Borba za Veliki koralni greben

Veliki koralni greben - pravi podvodni Veliki zid dužine oko dve hiljade kilometara - smatra se jednim od čuda prirode. Smešten uz severoistočnu obalu Australije, taj veličanstveni živi stvor već je ugrožen zagrevanjem voda Koralnog mora, dela Tihog okeana. Nova pretnja izranja ne iz mora, nego iz obližnjih močvara Goorganga, gde ljudi planiraju otvaranje velike naftne bušotine.

Tamošnji stanovnici strahuju da bi bušotina "Ojl Šejl" stvorila izuzetno otrovan otpad i zagadila vazduh, na štetu ionako osetljivih ekosistema. osim toga, naftne bušotine nisu ni malo privlačne turistima od kojih živi stanovništvo uz Veliki greben.

"Ekološki prihvatljivi oblik turizma Kvinslendu godišnje donosi milione dolara. Sve to se zasniva na Velikom grebenu i ostrvima Vitsandej, i zato bi bilo nenormalno i neodgovorno izvoditi eksperiment sa industrijom na ovom području", kaže Suzet Pelts, vlasnica tamošnje turističke agencije.

Kompanija koja planira istraživanje i eksploataciju nalazišta procenjuje da ono krije skoro 10 milijardi barela "crnog zlata" u svim oblicima - od škriljaca do lake nafte. U vreme krize sa naftom i procena da će ozbiljna nestašica nastupiti za samo desetak godina, projekt deluje unosno.

Protivnici tvrde da bi proizvodnja u tom području godišnje stvorila milione tona gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Zato je prava ironija da zemlja koja je možda i najveća žrtva globalnog zagrevanja - suša, visokih temperatura i požara - ujedno i najveći izvoznik glavnog zagađivača - uglja.

Kritičari i borci za zaštitu životne sredine zameraju vlastima Australije sve veću zavisnost od fosilnih goriva, umesto okretanje održivim izvorima.

Nekadašnji prvi naučni saradnik Australijskog Instituta za okeanologiju upozorava da bi potraga za naftom u ovom predelu izazvala lančanu reakciju.

"Veliki koralni greben i drugi grebeni biće samo prve domine u nizu. Prvo će stradati jedan deo ekosistema. a zatim povući za sobom drugi. Usledilo bi veliko istrebljenje života na zemlji kakvo se nije dogodilo poslednjih 65 miliona godina", kaže Čarli Veron, okeanolog.

Pre 65 miliona godina, Zemlju je udario veliki meteorit, ali naučnici tvrde da će smrt Grebena u ovim uslovima biti sporija i bolnija. Procenjuje se da će, ukoliko temperatura mora poraste za samo jedan i po stepen, do 2050. godine praktično nestati sav živi svet koralnog grebena.

I dok nekih dva miliona turista svake godine poseti sam Veliki koralni greben, a još pet miliona ljudi poseti i oblast pored koje se taj greben pruža, oni koji svakoga dana rone pored njega najbolje vide šta se događa koji metar ispod površine.

"Koliko znam, a dosta sam istraživao, eksploatacija će jako negativno uticati na sredinu iz mnogo razloga. Najveći problem jeste ugljen-dioksid, ali od globalnog zagrevanja će stradati ne samo Veliki koralni greben, nego svi grebeni", kaže instruktor ronjenja Toni Fonts.

Na mestu gde se ljudska reč ne može čuti ali ljudska ruka može dosegnuti, živi svet vodi dodatnu borbu za opstanak. Ako je nafta ljudima zaista potrebna, možda ih treba podsetiti - s vremena na vreme - da je flori i fauni mora potrebna čista morska voda. I da svi mi živimo na jednoj planeti na kojoj niko nema prava da ugrožava drugog.