FT o krizi u Srbiji

List komentaroše da su stavovi dvojice, kako ih naziva, vodećih srpskih reformatora i saveznika oko programa modernizacije, različiti, ali da te razlike nisu fundamentalne, jer se obojica slažu da su potrebni i pomoć sa strane, i unutrašnja reforma.

List izveštava o pregovorima Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom, citirajući izjavu potpredsednika vlade Božidara Đelića da je "to način da se pomogne da Srbija ne implodira, a sa njom i Zapadni Balkan". "To je osetljiv region", izjavio je Đelić.

Britanski list prenosi danas i citate iz autorskog članka koji je za njegovo međunarodno izdanje napisao guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

U članku za "Fajnenšel tajms" Jelašić upozorava da zemlje centralne i istočne Evrope ne bi trebalo da se oslanjaju isključivo na spoljnu pomoć iz Evropske unije i drugih međunarodnih institucija, već da treba da se usredsrede i na unutrašnju ekonomsku reformu.

"Većina zemalja srednje i istočne Evrope u velikoj meri potcenjuje probleme sa kojima će se suočiti 2009. i 2010. godine zato što je njihovim ekonomskim modelima - koji su izgrađeni na direktnim stranim investicijama, stranim kreditima i, u slučaju zemalja koje su članice EU, dodatnim fondovima iz Brisela - potrebna reforma", piše Jelašić.

Za razliku od njega, konstatuje britanski list, Đelić je uputio apel EU da pomogne zemljama zapadnog Balkana da ublaže društvene posledice ekonomske krize i smanje rizik od novog talasa imigranata.

"Suština je u tome što je za vas jeftinije da nam malo pomognete nego da jurite te ljude po svojim ulicama", rekao je Đelic za "Fajnenšel tajms".

Potpredsednik srpske vlade je kazao da nije dovoljno pomoći članicama EU - poput Mađarske - koje su dobile veliku pomoć. I zapadnobalkanskim zemljama koje nisu članice Unije potrebna je pomoć zato što su potencijalni kandidati za ulazak u EU i već su ekonomski integrisane u evropski blok, rekao je on.

"Fajnenšel" navodi kako su stavovi srpskog guvernera u suprotnosti sa činjenicom da vlada Srbije upravo vodi pregovore sa MMF-om o povećanju "stendbaj" kreditnog aranžmana sa 520 miliona, na četiri milijarde dolara.

Neslaganje dvojice reformatora, kako navodi list, potcrtava političke tenzije koje prate nastojanja zemalja da efikasno reaguju na krizu.

Srbija se nada da će, osim kreditnog aranžmana sa MMF-om, obezbediti i dodatnu milijardu evra pomoći od Evropske unije, Svetske banke i drugih izvora, navodi britanski list.