Honorarci traže manje poreze

Novi porezi na autorske honorare neprihvatljivi su i za premijera Mirka Cvetkovića u čijem kabinetu je za B92 potvrđeno da je on naložio ministarstvu finansija da predloži novi način obračuna poreza na autorske honorare.

Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koje su stupile na snagu 8. maja, porezi i doprinosi na neto honorare povećani su sa 33,7 odsto za zaposlene na 50,6 odsto, a za nezaposlene sa 48,3 odsto na čak 76,8 odsto.

Honorarci su se već organizovali, najavljuju formiranje kriznog štaba i zahtevaju da se odluka ministarstva finansija promeni.

“Zato što je ovo problem koji se dotiče zaista velikog broja mladih i nezaposlenih koji nemaju mogućnost, u ovom trenutku, da nađu posao, nego se krpe od honorarnih poslova, od prilike do prilike, na kraći rok, a sada moraju da daju 76 posto na neto iznos“, kaže Aleksandar Gubaš, koordinator inicijative "Honorarci Srbije".

Prvi sledeći korak je formiranje i sastanak kriznog štaba, pa pritisak na vladu i nadležna ministarstva.

O konkretnim negativnim posledicama primene novih poreza govore i u Uniji poslodavaca. Oni procenjuju da u Srbiji mesečno honorar prima oko 180 000 ljudi.

Poslodavcima će njihove nadoknade sada biti skuplje za 50 odsto, pa zato apeluju da se predlog povuče.

“Biće manje posla jer će ljudi gledati da što manje angažuju honorarce, drugi će isplaćivati na crno, a država se upravo bori protiv sive ekonomije i rada na crno. Sa ovim merama, porezima i doprinosima ona upravo to podstiče. I zato smatramo da je to kontraproduktivno“, kaže Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Protiv ovakvog rešenja već se pobunilo Ministarstvo kulture u čiju nadležnost, prema nekim procenama, spada najveći broj honoraraca: glumci, umetnici, novinari.

U tom ministarstvu očekuju promenu novih propisa.

“Ministarstvo kulture je dalo negativno mišljenje na predlog ovog zakona. Mi smo ga dali u pisanoj formi, kako nalaže procedura i ono je dostavljeno na sednici vlade. Takođe ministar kulture je negativno komentarisao ovaj predlog zakona na samoj sednici vlade, ali naše mišljenje nije uzeto u obzir“, kaže Nadica Momirov, državna sekretarka u Ministarstvu kulture.

Umetnici tvrde da nisu ni znali da se ovakav zakon donosi i da će se na njih odnositi, a prve reakcije bile su veoma burne.

“Povećanjem obračunske osnovice za 30 odsto, poskupljuje se rad umetnika, uz smanjen obim poslova za 50 odsto i povećanje poreza na dohodak za 30 odsto, ne moram vam reći kakvu reakciju to proizvodi. To bukvalno dovodi do odumiranja kulture u Srbiji“, kaže Ljiljana Đurić, predsednica Saveza dramskih umetnika Srbije.

Umetnici upozoravaju da će zbog ovakvog stanja u kulturi neke ustanove morati da stave ključ u bravu.

Drastično otežan položaj medija

Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana drastično je otežan već izuzetno težak finansijski položaj svih medijskih kuća u Srbiji, upozorila je danas Asocijacija medija.

Učinjeno je to u trenutku kada je kao jednu od mera za pomoć oporavku medijske industrije Asocijacija predložila upravo smanjenje i privremeno ukidanje dažbina koje se regulišu ovim zakonom.

Asocijacija medija u saopštenju skreće pažnju da usvojene izmene imaju izuzetno negativan uticaj na onaj deo poslovanja medijskih kuća koji se zasniva na autorskoj i honorarnoj saradnji što kod svih, naročito velikih redakcija predstavlja značajan trošak poslovanja.

Prihvaćenim izmenama prepolovljeni su, a u većem broju slučajeva i ukinuti normirani troškovi koji se priznaju kao odbici od poreske osnovice pri isplati honorara autorima.

Na informativnom planu na ovaj način je najozbiljnije ugrožena dalja saradnja sa više od 1.500 honorarnih saradnika - dopisnika i slobodnih novinara i fotoreportera iz svih krajeva Srbije koji su nezaobilazni faktor u uspešnom ispunjavanju društvene uloge medija da kvalitetno i ravnomerno informišu iz svih krajeva zemlje.

Usvojene izmene otežavaju dalju saradnju kako novinskih kuća, tako i elektronskih medija na svim ostalim planovima na kojima se ona do sada zasnivala na honorarnoj saradnji.

Asocijacija medija očekuje da Vlada Srbije i Narodna skupština hitno preispitaju usvojene izmene Zakona o porezu na dohodak građana u delu u kome se to odnosi na doprinose za honorare i autorski rad.

Asocijacija medija, takođe, očekuje da se Vlada Srbije što pre izjasni o predlogu mera za pomoć medijima koji su joj dostavljeni početkom maja.

Rešavanje unutrašnje likvidnosti

Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da će tri milijarde evra od MMF-a stvoriti prostor za vođenje ekspanzivnije monetarne politike Srbije.

"Novac od MMF-a će za građane Srbije značiti garanciju makroekonomke stabilnosti, stabilan dinar, sigurnost za čitavu privredu", kazao je on novinarima nakon predavanja studentima Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu.

Dinkić je naveo i da će sa te tri milijarde evra biti znatno povećane devizne rezerve Srbije.

"Imajući u vidu da imamo daleko veće devizne rezerve nego dinarsku novčanu masu, imamo sigurnost i stabilnost. To je veoma značajno", kazao je Dinkić.

Mlaðan Dinkiæ (FoNet, arhiva)

Potpredsednik Vlade Srbije je na predavanju kazao i da će prvi novac iz aranžmana sa MMF-om stići sledeće sedmice.

"Srbija će voditi ekspanzivniju monetarnu politiku i nastaviti lagano smanjenje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije", izjavio je Mlađan Dinkić.

On je kazao da je prostor za vođenje ekspanzivnije monetarne politike Srbije stvoren ugovaranjem aranžmana od tri milijarde evra sa Međunarodnim monetarnim fondom.

"Rešili smo problem potencijalne spoljne nelikvidnosti aranžmanom sa MMF-om i dogovorom sa bankama. Sada moramo da rešimo unutrašnju likvidnost jeftinijim novcem za privredu i nešto ekspanzivnijom monetarnom politikom, ali vodeći računa da se inflacija ne poveća", kazao je on.

Dinkić je kazao da će kao antirecesiona mera Vlade biti intenzivirano ulaganje u infrastrukturu i da će u decembru biti raspisan tender za autoput Beograd-Čačak.

"Ideja je da pumpamo novac u domaće sektore, a to su građevinarstvo, poljoprivreda i prehrambena industrija", kazao je on.

Ministar je ocenio i da bi oporavak privrede Srbije od svetske ekonomske krize mogao da traje oko 18 meseci.

Srbija je u februaru dotakla dno krize, naveo je, ali to ne znači da je kriza završena, već da je počeo njen kraj.

"Oporavak će biti spor i dugačak", zaključio je Dinkić.