na početku filma, na francuskom jeziku, napisano je da je film baziran na istinitim događajima.