Popov: Vojvodina se udaljava

„Nikada nisam negirao da je logično i osećanje vojvođanske pripadnosti. I sam se osećam srećnim što je Vojvodina moj zavičaj. Ali nije prirodno da to osećanje bude u konfliktu sa širom nacionalnom integracijom, formiranom na bazi jezika, porekla. Ovim Statutom to jeste u pojedinim segmentima dovedeno u pitanje", kaže Popov.

Srbija je još daleko od definisanja zajedničkog, svima prihvatljivog, nacionalnog interesa. A, on nam je neophodan da bismo se oko njega svi okupili i zbili redove u borbi za goli nacionalni i državni opstanak. Na tom, makar minimumu nacionalnog interesa, treba raditi, zalagati se za njega. Ali, to nama Srbima ide vrlo teško i sporo, a može da bude kobno u ovom nemilosrdnom globalističkom vremenu.

On smatra da činjenica da je novi Statut Vojvodine naglasio posebnosti severne srpske pokrajine ne bi morala da bude tragična ako bi Vojvodina ostala u celini i ako bi svaki njen nacionalni deo čuvao svoj identitet u punoj meri.

„Ali, bojim se da će srpski nacionalni identitet ovde, vremenom, gubiti svoju snagu, osipati se i, na kraju, biti sveden na, maltene, nedefinisanu grupu stanovnika koji će govoriti malo srpski, malo engleski, kako to globalizacija nalaže. Neprestano ističem da i u najtragičnijim istorijskim okolnostima, Srbija može da opstane bez Vojvodine, ali Vojvodina bez Srbije ne može“, kaže Popov.

Popov dodaje da bi u narednih desetak godina moglo doći do novih pregrupisavanja u Evropi i u svetu.

„Ako se to dogodi, svi će se opredeljivati prema svojoj matičnoj naciji. Nacionalno osećanje, koje je u normalnim okolnostima pritajeno, u takvoj situaciji uvek odnekud bukne. Uverili smo se u to prilikom krvavog raspada Jugoslavije. Dogodi li se ponovo nešto slično, u Vojvodini se može očekivati da Mađari potegnu pitanje severne Bačke, Hrvati, po navodnom istorijskom pravu, zatraže Srem, a i Rumuni iz pograničnih delova naginjaće, prirodno, matici. I šta bi, u tom slučaju, od Vojvodine ostalo i opstalo?“, objašnjava Popov.