Svetski dan srca

Milosavljević je, na Kalemegdanu gde je započelo obeležavanje Svetskog dana srca pod motom "Da li znaš svoj rizik", rekao da zdravi stilovi života jesu fizička aktivnost, izbegavanje gojaznosti, duvana i alkohola, pri čemu je lična odgovornost na prvom mestu jer tek onda zdravstveni sistem može da pomogne.

"Promocija zdravlja i prevencija su naš primarni zadatak, a potom sledi sekundarna prevencija, odnosno rano otkrivanje bolesti", kazao je ministar dodajući da zdravstveni sistem ima baze podataka, postoje vodiči dobre prakse i stoga je u narednih nekoliko godina važno da se preokrene zdravstvena slika građana Srbije.

Pre početka šetnje od Kalemegdana do Doma sindikata prisutne su pozdravili atletičarka Olivera Jeftić i košarkaš Vlade Divac koji je istakao da je "zdravlje najveća sreća u životu".

Akademik Miodrag Ostojić je ukazao na važnost prevencije koja podrazumeva kontrolu najbitnijih parametara među kojima su način ishrane i održavanje idealne težine, fizička aktivnost, psihosocijalni faktori.

On je rekao da su zdravi parametri predstavljeni u takozvanoj šifri zdravlja "0 - 3 - 5 - 140 - 5 - 3 - 0", koja podrazumeva da se ukine pušenje, da se svakodnevno šeta tri kilometara, uzima pet dnevnih obroka voća i povrća, da krvni pritisak bude 140, ukupan holesterol ne sme biti viši od 5, takozvani loš holesterol (LDL) ne sme biti viši od 3 i mora se održavti idealna telesna masa.

Ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković apelovala je na mlade da na vreme povedu računa o zdravlju svoga srca i izbegavaju faktore rizika.

"Promocija zdravog stila života i uticanje na svest mladih pravi je način za prevenciju bolesti srca", kazala je ona.

Povodom obeležavanja Svetskog dana srca, građani su na promotivnim štandovima u holu Doma sindikata mogli da daju uzorak krvi da bi im se odredio nivo šećera i masti i gde su mogli da se informišu o prevenciji bolesti srca i krvnih sudova.

U Domu sindikata priređen je zabavni i edukativni program kojim su građani detaljno informisani o rizicima po zdravlje srca.

Tokom naredne nedelje, i u svim većim gradovima Srbije će biti organizovane edukativne akcije povom obeležavanja Međunarodnog dana srca.

Kako do zdravog srca

U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju sve mlađi ljudi. Granica se sa 60 spustila na 35, a ima i mlađih od 20 koji su doživeli infarkt. U Srbiji je, kako tvrde stručnjaci, izražena nebriga o zdravlju. Oboleli se lekaru javljaju tek kada bolest uznapreduje, ili dožive srčani udar.

Revolucionarna metoda ugradnje stenta, metalne mrežice koja širi suženi krvni sud i omogućava protok krvi, prepolovila je smrtnost i umanjila komplikacije. U Kliničkom centru Srbije, godišnje se ugradi oko 4.000 stentova, od toga 27 odsto stentova sa lekom. Netačni su napisi u pojedinim medijima da ova vrsta stenta uvećava smrtnost.

"U poređenju sa običnim metalnim stentovima, stent sa oslobađanjem leka ne dovodi do povećanja smrtnosti, ne dovodi do povećanja učestalosti infarkta miokarda, a smanjuje potrebu za ponovnim intervencijama. Stent sa oslobađanjem leka se ugrađuje kod onih bolesnika koji su pod najvećim rizikom za pojavu ponovnog suženja", kaže Dejan Orlić, kardiolog Kliničkog centra Srbije.

Procenat umiranja od bolesti srca i krvnih sudova mogao bi se znatno umanjiti, pre svega prestankom pušenja, redovnom kontrolom krvnog pritiska i pravilnijom ishranom.

"Mi smo nacija koja se hrani jako masnom hranom, gde je procenat gojaznosti jako visok čak i kod dece, školske omladine. Mi smo jedna od retkih nacija u kojoj vlada običaj da kad čovek smrša kažu propao je, a kad se ugoji kažu popravio se. Samo kod nas je debljina nešto za šta kažemo 'popravio se'. Naši ljudi uglavnom vole da kažu 'znate, meni je to genetski, umro mi je otac, umro mi je stric i deda i baba'. Nema te genetike u kojoj je zapisano da srčani udar, odnosno moždani udar, treba da se jave pre 80-te godine", kaže kardiolog Vladan Vukčević.

Za zdravo srce nužna je i redovna fizička aktivnost, a u ishrani, stručnjaci preporučuju više ribe, povrća i voća.